Mamci za pecanje

Alge

Končaste zelene alge koriste se kao prirodni mamac, naročito za skobalja, najčešće u ribolovu na plovak.

Kao mamac koriste se meke, končaste zelene alge koje rastu na potopljenom kamenju i drugim podlogama. Sveže niti se skupljaju u mali pramen i pažljivo obavijaju oko udice, tako da se drže pri zabacivanju, a zadrže prirodan izgled u vodi.

Alge su naročito pogodne za skobalja, koji se hrani obraštinom sa podloge. U ribolovu na plovak mamac se pušta da ga struja nosi blizu dna, uz što prirodnije kretanje. Treba proveravati da li se pramen zadržao na udici i zameniti ga kada se raspadne.

Bambula

Bambula je plivajuća imitacija kopnenog insekta, najčešće izrađena od pene, koja se koristi u mušičarenju klena.

Bambula je veštačka mušica zdepastog tela, najčešće napravljenog od pene koja je drži na površini. Oblikom podseća na bubu koja je pala u vodu, a može imati i dodatke koji oponašaju noge.

Koristi se u mušičarenju klena, naročito kada uzima insekte sa površine. Zabacuje se blizu obale, ispod nadvijenih grana ili uz zaklone, pa se pušta da prirodno pluta. Povremeni blag trzaj može da dočara pokrete insekta, ali treba izbegavati neprirodno povlačenje preko struje.

Bibi

Bibi je mesnat morski crv koji se koristi za pridneni ribolov prirodnim mamcem, naročito za lov orade.

Bibi ima zdepasto, valjkasto telo sa čvrstom kožom i unutrašnjošću ispunjenom tečnošću. Kao mamac je cenjen zbog mesnatosti i otpornosti na sitne ugrize, pa se često postavlja ceo.

Najtipičniji je mamac za oradu, a uzimaju ga i fratar i arbun. Koristi se u dubinskom ribolovu, odmetom ili kančenicom, tako da bude ponuđen pri dnu.

Na udicu se postavlja pažljivo, često pomoću igle za mamčenje, kako bi se što manje oštetio i zadržao sadržaj tela. Vrh udice treba da ostane slobodan radi lakšeg kačenja ribe.

Biskvit

Biskvit se usitnjava i vlaži da bi se dobio mekan mamac za ribolov na plovak i dubinski ribolov.

Biskvit se za mamac najčešće usitnjava u mrvice, pa postepeno vlaži i mesi. Ako se smesa rasipa, može se povezati brašnom ili sredinom hleba. Cilj je mekano, povezano testo koje se oblikuje oko udice i ne spada pri zabacivanju.

Ovako pripremljen mamac može se koristiti u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu. Vrh udice treba da ostane slobodan, a mamac povremeno proveravati jer u vodi omekšava i postepeno se raspada.

Boile

Boile su čvrsti kuglasti mamci od hranljive smese, koji se prvenstveno koriste u šaranskom i dubinskom ribolovu.

Boile se prave od smese brašna, mlevenih hranljivih sastojaka i veziva, često uz dodatak aroma. Oblikovana smesa se termički obrađuje i suši kako bi mamac dobio čvrstinu i sporije se raspadao u vodi. Postoje tonuće i plutajuće boile.

Najčešće se koriste za šarana, a mogu ih uzimati i amur, mrena i krupnija deverika, kao i druge šaranske ribe. Čvrstina mamca otežava sitnoj ribi da ga brzo ošteti, ali ne sprečava potpuno njeno hranjenje.

U šaranskom i dubinskom ribolovu boila se najčešće postavlja na dlaku uz udicu, tako da udica ostane slobodna. Tonuća boila leži na dnu, dok plutajuća uz pravilno uravnotežen predvez može biti izdignuta iznad njega.

Bukva

Bukva je prirodni riblji mamac koji se koristi živ ili mrtav za lov morskih grabljivica, naročito zubaca i gofa.

Bukva je izdužena, srebrnasta morska riba sa uzdužnim zlatastim prugama i krupnim očima. Kao mamac koristi se živa ili mrtva, a svežina i očuvanost tela važni su za prirodan izgled i držanje na udici.

Na bukvu se mogu loviti zubatac, gof i brancin. Pri panuli živa bukva se povlači polako, uz nameštanje udice koje joj omogućava da prirodno pliva. Mamac treba da se kreće stabilno, bez okretanja oko svoje ose.

Čaterbejti

Čaterbejti su otežane varalice sa vibrirajućom metalnom pločicom, namenjene varaličarenju uz snažno podrhtavanje i upadljiv rad.

Čaterbejti imaju otežanu glavu sa udicom i pokretno pričvršćenu metalnu pločicu ispred nje. Oko udice se obično nalazi suknjica od elastičnih niti, a na udicu se može dodati silikonski mamac radi punijeg obrisa i dodatnog kretanja.

Pri varaličarenju se vode ravnomernim povlačenjem, uz povremene promene brzine ili kratke prekide. Otpor vode pokreće pločicu i prenosi vibracije na telo varalice. Važno je održavati brzinu pri kojoj pločica pouzdano radi i izbegavati provlačenje kroz gusto granje, jer izložena udica lako zapinje.

Cikade

Cikade su kompaktne metalne varalice koje vibracijom privlače grabljivice, a koriste se i za varaličarenje štuke.

Cikade imaju tanko metalno telo sa otežanjem u donjem delu i mestom za vezivanje na leđima. Pri povlačenju brzo trepere, a kada se povlačenje prekine, tonu. Kod modela sa više otvora za vezivanje, izbor otvora menja položaj i rad varalice.

Na cikade se može loviti štuka. Vode se ravnomernim povlačenjem ili uz povremene prekide, tokom kojih varalica propada. Brzinu treba prilagoditi tako da varalica pravilno vibrira, a zbog zuba štuke koristi se predvez otporan na pregrizanje.

Cipal

Cipal je prirodni riblji mamac koji se koristi ceo ili u komadima za lov morskih grabljivica, a živ se može koristiti i za panulu.

Cipal ima izduženo telo prekriveno srebrnastim krljuštima. Kao mamac koristi se živ, mrtav ili isečen na komade. Živ mamac treba pažljivo postaviti na udicu kako bi ostao pokretan, dok se kod mrtvog mamca vodi računa da meso bude sveže i čvrsto.

Na cipla se love brancin, zubatac, gof i lica, kao i druge morske grabljivice. Pri panuli se vuče tako da zadrži prirodan položaj i da se ne okreće oko svoje ose. U ribolovu prirodnim mamcima može se ponuditi i bez povlačenja, uz nameštanje koje ostavlja vrh udice slobodnim.

Crne gliste

Crne gliste su prirodni mamac koji se koristi za lov soma, najčešće postavljen na udicu u snopu.

Naziv crne gliste opisuje tamno obojene gliste i ne određuje pouzdano njihovu vrstu. Kao mamac koriste se sveže i živahne, a do upotrebe čuvaju se u vlažnoj, rastresitoj podlozi, na hladnom i u hladu.

Za lov soma gliste se mogu nanizati na udicu u snop, tako da slobodni krajevi ostanu pokretni, a vrh udice nepokriven. Pogodne su za dubinski ribolov, uz postavljanje mamca pri dnu. Posle dužeg stajanja ili promašenog uzimanja treba proveriti mamac i zameniti oštećene gliste.

Crvene gliste

Crvene gliste su mekani, pokretni prirodni mamci za babuške, deverike i druge šaranske ribe, pogodni za ribolov na plovak i fider.

Crvene gliste imaju izduženo, člankovito telo crvenkaste boje. Na udicu se stavljaju cele ili u komadima, a ribe privlače pokretima i mirisom. Do upotrebe ih treba čuvati u vlažnoj, rastresitoj podlozi, zaštićene od sunca i isušivanja.

Na njih se mogu loviti babuška, deverika, bodorka i druge šaranske ribe. Pogodne su za ribolov na plovak i fider, naročito kada se mamac postavlja pri dnu ili na samo dno.

Glista se pažljivo probada tako da ostane dobro pričvršćena, ali da deo tela može slobodno da se pomera. Vrh udice treba da ostane otkriven, a oštećen mamac koji je izgubio pokretljivost valja zameniti svežim.

Crvi

Crvi su larve muva koje se koriste kao prirodni mamac za šaranske ribe, naročito u ribolovu na plovak i fiderom.

Pod nazivom crvi ribolovci najčešće podrazumevaju sitne, meke larve muva, obično beličaste boje. Njihovo pomeranje privlači ribu, a za mamčenje su najpogodnije sveže i živahne larve. Čuvaju se na hladnom, u posudi koja omogućava razmenu vazduha.

Na crve se love deverika, babuška, plotica i druge šaranske ribe. Koriste se u ribolovu na plovak, dubinskom ribolovu i fiderom. Larva se pažljivo zakači kroz kožicu na debljem kraju, tako da ostane pokretna, a vrh udice slobodan.

Crvi iz mulja

Crvi iz mulja su sitni životinjski mamci koji se koriste u ribolovu prirodnim mamcima, uz pažljivo nameštanje na udicu.

Naziv crvi iz mulja ne označava jednu određenu vrstu, već sitne crvolike životinje koje se nalaze u muljevitom dnu. Pre upotrebe treba ih odvojiti od mulja i pažljivo isprati, bez grubog pritiskanja nežnog tela.

U ribolovu prirodnim mamcima nameštaju se pažljivo, tako da se što manje oštete i da vrh udice ostane slobodan. Njihova nežnost zahteva blag zabačaj i proveravanje mamca, jer se lako oštete ili spadnu.

Dagnje

Dagnje su prirodni morski mamac čije se meko meso koristi za lov orade, fratra i drugih pridnenih riba.

Dagnje su školjke tamne, izdužene ljušture, a kao mamac najčešće se koristi njihovo meko meso. Ljuštura se pažljivo otvara, pa se meso odvaja tako da ostane što celovitije.

Na meso dagnje love se orada, fratar i arbun, kao i druge srodne pridnene ribe. Koristi se u dubinskom ribolovu, odmetom i kančenicom, uz postavljanje mamca na dno ili neposredno iznad njega.

Meso je nežno i lako spada sa udice, pa se pažljivo provlači kroz čvršće delove. Po potrebi se učvršćuje elastičnim koncem za mamce, uz slobodan vrh udice. Posle zabačaja treba proveravati da li je mamac ostao na udici.

Dud

Zreo plod duda koristi se kao prirodni mamac, naročito na mestima gde plodovi sa priobalnih stabala dospevaju u vodu.

Za mamac se bira zreo, ali dovoljno čvrst plod duda koji može da ostane na udici. Koristi se svež, bez posebne pripreme, a prezrele plodove koji se raspadaju treba izbegavati.

Pri ribolovu prirodnim mamcima plod se pažljivo navlači na udicu, tako da njen vrh ostane slobodan. Zbog mekoće duda zabacuje se nežno i proverava da li je mamac ostao na udici. Posebno ima smisla koristiti ga ispod priobalnih stabala sa kojih plodovi prirodno padaju u vodu.

Džerkovi

Džerkovi su tvrde varalice koje trzajima menjaju pravac i oponašaju ranjenu ribu, a koriste se prvenstveno za lov štuke.

Džerkovi su tvrde varalice ribolikog ili bočno spljoštenog tela, često bez kljuna koji određuje zaranjanje. U zavisnosti od konstrukcije, pri trzajima klize u stranu ili naglo menjaju pravac. Postoje plivajući, tonući i modeli koji tokom pauze približno zadržavaju dubinu.

Najtipičnija su varalica za štuku, dok se odgovarajućim modelima može loviti i smuđ. U varaličarenju se vode kratkim trzajima štapa uz namotavanje viška strune, a između trzaja prave se pauze. Jačinu trzaja i trajanje pauze treba prilagoditi ponašanju varalice.

Pri lovu štuke koristi se predvez otporan na njene zube. Važno je da predvez i kopča ne sputavaju bočno kretanje varalice, a njeno ponašanje korisno je proveriti uz obalu pre zabacivanja.

Džigerica

Džigerica je mekan životinjski mamac izraženog mirisa, koji se može koristiti za lov klena.

Džigerica je životinjska jetra, mekane strukture i izraženog mirisa. Za mamac se koristi sveža, isečena na komade koji mogu pouzdano da se postave na udicu.

Na džigericu se može loviti klen. Udica se provlači kroz čvršći deo tkiva, uz slobodan vrh radi lakšeg kačenja ribe. Pošto se mamac lako cepa i spada, treba ga nežno zabacivati i redovno proveravati.

Gaga

Gaga je sitna ribica koja se koristi kao prirodni mamac za smuđa.

Gaga je sitna slatkovodna riba izduženog tela, prekrivenog sitnim krljuštima. Kao mamac može se koristiti cela, a važno je da bude sveža i da zadrži prirodan izgled.

U ribolovu prirodnim mamcima može se koristiti za smuđa. Na udicu se postavlja tako da bude čvrsto pričvršćena, uz dovoljno slobodan vrh udice za pouzdano kačenje.

Gavica

Gavica je sitna morska riba srebrnastih bokova koja se kao prirodni mamac koristi u dubinskom ribolovu i ribolovu kančenicom.

Gavica ima izduženo telo i srebrnaste bokove. Kao mamac se najčešće postavlja cela, a poželjno je da bude sveža i neoštećena kako bi se bolje držala na udici.

Na gavicu se može loviti zubatac, a može je uzeti i orada. U dubinskom ribolovu i ribolovu kančenicom postavlja se tako da vrh udice ostane slobodan. Nežno spuštanje mamca pomaže da se njegova koža i meso ne oštete pre nego što dospe do dna.

Gavun

Gavun je sitna morska riba koja se cela ili u komadima koristi kao prirodni mamac, naročito za morske grabljivice.

Gavun ima izduženo, srebrnasto telo i nežno meso. Kao mamac koristi se svež ili odmrznut, ceo ili isečen na komade. Svež gavun bolje se drži na udici, dok se odmrznut lakše oštećuje pri nameštanju i zabacivanju.

Koristi se za zubaca, a komadi mogu poslužiti i za oradu u dubinskom ribolovu prirodnim mamcima. Na udicu se postavlja tako da bude čvrsto pričvršćen, uz slobodan vrh udice. Zbog nežnog tela zabacuje se pažljivo, a nakon dužeg stajanja ili sitnih ugriza proverava se da li je mamac ostao na udici.

Girice

Girice su sitne morske ribe koje se u ribolovu prirodnim mamcima koriste cele ili isečene, a privlače mirisom i izgledom.

Girice imaju izduženo telo i srebrnkaste bokove. Kao mamac koriste se sveže ili odmrznute, cele ili isečene na komade. Meso treba da ostane dovoljno čvrsto da se pri nameštanju i zabacivanju ne raspada.

U ribolovu prirodnim mamcima udica se provlači kroz čvršći deo mamca, tako da njen vrh ostane slobodan. Mekši komadi mogu se dodatno učvrstiti elastičnim koncem za mamce, bez preteranog stezanja.

Glavinjare

Glavinjare su otežane vibracione varalice koje se koriste u varaličarenju soma, smuđa i drugih grabljivica.

Glavinjare su varalice zbijenog tela nalik ribici, često izrađene od mekog materijala sa ugrađenim otežanjem. Struna se obično vezuje na leđnoj strani, a pri povlačenju telo snažno vibrira. Tonu kada se vođenje prekine.

Koriste se za varaličarenje soma, smuđa, štuke i drugih grabljivica. Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili smenjivanjem podizanja i kontrolisanog propadanja. Važno je održavati kontakt sa varalicom tokom propadanja, kada takođe može uslediti napad. Pri vođenju uz dno treba paziti na prepreke jer izložene udice lako zapinju.

Gliste

Gliste su prirodni mamci čiji miris i pokreti privlače šaranske i druge slatkovodne ribe, a koriste se u ribolovu na plovak i pri dnu.

Gliste imaju meko, izduženo i člankovito telo. Na udicu se stavljaju cele ili u komadima, a mogu se nanizati i u snop. Do upotrebe ih treba čuvati na hladnom i senovitom mestu, u vlažnoj, ali ne natopljenoj podlozi.

Na gliste se love linjak, babuška, deverika, mrena i druge šaranske ribe, a uzimaju ih i som i jegulja. Njihovi pokreti i miris naročito su korisni kada riba traži hranu uz dno.

Pogodne su za ribolov na plovak, dubinski ribolov i fider. Udicu treba provući tako da mamac ostane čvrsto pričvršćen, uz slobodan deo koji se pomera, a vrh udice ne treba zatrpati mamcem. Gliste treba proveravati i menjati kada izgube pokretljivost ili ih riba ošteti.

Grašak

Grašak je biljni mamac za ribolov na plovak i dubinski ribolov, a priprema se tako da zrno ostane dovoljno čvrsto za udicu.

Za mamac se biraju cela zrna graška sa očuvanom opnom. Suvi grašak se potapa u vodu, a zatim lagano kuva dok ne omekša, ali bez raspadanja. Previše mekan grašak teško se zadržava na udici.

Koristi se u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu. Zrno se pažljivo probode kroz opnu tako da vrh udice ostane slobodan. Mamac treba proveriti posle izvlačenja i zameniti ako je napukao ili skliznuo.

Grožđe

Grožđe je prirodni voćni mamac koji se koristi za lov klena, naročito tamo gde se riba navikla na voće koje pada u vodu.

Za mamac se koristi zrelo, ali dovoljno čvrsto zrno grožđa, čija pokožica pomaže da se zadrži na udici. Mekana i oštećena zrna lakše pucaju pri postavljanju i zabacivanju.

Na grožđe se može loviti klen. Udica se provlači kroz pokožicu i meso zrna tako da joj vrh ostane slobodan. Mamac treba zabacivati nežno, bez naglih trzaja koji bi ga otkinuli.

Pri ribolovu na plovak zrno se može pustiti da prirodno putuje sa strujom. Grožđe nije podjednako privlačno u svakoj vodi, a više smisla ima tamo gde klen redovno dolazi u dodir sa opalim voćem.

Gumene žabe

Gumene žabe su meke varalice u obliku žabe, namenjene prvenstveno površinskom varaličarenju pastrvskog grgeča uz vodeno rastinje.

Gumene žabe imaju meko telo u obliku žabe, sa oblikovanim nogama ili savitljivim trakama koje se pomeraju pri povlačenju. Česti su šuplji modeli sa vrhovima udice priljubljenim uz telo, što smanjuje zapinjanje za rastinje.

Koriste se za varaličarenje pastrvskog grgeča, naročito oko lokvanja, trave i drugih zaklona. Vode se kratkim trzajima uz zastajkivanje, preko površine ili kroz prolaze između biljaka. Posle napada ne treba reagovati samo na pljusak, već kontru dati kada se oseti da je riba prihvatila varalicu.

Hlebna ruža

Hlebna ruža je rastresit mamac od sredine hleba, namenjen ribolovu na plovak i lovu šaranskih riba prirodnim mamcima.

Hlebna ruža pravi se od sveže, meke sredine hleba. Komadić se blago pritisne oko udice, dok ivice ostaju rastresite i nepravilne. U vodi se hleb natapa i omekšava, pa ga ne treba potpuno sabijati u tvrdu kuglicu.

Koristi se za bodorku, deveriku, babu šku i klena, kao i za druge šaranske ribe koje prihvataju hleb. Pri ribolovu na plovak mamac se postavlja tako da se kreće prirodno, bez nepotrebnog zatezanja strune.

Važno je da hleb bude dovoljno učvršćen da izdrži zabacivanje, ali da ne ometa kačenje ribe. Zabacuje se nežno, a mamac proverava i obnavlja kada omekša ili spadne sa udice.

Hlebne pahulje

Hlebne pahulje su rastresiti komadići sredine hleba koji se koriste kao mamac na udici u ribolovu prirodnim mamcima.

Hlebne pahulje se pripremaju otkidanjem komadića mekane sredine hleba, bez kore. Za razliku od testa, ne mese se u zbijenu masu, već zadržavaju vazdušastu strukturu i nepravilan oblik.

Na udicu se postavljaju tako da se deo pahulje blago pritisne uz vrat udice, dok ostatak ostaje rastresit, a vrh slobodan. U vodi omekšavaju i lako spadaju, pa ih treba nežno zabacivati i proveravati nakon izvlačenja ili promašenog ugriza.

Hlebni valjak

Hlebni valjak je oblikovani komad sredine hleba koji se stavlja na udicu za ribolov na plovak i dubinski ribolov.

Hlebni valjak se priprema od mekane sredine hleba, koja se blago sabije i oblikuje u valjkasti komad. Ako je hleb suv, može se malo ovlažiti kako bi se lakše oblikovao, ali ne treba da postane lepljiva kaša.

Koristi se u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu. Na udicu se postavlja tako da čvrsto stoji, a da vrh udice ostane slobodan. U vodi omekšava i postepeno se raspada, pa ga treba proveravati i menjati kada izgubi oblik.

Hljeb

Hleb je lako dostupan biljni mamac za šaranske ribe i cipla, pogodan za ribolov na plovak i pri dnu.

Za mamac se koriste meka sredina i korica hleba. Sredina se blago sabije oko udice, tako da ostane mekana, ali dovoljno čvrsta da izdrži zabacivanje. Korica se koristi kada je poželjno da mamac pluta.

Na hleb se love klen, bodorka, babuška i šaran, kao i druge šaranske ribe. Od navedenih morskih riba naročito je pogodan za cipla. Svež hleb je mekan i lako se oblikuje, ali se u vodi postepeno raskvašava i može da spadne sa udice.

Pri ribolovu na plovak mamac se može ponuditi iznad dna ili pustiti da prirodno prolazi kroz sloj u kojem se riba hrani. Za dubinski ribolov i fider sredina se čvršće umesi kako bi bolje podnela zabacivanje. Vrh udice treba ostaviti slobodan, a stanje mamca redovno proveravati.

Iglica

Iglica je izdužena morska riba koja se kao živi ili mrtvi mamac koristi za lov krupnih grabljivica, naročito panulom.

Iglica ima usko, srebrnasto telo i prepoznatljive izdužene čeljusti. Kao mamac koristi se cela, živa ili mrtva, a važno je da bude sveža i neoštećena kako bi zadržala prirodan izgled.

Na iglicu se love zubatac, gof i lica, kao i druge morske grabljivice. Često se koristi u panuli, uz ravnomerno povlačenje i pažljivo nameštanje da se mamac ne okreće oko svoje ose. Kod žive iglice udice se postavljaju tako da što manje ometaju njeno kretanje.

Imitacije jednodnevki

Imitacije jednodnevki su veštačke mušice koje se koriste u mušičarenju, na površini ili ispod nje, zavisno od oblika insekta koji predstavljaju.

Imitacije jednodnevki izrađuju se od konca, perja i drugih prirodnih ili sintetičkih materijala vezanih na udicu. Mogu predstavljati nimfu, insekta koji se izdiže ka površini ili odraslu jednodnevku, pa se razlikuju po obliku tela, krilima i plovnosti.

U mušičarenju je važno da položaj i kretanje imitacije odgovaraju obliku koji predstavlja. Plutajuće mušice puštaju se da prirodno plutaju bez neprirodnog povlačenja strunom, dok se nimfe vode ispod površine, uz praćenje zanošenja i pažljivo održavanje kontakta sa mamcem.

Imitacije kamenjarki

Imitacije kamenjarki su veštačke mušice za mušičarenje, namenjene oponašanju larvi pri dnu ili odraslih insekata na površini vode.

Imitacije kamenjarki izrađuju se na udici od konca, perja i drugih materijala koji dočaravaju izduženo telo, noge i repne nastavke insekta. Oblici koji predstavljaju larve često su otežani, dok imitacije odraslih kamenjarki imaju izražena krila i prave se tako da ostaju na površini.

U mušičarenju se imitacije larvi puštaju da ih struja nosi blizu dna, uz kontrolu zategnutosti strune kako bi se uočio ugriz. Površinske imitacije vode se prirodnim zanošenjem, bez neprirodnog povlačenja preko vode.

Imitacije mrava

Imitacije mrava su veštačke mušice za mušičarenje klena, potočne pastrmke i lipljena, naročito kada ove ribe uzimaju insekte sa površine.

Imitacije mrava imaju jasno odvojene delove tela i sužen struk, čime oponašaju prepoznatljiv izgled ovog insekta. Izrađuju se od materijala za vezivanje mušica, a plivajuće verzije često sadrže penu koja ih održava na površini.

Na njih se mušičarenjem love klen, potočna pastrmka i lipljen. Najkorisnije su kada ribe skupljaju insekte koji padaju sa priobalnog rastinja ili ih tok donosi do mesta na kojima se hrane.

Mušica se polaže nežno i pušta da slobodno pluta sa tokom, bez neprirodnog povlačenja predvezom. Važno je pratiti njeno kretanje i održavati kontakt koji omogućava pravovremenu kontru, ali ne remeti prirodno zanošenje.

Imitacije ose

Imitacije ose su veštačke mušice za mušičarenje lipljena koji uzima insekte sa površine vode.

Imitacije ose najčešće se izrađuju kao suve mušice, sa žuto-crnim telom i obrisom krila. Telo može biti od penastog ili drugog plovnog materijala, kako bi mušica ostala na površini i podsećala na osu koja je pala u vodu.

Koriste se u mušičarenju lipljena kada se hrani insektima na površini. Mušicu treba ponuditi tako da prirodno pluta niz struju, bez povlačenja predveza koje bi izazvalo neprirodno klizanje po vodi.

Imitacije račića

Imitacije račića su veštački mamci nalik rakovima, koji se najčešće vode uz dno pri lovu smuđa i drugih grabljivica.

Imitacije račića najčešće se izrađuju od mekog silikona, sa izraženim kleštima i nožicama koje se pomeraju pri povlačenju. Oblik tela i pokretljivi dodaci oponašaju raka koji se kreće ili brani.

Mogu se koristiti za lov smuđa, a mogu ih uzeti i som i štuka. Pri džigingu se postavljaju na udicu sa otežanjem i vode uz dno kratkim podizanjima, uz pauze tokom kojih mamac ponovo tone.

Otežanje treba prilagoditi strujanju i podlozi tako da se zadrži kontrola nad mamcem, a njegovi dodaci slobodno rade. Na kamenitom dnu i među preprekama koristan je način nameštanja sa skrivenim vrhom udice, koji smanjuje zapinjanje.

Imitacije račića roda gammarus

Imitacije račića roda Gammarus su veštačke mušice za lov potočne pastrmke i klena mušičarenjem, najčešće blizu dna.

Ove veštačke mušice oponašaju sitne slatkovodne račiće savijenog tela, sa izraženim člancima i nožicama. Vezivanjem vlakana i drugih materijala na udicu oblikuju se telo i omotač, a često se dodaje otežanje radi bržeg tonjenja.

Koriste se u mušičarenju potočne pastrmke i klena, naročito kada se ove ribe hrane sitnim beskičmenjacima pri dnu. Imitacija se pušta da tone i prirodno kreće sa strujom, uz što manje neprirodnog zatezanja strune.

Imitacije tulara

Imitacije tulara su veštačke mušice za mušičarenje, namenjene oponašanju različitih razvojnih oblika tulara na površini i ispod nje.

Imitacije tulara vezuju se na udici od konca, perja, dlake i sintetičkih materijala. Izgled zavisi od razvojnog oblika koji predstavljaju: larve imaju izduženo telo, dok imitacije odraslih insekata često imaju krila položena poput krova.

U mušičarenju se površinske imitacije puštaju da prirodno plutaju, a po potrebi se blago pokreću kako bi oponašale živog insekta. Imitacije larvi i lutki vode se ispod površine, uz kontrolu zategnutosti strune i što manje neprirodnog povlačenja.

Inčiku varalice

Inčiku varalice spajaju otežano metalno telo i mekanu imitaciju lignjice, a koriste se za varaličarenje morskih grabljivica blizu dna.

Inčiku varalica ima izduženo metalno telo i mekanu suknjicu nalik lignjici, uz koju su postavljene udice na savitljivim vezama. Metalno telo omogućava brzo spuštanje, dok se mekani dodatak pokreće pri podizanju i propadanju.

Na inčiku se može loviti zubatac. Varalica se spušta prema dnu, a zatim vodi odmerenim podizanjima i kontrolisanim spuštanjem, uz povremene zastoje. Važno je održavati kontakt sa varalicom i pratiti teren kako bi se smanjila mogućnost zapinjanja.

Inćun

Inćun je prirodni riblji mamac čije meko, masno meso privlači morske ribe, a koristi se ceo ili u komadima.

Inćun ima izduženo telo, srebrnaste bokove i meko, masno meso. Za mamac se koristi svež ili pažljivo odmrznut, ceo, u komadima ili kao traka mesa sa kožom. Koža pomaže da se nežno meso bolje zadrži na udici.

Na inćuna se mogu loviti orada, arbun i fratar, kao i druge morske ribe koje prihvataju riblji mamac. Koristi se u ribolovu odmetom i kančenicom, uz postavljanje mamca pri dnu. Udicu treba provući kroz čvršći deo uz kožu i ostaviti vrh slobodnim, a zabacivati mirno jer mamac lako spada.

Insekti

Insekti su prirodni mamci za klena, pogodni za ribolov na plovak i prirodno puštanje mamca niz struju.

Kao mamac koriste se različiti insekti, poput skakavaca i cvrčaka. Važno je da budu očuvani i da se pažljivo postave na udicu, kako bi zadržali prirodan izgled i što bolje se držali tokom zabacivanja.

Insekti su pogodni za lov klena, koji ih uzima kada padnu na vodu. Pri ribolovu na plovak mamac se može pustiti da ga struja prirodno nosi, bez naglog zatezanja koje bi izazvalo neprirodno kretanje. Udica se postavlja tako da mamac ostane čvrsto pričvršćen, a njen vrh slobodan.

Jezgro oraha

Jezgro oraha je biljni mamac koji se u manjim komadima može ponuditi klenu, uz pažljivo nameštanje jer se lako lomi.

Kao mamac koristi se jestivi deo oraha, očišćen od ljuske i tvrdih pregrada. Bira se sveže jezgro bez buđi i užeglog mirisa, pa se odlomi komad pogodan za postavljanje na udicu.

Jezgro oraha može se ponuditi klenu pri ribolovu na plovak ili dubinskom ribolovu. Udica se pažljivo provlači kroz čvršći deo jezgra, tako da vrh ostane slobodan. Zbog krtosti mamca treba zabacivati blagim pokretom i proveravati da li je ostao na udici.

Kabura varalice

Kabura varalice imaju otežanu glavu i pokretne trake, a koriste se za ribolov pri dnu uz sporo podizanje i spuštanje.

Kabura varalice sastoje se od otežane glave, snopa savitljivih traka i udica na kratkim, mekim vezama. Trake se pomeraju u vodi i pri blagom povlačenju, stvarajući utisak živog plena.

U dubinskom ribolovu spuštaju se do dna, a zatim vode sporim namotavanjem ili blagim podizanjem i spuštanjem štapa. Važno je održavati kontakt sa varalicom i izbegavati nepotrebno povlačenje po podlozi, naročito tamo gde lako može da se zakači.

Kamenica

Meso kamenice je mekan prirodni mamac koji se koristi za ribolov orade, najčešće ponuđen pri dnu.

Kamenica je morska školjka nepravilne, hrapave ljušture. Za mamac se koristi sveže, meko meso koje se pažljivo odvaja od ljušture kako bi ostalo što celovitije.

Na meso kamenice može se loviti orada, koja se prirodno hrani školjkama. Mamac se postavlja na udicu tako da vrh ostane slobodan i nudi se pri dnu. Pošto je meso nežno i lako spada, može se učvrstiti elastičnim koncem za mamce, a zabacivanje treba da bude blago.

Kapalunge

Kapalunge su izdužene morske školjke čije se meko meso koristi kao mamac za oradu u pridnenom ribolovu.

Kapalunge imaju usku, izduženu ljušturu u kojoj se nalazi meko meso. Za mamac se meso pažljivo izvadi iz ljušture i postavi na udicu tako da njen vrh ostane slobodan. Pošto je nežno i lako spada, može se učvrstiti elastičnim koncem za mamce.

Koriste se za lov orade dubinskim ribolovom, uz postavljanje mamca na dno. Pri zabacivanju treba izbegavati nagle trzaje kako se meso ne bi oštetilo ili spalo sa udice. Mamac povremeno treba proveriti jer ga sitna riba može brzo ogoliti.

Kašike

Kašike su zakrivljene metalne varalice za lov grabljivica, koje pri povlačenju stvaraju odsjaj i zanosno kretanje.

Kašike se izrađuju od zakrivljenog metalnog lima i opremaju udicom. Mogu biti izdužene ili šire, sjajne, matirane ili obojene. Oblik i zakrivljenost određuju koliko široko osciluju i kako se ponašaju pri propadanju.

Koriste se u varaličarenju štuke, smuđa, grgeča i bucova, kao i drugih slatkovodnih i morskih grabljivica. Izbor oblika i načina vođenja prilagođava se ribi koju tražimo i uslovima na vodi.

Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili uz kratke prekide tokom kojih tonu i zanose se. Brzinu treba prilagoditi tako da kašika pravilno osciluje, bez nekontrolisanog okretanja oko svoje ose. Predah u povlačenju često je trenutak napada, pa treba pratiti strunu i tokom propadanja.

Kasteri

Kasteri su lutke muva sa čvrstom opnom, namenjene lovu deverike, babuške i druge bele ribe na plovak, dubinski ili fiderom.

Kasteri nastaju kada larve muva pređu u stadijum lutke. Imaju ovalan oblik i glatku opnu, čija boja tokom razvoja prelazi od svetle ka tamnosmeđoj. Za mamac se biraju neoštećeni primerci, bez neprijatnog mirisa.

Koriste se za lov deverike, babuške i druge bele ribe. Pogodni su za ribolov na plovak, dubinski ribolov i fider, uz pažljivo postavljanje na udicu kako se opna ne bi zgnječila, a vrh udice ostao slobodan.

Uzgon kastera nije uvek isti: neki tonu, a drugi plutaju. Pre upotrebe korisno je proveriti ih u vodi i izdvojiti one koji odgovaraju željenom položaju mamca.

Kastmasteri

Kastmasteri su metalne varalice za varaličarenje koje bljeskanjem i oscilovanjem oponašaju sitnu ribu i privlače grabljivice.

Kastmasteri imaju zbijeno, izduženo metalno telo sa ravnim, koso zasečenim stranama. Najčešće su sjajne površine i opremljeni udicom na zadnjem kraju. Zbog kompaktnog oblika dobro se zabacuju, a pri propadanju i povlačenju stvaraju bljeskove i oscilacije.

Mogu se koristiti za lov štuke, pastrvskog grgeča i brancina. U varaličarenju se vode ravnomernim povlačenjem ili uz promene brzine i kratke zastoje, tokom kojih varalica tone. Brzinu treba prilagoditi tako da varalica zadrži oscilujući rad, bez nekontrolisanog obrtanja.

Keder

Keder je sitna živa ili mrtva riba koja se koristi kao prirodni mamac za štuku, smuđa i soma.

Keder u značenju mamca nije naziv samo jedne vrste, već sitne ribe namenjene lovu grabljivica. Koristi se živ ili mrtav, a njegova prirodna silueta, miris i, kod živog mamca, pokreti podstiču ribu na napad.

Na keder se love štuka, smuđ i som. U dubinskom ribolovu postavlja se na sistem koji mamac zadržava na željenom mestu, uz prilagođavanje udice i predveza ciljanoj ribi i uslovima na dnu.

Pri nameštanju važno je da mamac čvrsto stoji, ali da vrh udice ostane slobodan. Živom kederu treba sačuvati pokretljivost, dok se mrtav postavlja tako da zadrži prirodan položaj i da se ne uvrće u struji.

Kikiriki

Kikiriki je uljasti biljni mamac koji se posle potapanja i kuvanja koristi za lov šarana, najčešće postavljen na dlaku.

Za mamac se koristi oljušten, neslan i nepržen kikiriki. Pre upotrebe se potapa u vodu i kuva dok ne omekša. Zrna treba da ostanu dovoljno čvrsta da se ne raspadaju pri postavljanju i zabacivanju.

Kikiriki se koristi za lov šarana u šaranskom ribolovu. Najčešće se postavlja na dlaku uz udicu, tako da vrh udice ostane slobodan. Može se ponuditi samostalno ili uz malu količinu istog, pripremljenog mamca u okolini.

Kišne gliste

Kišne gliste su prirodni mamci za ribolov na plovak i druge načine ribolova prirodnim mamcima, pogodni za soma, klena i brojne šaranske ribe.

Kišne gliste su izduženi, meki, člankoviti beskičmenjaci koji žive u vlažnom zemljištu. Kao mamac koriste se cele ili u komadima. Do upotrebe ih treba držati na hladnom i u senci, u provetrenoj posudi sa vlažnom, ali ne natopljenom podlogom.

Na njih se love som, klen, mrena i druge šaranske ribe. Pokreti žive gliste privlače pažnju ribe, dok oštećena glista ispušta telesne sokove koji doprinose privlačnosti mamca.

Pri ribolovu na plovak glista se postavlja tako da mamac bude u sloju vode u kojem se riba hrani. Udicom se probode kroz čvršći deo tela, uz slobodan kraj koji može da se pomera. Vrh udice treba da ostane otkriven, a oštećen ili nepokretan mamac po potrebi zameniti.

Komadi ribe

Komadi ribe su prirodni mamci koji mirisom privlače ribu, a koriste se u dubinskom ribolovu i ribolovu kančenicom.

Komadi ribe pripremaju se sečenjem ribljeg mesa na trake ili zalogaje. Koža se može ostaviti jer pomaže da mekano meso ostane na udici, dok izloženo meso otpušta miris u vodu.

U dubinskom ribolovu i ribolovu kančenicom mamac se postavlja pri dnu. Udica se provlači kroz čvršći deo komada, po mogućnosti kroz kožu, tako da vrh ostane slobodan. Mamac treba proveriti posle sitnih udaraca i zameniti kada se raskida ili slabo drži.

Konoplja

Kuvano seme konoplje koristi se pretežno u prihrani za šarana i deveriku, a može se postaviti i na udicu.

Konoplja je sitno, zaobljeno seme tamne ljuske. Za ribolov se potapa u vodu, a zatim kuva dok ljuska ne počne da puca i ne pokaže se svetla klica. Pripremljeno seme ima prepoznatljiv miris i sadrži ulje.

Najčešće se koristi u šaranskom i dubinskom ribolovu kao dodatak prihrani za šarana i deveriku. Sitna zrna podstiču ribu da pretražuje hranjeno mesto, ali nisu zamena za mamac pravilno postavljen na udicu.

Pojedinačno zrno može se pažljivo postaviti na udicu kroz raspuklu ljusku, tako da vrh ostane slobodan. Pošto je seme sitno i postavljanje zahteva pažnju, konoplja se češće koristi za prihranjivanje nego kao samostalan mamac.

Korejski crv

Korejski crv je izdužen morski crv koji se koristi kao prirodni mamac za brancina, oradu, fratra i druge morske ribe.

Korejski crv ima izduženo, člankovito telo sa sitnim čekinjama duž bokova. Kao mamac je cenjen zbog pokretljivosti i mirisa, a na udicu se postavlja ceo ili u delovima.

Koristi se za lov brancina, orade i fratra, kao i drugih morskih riba koje uzimaju crve sa dna. Pogodan je za dubinski ribolov, odmet i kančenicu, uz postavljanje mamca na dno ili neposredno iznad njega.

Na udicu se navlači pažljivo, uz što manje oštećenja, kako bi ostao pokretan i dobro se držao pri zabacivanju. Vrh udice treba da ostane slobodan radi lakšeg kačenja ribe.

Korica hleba

Korica hleba je jednostavan biljni mamac za klena, ploticu i drugu belu ribu, pogodan za ribolov na površini i na plovak.

Korica hleba je spoljašnji, čvršći deo hleba, koji se za mamac otkida zajedno sa malo mekane sredine. Sveža korica se lakše namešta na udicu, dok se suva može blago ovlažiti da ne puca pri probadanju.

Na nju se mogu loviti klen, plotica i druga bela riba koja prihvata hleb. Korica koja pluta naročito je pogodna kada se riba hrani pri površini, a može se koristiti i u ribolovu na plovak.

Udica se provlači kroz čvršći deo korice tako da mamac ostane stabilan, a vrh udice slobodan. Ne treba je previše sabijati ako želimo da pluta; pri ribolovu na plovak važno je da se kreće prirodno sa strujom.

Kozice

Kozice su prirodni mamac životinjskog porekla, pogodan za lov orade, ovčice i drugih morskih riba odmetom i kančenicom.

Kozice su sitni rakovi sa izduženim telom i tankim oklopom. Kao mamac koriste se cele, sa oklopom ili oljuštene, a meso se može iseći na komade prilagođene udici. Sveže kozice imaju čvršće meso i bolje se drže na udici od više puta odmrzavanih.

Na kozice se love orada i ovčica, a mogu ih uzeti i škarpina i ugor. Odmetom i kančenicom mamac se postavlja pri dnu, gde ove ribe traže hranu.

Cela kozica se pažljivo probada kroz čvršći deo repa, dok se oljušteno meso navlači tako da vrh udice ostane slobodan. Mekan mamac može se dodatno učvrstiti elastičnim koncem za mamce, naročito kada treba da izdrži zabacivanje.

Krakovi hobotnice

Krakovi hobotnice su čvrst prirodni mamac za morski ribolov, koji se na udicu postavlja u komadima ili trakama.

Krakovi hobotnice imaju žilavo meso i kožu sa prijanjaljkama, pa se dobro drže na udici. Za mamac se odsecaju komadi ili uzdužne trake, prilagođene udici, a po potrebi se meso blago istuče da omekša.

U ribolovu prirodnim mamcima krak se probada kroz čvršći deo tako da vrh udice ostane slobodan. Duži slobodni kraj može da se pomera pod uticajem strujanja, ali mamac ne treba da bude zbijen oko vrha udice jer to otežava kačenje.

Kukuruz

Kukuruz je zrnasti biljni mamac koji se koristi za lov šarana, amura i drugih šaranskih riba na plovak ili pri dnu.

Za mamac se koristi kuvani kukuruz ili mekša zrna iz konzerve. Suvo zrno se prethodno potapa i kuva dok ne omekša, ali treba da ostane dovoljno čvrsto da se ne raspada pri nameštanju i zabacivanju.

Kukuruz je naročito poznat kao mamac za šarana i amura, a prihvataju ga i linjak, babuška i druge šaranske ribe. Pogodan je za ribolov na plovak, dubinski i šaranski ribolov, kao i za fider.

Zrno se može postaviti neposredno na udicu, uz slobodan vrh radi lakšeg kačenja, ili na dlaku uz udicu. Mekša zrna lakše se oštećuju, pa pri izboru treba uskladiti njihovu čvrstinu sa načinom nameštanja i zabacivanja.

Kukuruz šećerac

Kukuruz šećerac je mekan biljni mamac, najčešće iz konzerve, koji se koristi za lov šarana, babuške, deverike i drugih šaranskih riba.

Kukuruz šećerac ima meka, sočna zrna žute boje i slatkastog ukusa. Za mamac se najčešće koriste zrna iz konzerve, a može se pripremiti i kuvanjem svežeg šećerca. Biraju se cela zrna sa očuvanom opnom, koja bolje podnose zabacivanje.

Pogodan je za šarana, babu šku, deveriku i linjaka, kao i za druge šaranske ribe koje prihvataju biljnu hranu. Koristi se u ribolovu na plovak, dubinskom i šaranskom ribolovu, kao i pri ribolovu fiderom.

Zrno se može probosti kroz čvršći deo opne tako da vrh udice ostane slobodan. U šaranskom ribolovu često se postavlja na dlaku, uz udicu, čime se izbegava zaklanjanje njenog vrha. Mekša zrna zahtevaju pažljivije nameštanje i mirnije zabacivanje.

Kukuruzne klice

Kukuruzne klice su biljni sastojak koji se u usitnjenom obliku dodaje smesama za mamce radi hranljivosti i mirisa.

Kukuruzne klice izdvajaju se iz zrna pri preradi kukuruza i sadrže prirodna ulja. Usitnjene se mogu umešati u testo za mamac, ali same nisu pogodne za pouzdano postavljanje na udicu.

Za ribolov na plovak ili dubinski ribolov koriste se kao dodatak povezanoj smesi. Testo treba da bude dovoljno čvrsto da izdrži zabacivanje i zadrži se na udici, uz slobodan vrh udice.

Kunjka

Meso kunjke je prirodni mamac za morski ribolov, koji se na udicu postavlja celo ili isečeno na komade.

Kunjka je školjka sa čvrstom, rebrastom ljušturom. Za mamac se koristi meso izvađeno iz ljušture i očišćeno od njenih oštrih ostataka. Može se postaviti celo ili iseći na komade prilagođene udici.

U ribolovu prirodnim mamcima meso se probada kroz čvršće delove kako bi se bolje držalo pri zabacivanju. Vrh udice treba da ostane slobodan, a mekši delovi se po potrebi mogu dodatno učvrstiti elastičnim koncem za mamce.

Kuvani pasulj

Kuvani pasulj je biljni mamac čija se cela, omekšala zrna koriste za ribolov prirodnim mamcima.

Pasulj se pre kuvanja potapa u vodu, a zatim kuva dok zrna ne omekšaju, ali ostanu cela. Za mamac su pogodna zrna sa očuvanom pokožicom, koja se ne raspadaju pri postavljanju na udicu.

Zrno se pažljivo probada tako da vrh udice ostane slobodan. Može se ponuditi pri dnu u dubinskom ribolovu ili ribolovu na plovak, uz nežno zabacivanje kako ne bi spalo.

Larve

Larve insekata su prirodni mamci koji se koriste za lov klena, mrene i skobalja na plovak ili dubinski.

Larve obuhvataju različite prirodne mamce mekog tela, čiji izgled i čvrstina zavise od vrste insekta. Na udicu se postavljaju pažljivo, tako da se što manje oštete i da vrh udice ostane slobodan.

Na njih se mogu loviti klen, mrena i skobalj. Pri ribolovu na plovak mamac se pušta da prirodno prolazi kroz vodu, često blizu dna, dok se u dubinskom ribolovu zadržava uz dno. Važno je povremeno proveriti mamac i zameniti ga ako je oštećen ili spao sa udice.

Larve efemera

Larve efemera su nežan prirodni mamac vodenog porekla, koji se može koristiti za ribolov skobalja na plovak.

Larve efemera, odnosno nimfe jednodnevki, žive u vodi i predstavljaju deo prirodne hrane riba. Imaju izduženo telo, noge i tanke repne nastavke. Za mamac se koriste sveže, neoštećene larve, koje treba pažljivo uzimati jer su osetljive.

Na njih se može loviti skobalj, naročito kada uzima sitne vodene beskičmenjake. Pri ribolovu na plovak larva se nežno kači na tanku udicu, tako da ostane što celovitija. Mamac se pušta da ga struja nosi prirodno, blizu dna, bez naglog zatezanja i neprirodnog povlačenja.

Larve komaraca

Larve komaraca su nežni životinjski mamci koji se koriste u ribolovu prirodnim mamcima, uz pažljivo postavljanje na udicu.

Larve komaraca imaju sitno, izduženo i meko telo, a izgled i boja zavise od vrste. Zbog nežne građe lako se oštećuju, pa ih treba pažljivo čuvati i uzimati prilikom postavljanja na udicu.

U ribolovu prirodnim mamcima postavljaju se na tanku, sitnu udicu, uz što manje oštećenja tela. Vrh udice treba da ostane slobodan, a mamac da zadrži prirodan izgled i pokretljivost.

Larve obalčarki

Larve obalčarki su prirodan mamac iz tekućih voda, koji se može koristiti za ribolov skobalja na plovak.

Larve obalčarki žive uglavnom u čistim, kiseonikom bogatim tekućim vodama, često ispod kamenja. Imaju izduženo telo, noge i par repnih nastavaka. Kao mamac koriste se sveže, a do upotrebe ih treba držati na hladnom, u vodi iz koje potiču.

Na njih se može loviti skobalj ribolovom na plovak. Larva se pažljivo kači na udicu tako da ostane što celovitija, a vrh udice slobodan. Mamac se pušta da ga struja nosi prirodno, blizu dna, bez naglog zadržavanja.

Larve tulara

Larve tulara su nežni prirodni mamci koji se koriste za ribolov klena i krkuše, naročito na plovak uz dno.

Larve tulara žive u vodi, a mnoge vrste grade zaštitne kućice od peska, kamenčića ili biljnih delova. Za mamac se larva pažljivo izvadi iz kućice i čuva u vodi iz koje potiče, zaštićena od zagrevanja.

Na njih se mogu loviti klen i krkuša. Pri ribolovu na plovak mamac se pušta da ga struja prirodno nosi blizu dna, bez naglog zatezanja koje bi oštetilo nežno telo.

Larva se pažljivo kači kroz čvršći deo tela neposredno iza glave, tako da vrh udice ostane slobodan. Treba je proveravati posle prolaza i menjati kada se ošteti.

Leptiri

Leptiri su metalne varalice sa rotirajućim krilcem koje bljeskom i vibracijama privlače grabljivice pri varaličarenju.

Leptir ima metalnu osovinu, otežano telo, pokretno krilce i udicu na kraju. Pri povlačenju krilce se okreće oko osovine, stvarajući bljesak i vibracije. Oblik krilca i raspored opterećenja utiču na rad varalice i otpor koji pruža u vodi.

Na leptire se love grgeč, štuka, klen i potočna pastrmka, kao i druge grabljivice. U varaličarenju se najčešće vode ravnomernim povlačenjem, brzinom dovoljnom da se krilce neprekidno okreće.

Posle zabačaja varalica se može pustiti da potone, pa zatim započeti povlačenje kroz željeni sloj vode. Promene brzine mogu izazvati napad, ali treba pratiti rad krilca i izbegavati dodirivanje prepreka za koje se udica lako zakači.

Lignja

Lignja je žilav prirodni mamac za morske ribe, koji se koristi u trakama, komadima ili ceo, pri dnu i u panuli.

Za mamac se koriste telo, kraci ili cela lignja. Meso je čvrsto i elastično, pa se dobro drži na udici. Telo se može iseći na trake ili komade, dok se odmrznuta lignja čuva na hladnom do upotrebe.

Trake i komadi lignje pogodni su za oradu, arbuna i fratra u dubinskom ribolovu, odmetom i kančenicom. Mamac se probada kroz čvršći deo tako da vrh udice ostane slobodan, a slobodni kraj može prirodno da se pomera u vodi.

Cela lignja koristi se za zubaca i gofa, naročito u panuli. Važno je da bude postavljena pravo i da se pri povlačenju ne okreće oko svoje ose.

Lokarda

Lokarda je prirodni riblji mamac koji se živ ili mrtav koristi za lov krupnih morskih grabljivica, naročito panulom.

Lokarda ima izduženo telo, tamnija leđa i srebrnaste bokove. Kao mamac koristi se cela, živa ili mrtva, a njeno meso može da se ponudi i u komadima. Važno je da bude sveža i da se pri nameštanju ne ošteti više nego što je neophodno.

Na celu lokardu mogu se loviti zubatac, gof i lica. Pri ribolovu panulom mamac treba postaviti tako da se kreće prirodno i da se ne okreće oko svoje ose. Živa lokarda namešta se uz što manje oštećenja, dok mrtva mora biti dobro učvršćena da zadrži pravilan položaj tokom povlačenja.

Mala jeguljica

Mala jeguljica je prirodni mamac izduženog, gipkog tela, koji se koristi za lov grabljivica.

Kao mamac, mala jeguljica je sitna jegulja prepoznatljiva po izduženom telu i klizavoj koži. Njeno gipko telo i pokreti predstavljaju prirodan nadražaj za grabljivice.

Koristi se u ribolovu prirodnim mamcima, uz pribor prilagođen ribljem mamcu i očekivanom ulovu. Pri postavljanju na udicu važno je da vrh ostane slobodan i da mamac ne ometa kačenje.

Mali karaš

Mali karaš je prirodni riblji mamac koji se koristi za lov soma i štuke.

Kao mamac koristi se sitan karaš, riba zbijenog tela prekrivenog krljuštima. Može se ponuditi ceo, a važno je da bude svež i dobro pričvršćen kako ne bi spao pri zabacivanju.

U ribolovu prirodnim mamcima mali karaš može da privuče soma i štuku. Namešta se tako da vrh udice ostane slobodan, dok se položaj mamca i opterećenje prilagođavaju struji i mestu na kojem se očekuje grabljivica.

Medenjaci

Medenjaci su mamac od slatkog pečenog testa, koji se koristi u komadićima ili omekšan za postavljanje na udicu.

Medenjaci se pripremaju od testa sa medom ili drugim zaslađivačima, često uz dodatak začina. Za mamac se može izdvojiti mekša unutrašnjost, dok se tvrđi delovi blago ovlaže i umese da bi mogli da se oblikuju oko udice.

Mogu se koristiti pri ribolovu na plovak ili dubinskom ribolovu, ako dovoljno čvrsto stoje na udici. Vrh udice treba ostaviti slobodan, a mamac proveravati jer u vodi omekšava i može da spadne. Previše natopljen medenjak lako se raspada pri zabacivanju.

Mekani rak

Mekani rak je životinjski mamac mekog oklopa, koji se u ribolovu prirodnim mamcima koristi ceo ili u komadima.

Mekani rak nije posebna vrsta raka, već rak u kratkotrajnoj fazi posle presvlačenja. Njegov novi oklop je još mekan, pa je mamac nežan i lako se oštećuje pri nameštanju i zabacivanju.

U ribolovu prirodnim mamcima koristi se ceo ili u komadima, zavisno od čvrstine i načina postavljanja na udicu. Udica se provlači kroz čvršći deo tela, uz slobodan vrh, a po potrebi mamac se pažljivo učvršćuje elastičnim koncem za mamce.

Menula

Menula je riblji mamac koji se koristi ceo ili isečen, a privlači prirodnim mirisom i izgledom.

Menula je sitna morska riba izduženog, bočno spljoštenog tela. Za mamac se može upotrebiti cela ili isečena na komade, a prednost ima sveža riba čije je meso čvrsto i dobro se drži na udici.

Pri ribolovu prirodnim mamcima udica se postavlja tako da mamac ostane pričvršćen, a vrh slobodan za kačenje. Komad sa kožom obično se bolje drži od samog mekanog mesa, pa je korisno proveriti mamac posle izvlačenja i zameniti ga kada se ošteti.

Mesni narezak

Mesni narezak je mekan mamac izraženog mirisa koji se koristi za ribolov mrene prirodnim mamcima.

Mesni narezak je prerađeni mesni proizvod ujednačene strukture, koji se za mamac seče na kocke ili nepravilne komade. Pogodniji je narezak koji je dovoljno čvrst da izdrži zabacivanje, ali ostaje mekan da ga riba lako uzme.

Koristi se za ribolov mrene prirodnim mamcima, uz postavljanje mamca pri dnu. Može se staviti neposredno na udicu, tako da vrh ostane slobodan, ili pričvrstiti na dlaku uz udicu. Komad treba proveriti posle zabacivanja i dužeg boravka u vodi, jer mekan narezak može da spadne ili da ga sitna riba ošteti.

Metalni džigovi

Metalni džigovi su kompaktne metalne varalice za lov morskih grabljivica, koje se vode podizanjem, propadanjem i povlačenjem kroz vodu.

Metalni džigovi imaju izduženo ili zdepasto metalno telo, često sa sjajnom površinom i obojenim detaljima. Oblik i raspored mase određuju koliko brzo tonu i kako se zanose pri propadanju. Opremaju se udicama pričvršćenim neposredno ili preko kratke vezice.

Na njih se love zubatac i gof, a pri varaličarenju i brancin. U džigingu se varalica pušta da potone, zatim podiže pokretima štapa uz namotavanje strune. Promene ritma i pauze omogućavaju smenjivanje naglih pokreta i slobodnijeg propadanja.

Pri vođenju blizu dna važno je pratiti strunu i održavati kontrolu nad varalicom. Udarac može doći i tokom propadanja, dok predugo zadržavanje na kamenitom dnu povećava mogućnost kačenja.

Mokre mušice

Mokre mušice su veštački mamci koji oponašaju potopljene insekte i koriste se u mušičarenju, naročito za pastrmku, lipljena i klena.

Mokre mušice izrađuju se vezivanjem perja, dlake, konca i drugih materijala na udicu. Za razliku od suvih mušica, namenjene su radu ispod površine vode, gde mogu da oponašaju potopljene insekte ili insekte koji se izdižu ka površini. Meki delovi mušice pokreću se u struji i daju mamcu živahan izgled.

Na njih se u mušičarenju love potočna pastrmka, lipljen i klen. Mušica se može pustiti da prirodno putuje sa strujom ili voditi u luku preko toka, uz povremeno blago zatezanje strune. Važno je održavati kontakt sa mamcem bez naglog povlačenja koje bi narušilo željeni način kretanja.

Morski crvi

Morski crvi su prirodni mamci mekog, izduženog tela, pogodni za ribolov orade, arbuna, fratra i drugih morskih riba pri dnu.

Naziv morski crvi obuhvata različite vrste crva iz morske sredine. Njihovo izduženo, meko telo koristi se celo ili se seče na komade, zavisno od čvrstine mamca i ribe kojoj je namenjen.

Na njih se love orada, arbun, fratar i kantar. Koriste se u dubinskom ribolovu, odmetom i kančenicom, tako da mamac bude ponuđen na dnu ili neposredno iznad njega.

Crv se pažljivo navlači na udicu kako bi se što manje oštetio i dobro držao pri zabačaju. Vrh udice treba da ostane slobodan, a raskvašen ili oštećen mamac valja zameniti svežim.

Morski krastavac (trp)

Morski krastavac ili trp daje žilav prirodni mamac koji se u trakama postavlja na udicu za ribolov pri dnu.

Trp je bodljokožac izduženog tela sa čvrstim, kožastim omotačem. Za mamac se koristi očišćeno tkivo, odvojeno od utrobe i isečeno na trake pogodne za postavljanje na udicu.

U ribolovu prirodnim mamcima traka se prošiva udicom tako da čvrsto stoji, a vrh udice ostane otkriven. Mamac se najčešće postavlja pri dnu, a žilavost mu pomaže da se odupre sitnim ugrizima i duže ostane na udici.

Nimfe

Nimfe su veštačke mušice za ribolov ispod površine, naročito pogodne za pastrmke i lipljena.

Nimfe se izrađuju na udici od konca, perja, dlake i sintetičkih materijala. Oblikom i bojom oponašaju nezrele vodene stadijume insekata, a mogu imati otežanje koje im pomaže da potonu do sloja u kojem se riba hrani.

Najčešće se koriste za potočnu i kalifornijsku pastrmku i lipljena, ali ih uzimaju i klen i pojedine druge šaranske ribe. Izbor izgleda nimfe usklađuje se sa prirodnom hranom koju riba uzima.

U mušičarenju se nimfa najčešće pušta da je struja nosi što prirodnije, bez neprirodnog zatezanja strune. Dubina njenog prolaska prilagođava se otežanjem i položajem pribora, a zastoj ili promena kretanja strune mogu ukazati na uzimanje mamca.

Nokla

Nokla je mekan mamac od testa koji se koristi za lov bele ribe, naročito u ribolovu na plovak.

Nokla se priprema od brašna i vode kao mekano, lepljivo testo. Smesa treba da bude dovoljno podatna za nanošenje na udicu, ali i dovoljno povezana da se ne spere odmah po zabacivanju.

Koristi se za lov bele ribe na plovak. Mala porcija testa nanosi se oko udice, bez preteranog gomilanja koje bi otežalo kačenje ribe. Zabacuje se blagim pokretom, a mamac proverava i obnavlja kada omekša ili ga riba skine.

Palenta

Palenta je biljni mamac od kuvanog kukuruznog brašna ili griza, koji se koristi u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu.

Palenta se priprema kuvanjem kukuruznog brašna ili griza u vodi, uz mešanje dok se ne dobije gusta, povezana masa. Kada se ohladi, mesi se i oblikuje u komadiće koji treba da budu dovoljno čvrsti da ostanu na udici, ali ne i tvrdi.

Koristi se u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu. Komadić se utisne oko udice tako da vrh ostane slobodan za kačenje. Zabacuje se blagim pokretom, a mamac se proverava i menja kada omekša ili počne da se raspada.

Papaline

Papaline su sitne, srebrnaste morske ribe čije se meso koristi kao prirodni mamac za pridneni ribolov.

Papalina ima izduženo telo, srebrnaste bokove i meko, masno meso koje u vodi oslobađa miris. Kao mamac može se koristiti cela, u komadima ili kao traka mesa sa kožom. Sveža papalina bolje se drži na udici, dok odmrznuta lako omekša.

Komadi papaline mogu poslužiti za arbuna, fratra i kantara, a može ih uzeti i orada. Koriste se pri ribolovu odmetom i kančenicom, uz postavljanje mamca pri dnu. Udicu treba provući kroz kožu i čvršći deo mesa, tako da vrh ostane slobodan.

Pošto je meso nežno, mamac se zabacuje blagim pokretom i proverava kada sitna riba počne da ga skida. Elastični konac za mamce može pomoći da komad ostane na udici, ali ga ne treba stezati toliko da preseče meso.

Partikli

Partikli su zrnasti biljni mamci koji se koriste za lov šarana i amura, kao mamac na udici ili dlaci i kao prihrana.

Partikli nisu jedan određeni mamac, već grupa zrnastih biljnih mamaca, među kojima su kukuruz, pšenica i različite semenke i mahunarke. Suva zrna se, prema vrsti, potapaju i kuvaju da omekšaju, ali ostanu dovoljno čvrsta za postavljanje.

Koriste se u šaranskom i dubinskom ribolovu, naročito za šarana, a pojedini partikli, poput kukuruza, pogodni su i za amura. Zrna se postavljaju neposredno na udicu ili na dlaku uz udicu, tako da njen vrh ostane slobodan.

Kao prihrana, partikli stvaraju hranilište sa sitnim zalogajima koje riba traži po dnu. Mamac može biti od istog zrna kao prihrana, a količinu treba prilagoditi aktivnosti ribe kako se ona ne bi zasitila.

Peleti

Peleti su presovani mamci od ribljeg brašna, žitarica i drugih sastojaka, namenjeni lovu šarana, mrene i drugih šaranskih riba.

Peleti su najčešće valjkasti mamci od presovane smeše, čiji sastav i tvrdoća zavise od namene. U vodi upijaju vlagu, omekšavaju i postepeno oslobađaju miris i sitne čestice. Za mamčenje se biraju oni koji dovoljno dugo zadržavaju oblik.

Koriste se za lov šarana, mrene, deverike i drugih šaranskih riba. Pogodni su za šaranski i dubinski ribolov, kao i za fider. Mekši peleti mogu se koristiti i u ribolovu na plovak.

Na udicu se postavljaju neposredno ako su dovoljno meki, dok se tvrđi pričvršćuju gumicom ili postavljaju na dlaku. Peleti namenjeni kvašenju pripremaju se prema uputstvu proizvođača, jer predugo potapanje može da ih učini rastresitim.

Perja za panulu

Perja za panulu su lagane varalice od perja koje pri povlačenju oponašaju sitan plen i mogu se koristiti za lov brancina.

Ove varalice imaju telo ili rep od perja pričvršćenog uz udicu. Perje se u vodi skuplja i širi, stvarajući pokrete koji podsećaju na živ plen. Posle upotrebe u slanoj vodi treba ih isprati slatkom vodom i osušiti.

Mogu se koristiti za lov brancina kada se hrani sitnim plenom. Pri varaličarenju se vode ravnomernim povlačenjem uz povremene promene brzine. Važno je da perje slobodno radi i da se ne obavija oko udice.

Peševi

Peševi su sitne pridnene ribe koje se kao prirodan mamac koriste za lov potočne pastrmke i mladice.

Peševi su sitne ribe široke, spljoštene glave, velikih grudnih peraja i tela koje se sužava prema repu. Kao mamac se mogu koristiti celi, a važno je da ostanu čvrsti i zadrže prirodan oblik.

Na peša se mogu loviti potočna pastrmka i mladica, koje ga prepoznaju kao prirodan plen. Pri postavljanju na udicu treba sačuvati prav položaj tela i ostaviti vrh udice slobodnim. Mamac se vodi blizu dna, uz povremeno zastajanje i bez neprirodnog okretanja.

Pijavice

Pijavice su žilav i pokretljiv prirodni mamac za soma, pogodan za dubinski ribolov i bućkanje.

Pijavice imaju izduženo, savitljivo telo sa prijanjaljkama na krajevima. Kao mamac se koriste žive, a njihova žilava koža omogućava da se dobro drže na udici.

Koriste se za lov soma dubinskim ribolovom i bućkanjem. Udica se provlači plitko kroz kožu tako da njen vrh ostane slobodan, a pijavica zadrži pokretljivost.

Pri dubinskom ribolovu mamac se postavlja pri dnu, dok se pri bućkanju drži u vodenom sloju u kojem se očekuje som. Važno je povremeno proveriti da se pijavica nije obmotala oko udice ili predveza.

Pileća creva

Pileća creva su mekan mamac životinjskog porekla, izraženog mirisa, koji se koristi za lov soma, naročito u dubinskom ribolovu.

Pileća creva su mekane, rastegljive iznutrice koje se na udicu postavljaju presavijanjem i probadanjem na više mesta. Važno je da budu dobro pričvršćena, ali da vrh udice ostane slobodan radi lakšeg kačenja ribe.

Na ovaj mamac lovi se som, koji hranu pronalazi i pomoću dobro razvijenih čula mirisa i ukusa. U dubinskom ribolovu creva se postavljaju tako da ostanu pri dnu, uz povremenu proveru da li su i dalje čvrsto na udici.

Piletina

Piletina je prirodni mamac od sirovog pilećeg mesa, koji se može koristiti za lov ugora i murine.

Kao mamac koriste se komadi sirovog pilećeg mesa, sa kožicom ili bez nje. Čvršći delovi bolje podnose zabacivanje, dok se mekano meso lakše skida sa udice. Meso treba čuvati rashlađeno do upotrebe.

Piletina se može ponuditi ugoru i murini u ribolovu prirodnim mamcima. Postavlja se pri dnu, a udica se provlači kroz čvršći deo tako da njen vrh ostane slobodan. Po potrebi se meso dodatno učvršćuje elastičnim koncem za mamce.

Pinki

Pinki su sitne larve muva koje se koriste kao prirodni mamac za babuške i drugu belu ribu.

Pinki su sitne, meke larve muva, manje od krupnih crvića koji se uobičajeno koriste u ribolovu. Telo im je svetlo, a u prodaji se mogu naći i obojeni. Njihovo migoljenje privlači pažnju ribe.

Koriste se za lov babuške i druge bele ribe. Na udicu se nežno kače kroz kožicu pri debljem kraju, tako da ostanu pokretni i da vrh udice bude slobodan. Važno je da udica bude dovoljno sitna i tanka da ne ošteti larvu.

Plivajuće boile

Plivajuće boile su mamci koji se izdižu iznad dna i koriste prvenstveno u šaranskom ribolovu.

Plivajuće boile prave se od smese čiji sastav omogućava mamcu da pluta. Najčešće su kuglaste, a razlikuju se po boji, mirisu i plovnosti. Izdignut mamac može biti uočljiviji i manje zaklonjen muljem ili sitnim rastinjem.

Koriste se prvenstveno za lov šarana, a na njih se može uloviti i amur. U šaranskom i dubinskom ribolovu obično se postavljaju na dlaku uz udicu, dok se plovnost uravnotežava dodatnim otežanjem kako bi mamac ostao na željenom odstojanju od dna.

Pre zabacivanja korisno je proveriti ponašanje celog sklopa u vodi. Boila treba da zadrži predviđeni položaj zajedno sa udicom, jer sama plovnost mamca ne određuje kako će namešten mamac stajati.

Popac

Popac je prirodni mamac iz grupe insekata, pogodan za lov klena na površini i u površinskom sloju vode.

Popac je insekt tamnog tela, sa dugim pipcima i snažnim zadnjim nogama. Kao mamac koristi se ceo, a na udicu se postavlja pažljivo, tako da se čvrsto drži i da vrh udice ostane slobodan.

Na popca se lovi klen, koji rado uzima insekte dospele u vodu. Mamac se može pustiti da prirodno pluta niz struju ili ponuditi ribolovom na plovak, uz što manje ometanja njegovog kretanja. Važno je izbeći naglo povlačenje i neprirodno zatezanje strune.

Poperi

Poperi su površinske varalice koje pljuskanjem i prskanjem vode privlače grabljivice, a koriste se u varaličarenju.

Poperi su varalice čvrstog tela, najčešće napravljene da plutaju, sa karakteristično udubljenim prednjim delom. Pri kratkom povlačenju zahvataju i potiskuju vodu, stvarajući zvuk, mehuriće i prskanje na površini.

Koriste se u varaličarenju klena, brancina, lice i strelke kada se ove ribe hrane pri površini. Vode se kratkim trzajima vrha štapa, uz namotavanje viška strune i pauze između povlačenja.

Ritam vođenja prilagođava se reakciji ribe: smenjuju se blaži trzaji, izraženije pljuskanje i mirovanje varalice. Pri površinskom napadu ne treba žuriti sa kontrom, već sačekati da se oseti opterećenje na struni.

Površinske varalice

Površinske varalice su veštački mamci koji kretanjem, prskanjem i talasanjem površine izazivaju napad grabljivica.

Površinske varalice obuhvataju različite oblike veštačkih mamaca koji pri vođenju ostaju na površini vode. Neke imaju udubljen prednji deo kojim potiskuju vodu i prskaju, dok druge klize levo-desno ili stvaraju trag pomoću propelera.

Koriste se u varaličarenju štuke, bucova, pastrvskog grgeča i brancina, kao i drugih slatkovodnih i morskih grabljivica koje uzimaju plen pri površini. Posebno su korisne kada se riba hrani u površinskom sloju ili napada plen iz zaklona.

Vode se ravnomernim povlačenjem ili kratkim trzajima vrha štapa, uz povremene zastanke, u zavisnosti od konstrukcije varalice. Brzinu i dužinu pauza treba prilagoditi reakciji ribe, a sa zatezanjem sačekati da se posle napada oseti opterećenje na struni.

Površinske varalice – zare

Zare su površinske varalice koje se vode naizmenično levo-desno, a koriste se u varaličarenju brancina i strijelke.

Zare imaju izduženo, najčešće vretenasto telo bez kljuna za zaranjanje. Plutaju na površini, a njihov oblik i raspored opterećenja omogućavaju bočno klizanje pri pravilnom vođenju.

Na njih se varaličarenjem love brancin i strijelka. Kratkim trzajima vrha štapa, uz namotavanje viška strune, varalica se pokreće naizmenično levo-desno. Blago opuštena struna između trzaja omogućava slobodnije bočno kretanje.

Ritam vođenja i pauze prilagođavaju se reakciji ribe i stanju površine. Pri napadu je bolje sačekati da se oseti opterećenje na štapu nego reagovati samo na pljusak, jer riba može da promaši varalicu.

Prezla

Prezla je usitnjen suvi hleb od kojeg se uz dodatak vode pravi jednostavan mamac za udicu, a koristi se i kao sastojak prihrane.

Prezla se dobija mlevenjem ili drobljenjem osušenog hleba. Za mamac na udici postepeno se kvasi i mesi dok ne nastane povezana masa koja može da se oblikuje i ne raspada se pri zabacivanju.

Ovako pripremljena masa može da se koristi u ribolovu na plovak i dubinskom ribolovu. Mamac se oblikuje oko udice tako da ne zakloni njen vrh. Suva prezla se ne stavlja neposredno na udicu, već služi za pripremu mamca ili kao sastojak prihrane.

Pšenica

Pšenica je sitan zrnasti mamac koji se posle potapanja i kuvanja koristi za lov šarana, babuške i bele ribe.

Za mamac se koristi zdravo zrno pšenice, koje se potapa u vodu i zatim kuva dok ne omekša, ali zadrži oblik. Zrno treba da bude dovoljno meko da se probode udicom, a dovoljno čvrsto da ne spada pri zabacivanju.

Na pšenicu se love šaran, babuška i bela riba. Pogodna je za dubinski ribolov i fider, kada se udica sa zrnom postavlja na dno ili blizu njega.

Zrno se pažljivo probada kroz čvršći deo, tako da vrh udice ostane slobodan. Manja udica sa tankom žicom olakšava postavljanje bez prevelikog oštećenja zrna.

Punoglavac

Punoglavac je prirodni mamac životinjskog porekla koji se može ponuditi ribi pri ribolovu na plovak.

Punoglavac je larveni oblik vodozemca, prepoznatljiv po zaobljenom telu i spljoštenom repu kojim pliva. Njegov izgled se menja tokom razvoja, a kao mamac je nežan i osetljiv na grubo rukovanje.

Pri ribolovu na plovak postavlja se pažljivo na udicu, tako da se što manje ošteti i da vrh udice ostane slobodan. Lagano zabacivanje pomaže da mamac ostane na udici, dok se plovkom prati njegovo uzimanje.

Puž volak

Meso puža volka je čvrst prirodni mamac koji se koristi za ribolov pri dnu, naročito odmetom i kančenicom.

Volak je morski puž sa čvrstom, hrapavom kućicom. Za mamac se koristi meso izvađeno iz kućice, pri čemu treba ukloniti oštre ostatke ljušture i tvrdi poklopac kojim puž zatvara njen otvor.

Pogodan je za ribolov prirodnim mamcima, naročito odmetom i kančenicom. Čvrsti deo mesa dobro se drži na udici, a može se ponuditi ceo ili isečen na komade. Udica se provlači kroz čvršće tkivo tako da njen vrh ostane slobodan.

Puževi

Meso puževa koristi se kao prirodni mamac za šarana, najčešće postavljeno pri dnu.

Puževi su mekušci, a za mamac se može koristiti njihovo meso izvađeno iz ljušture. Meki delovi se pažljivo postavljaju na udicu tako da mamac ostane pričvršćen, a vrh udice slobodan.

Šaran se prirodno hrani i puževima, pa njihovo meso može prihvatiti u dubinskom i šaranskom ribolovu. Mamac se postavlja na dno, gde šaran traži hranu, uz pažljivo zabacivanje kako ne bi spao sa udice.

Račići

Račići su prirodni životinjski mamci koji se koriste za lov brancina, orade, arbuna i drugih morskih riba.

Račići obuhvataju različite sitne rakove koji se kao mamac koriste sveži ili odmrznuti, celi ili u komadima. Mogu se ponuditi sa oklopom ili oljušteni, tako da se izloži mekano meso i njegov miris.

Na njih se love brancin, orada i arbun, kao i druge morske ribe koje se hrane rakovima. Koriste se u dubinskom ribolovu, odmetom i kančenicom, najčešće kada se mamac nudi pri dnu.

Račić se postavlja tako da dobro stoji na udici, a da njen vrh ostane slobodan. Oklop pomaže da se mamac duže održi, dok je oljušteno meso mekše i lakše ga skidaju sitne ribe.

Rak samac

Rak samac je prirodni morski mamac koji se, izvađen iz puževe kućice, koristi za pridneni ribolov orade, arbuna i fratra.

Rak samac živi u praznoj puževoj kućici koja štiti njegov mekani zadnji deo tela. Za mamac se pažljivo vadi iz kućice, uz nastojanje da telo ostane što manje oštećeno.

Na njega se mogu loviti orada, arbun i fratar, koji se prirodno hrane rakovima i drugim organizmima sa dna. Koristi se u dubinskom ribolovu, odmetom ili kančenicom, tako da mamac bude ponuđen pri dnu.

Udica se provlači kroz čvršći deo tela kako bi mamac bolje držao, dok vrh ostaje slobodan. Pošto je mekani deo osetljiv, pri zabacivanju treba izbegavati nagle trzaje i proveravati mamac nakon sitnih udaraca.

Rakovi

Rakovi su prirodni mamci koji se celi ili u komadima koriste za pridneni ribolov, naročito orade.

Kao mamac koriste se sitni rakovi sa oklopom, kao i meso krupnijih rakova. Mogu se postavljati celi ili u komadima, a način pripreme zavisi od čvrstine oklopa i toga koliko dobro mamac ostaje na udici.

Rakovi su naročito pogodni za oradu, koja snažnim zubima drobi njihov oklop. Koriste se u dubinskom ribolovu, odmetom ili kančenicom, uz postavljanje mamca pri dnu. Udica treba da drži mamac čvrsto, ali njen vrh mora ostati slobodan kako oklop ne bi ometao kačenje ribe.

Repni spineri

Repni spineri su kompaktne varalice sa repnim krilcem koje bljeskanjem i vibracijama privlači ribu pri vođenju i propadanju.

Repni spineri imaju zbijeno, najčešće metalno telo, udicu i krilce pričvršćeno na zadnjem delu. Krilce se okreće pri kretanju kroz vodu i stvara bljesak i vibracije, dok otežano telo omogućava brzo tonjenje.

Koriste se u varaličarenju i džigingu. Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili podizanjem i spuštanjem uz povremene pauze. Brzinom povlačenja i trajanjem propadanja prilagođava se sloj vode kroz koji varalica prolazi, a važno je da krilce ostane slobodno i da se nesmetano okreće.

Riječna školjka

Meso rečne školjke je prirodni mamac životinjskog porekla koji se može koristiti za lov soma, naročito pri dubinskom ribolovu.

Kao mamac koristi se meko tkivo rečne školjke, izvađeno iz ljušture. Vlažno je i osetljivo, pa se na udicu postavlja pažljivo, uz očuvanje čvršćih delova koji ga bolje drže.

Na meso rečne školjke može se loviti som dubinskim ribolovom. Mamac se postavlja na udicu tako da njen vrh ostane slobodan, a po potrebi se učvršćuje elastičnim koncem za mamce kako ne bi spao pri zabacivanju.

Riža

Kuvani pirinač je sitan biljni mamac koji se može koristiti za deveriku i drugu belu ribu u dubinskom ribolovu i fideru.

Pirinač se za mamac kuva tako da zrna omekšaju, ali ostanu cela i dovoljno čvrsta za postavljanje na udicu. Raskuvana zrna lako spadaju i pogodnija su kao dodatak smesi nego kao samostalan mamac.

Na kuvani pirinač mogu se loviti deverika i druga bela riba. Zrno se pažljivo postavlja na udicu tako da njen vrh ostane slobodan. Pri dubinskom ribolovu i fideru važno je da mamac izdrži zabacivanje, pa treba proveravati da li se zadržao na udici.

Rovci

Rovci su krupni kopneni insekti koji se kao prirodni mamac koriste prvenstveno za soma, u dubinskom ribolovu i pri bućkanju.

Rovci su insekti izduženog, smeđeg tela, sa snažnim prednjim nogama prilagođenim kopanju. Žive u zemljištu, a kao mamac se najčešće koriste celi, sa očuvanim telom i pokretnim nogama.

Najtipičnija primena rovca je ribolov soma. U dubinskom ribolovu postavlja se na udicu tako da čvrsto stoji, uz slobodan vrh udice. Pogodan je i za bućkanje, kada se mamac održava u vodenom sloju u kojem se očekuje riba.

Sabiki varalice

Sabiki varalice su sitni veštački mamci povezani na zajedničkom predvezu, namenjeni privlačenju riba koje se hrane sitnim plenom.

Sabiki čine udice sa perjem, svetlucavim vlaknima ili tankim veštačkim materijalom koji oponaša sitan plen. Udice su vezane na kratke bočne predveze, a na kraj sistema postavlja se olovo koje omogućava spuštanje i održava predvez zategnutim.

Sistem se spušta u vodu i pokreće blagim podizanjem i spuštanjem, uz povremene pauze. Važno je izbegavati nagle pokrete i labav predvez, jer se bočni kraci lako zapetljavaju.

Šarun

Šarun je prirodni morski mamac koji se živ ili svež koristi za lov grabljivica, naročito zubaca i gofa.

Šarun ima izduženo, srebrnasto telo sa tamnijim leđima i izraženim koštanim pločicama duž bočne linije. Kao mamac se koristi živ, ceo svež ili isečen na komade, u zavisnosti od načina ribolova.

Živ šarun je pogodan za lov zubaca i gofa panulom. Postavlja se tako da udica čvrsto drži mamac, a da mu ne ometa rad škrga i prirodno kretanje. Povlači se mirno, uz praćenje njegovog ponašanja kako se ne bi prevrtao ili neprirodno vrteo.

Pri ribolovu prirodnim mamcima može se ponuditi i ceo svež šarun ili komad njegovog mesa. Vrh udice treba da ostane slobodan, a mamac dovoljno čvrsto postavljen da ne sklizne pri spuštanju i povlačenju.

Šedovi

Šedovi su silikonske varalice sa lopatičastim repom, namenjene varaličarenju štuke, smuđa, soma i pastrvskog grgeča.

Šedovi imaju izduženo, riboliko telo i rep sa proširenjem nalik lopatici. Pri povlačenju rep se zanosi i stvara vibracije, dok meko telo doprinosi prirodnom izgledu kretanja. Izrađuju se u različitim oblicima i bojama.

Koriste se u varaličarenju smuđa, štuke, soma i pastrvskog grgeča. Najčešće se postavljaju na udicu sa otežanom glavom, tako da telo ostane pravo i rep može slobodno da radi. Iskrivljeno postavljen mamac može da se okreće i nepravilno kreće.

Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili uz povremena zastajkivanja i podizanja od dna. Brzinu treba prilagoditi radu varalice: rep treba da se pokreće i pri sporijem vođenju, bez prevrtanja tela.

Silikonci bez sopstvene akcije

Silikonci bez sopstvene akcije su meke varalice koje se oživljavaju pokretima štapa, a koriste se za varaličarenje i džiging.

Silikonci bez sopstvene akcije izrađeni su od mekog, savitljivog materijala i najčešće imaju tanak ili račvast rep, bez široke lopatice koja bi stvarala izraženo njihanje pri ravnomernom povlačenju. Njihov izgled i pokretljivost dolaze do izražaja kada im ribolovac pokretima štapa daje akciju.

Pri varaličarenju i džigingu vode se kratkim trzajima, podizanjem i spuštanjem, uz pauze tokom kojih propadaju. Mogu se postaviti na džig glavu, pri čemu položaj udice treba da ostavi telo pravo i omogući slobodno pomeranje repa. Jačina trzaja i dužina pauze menjaju način na koji se varalica kreće.

Silikonske jeguljice

Silikonske jeguljice su mekane, izdužene varalice koje se koriste za lov grabljivica varaličarenjem i džigingom.

Silikonske jeguljice imaju usko, izduženo telo i savitljiv rep koji se pokreće pri povlačenju kroz vodu. Izrađuju se od mekog materijala, a mogu biti bez otežanja ili sa ugrađenim tegom i udicom.

Koriste se u varaličarenju i džigingu. Modeli bez ugrađene udice mogu se postaviti na džig glavu, uz pažljivo navlačenje kako bi telo ostalo pravo i varalica pravilno radila.

Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem, uz povremene zastoje, ili podizanjem i kontrolisanim propadanjem. Način vođenja treba uskladiti sa oblikom varalice, jer neki repovi rade pri blagom povlačenju, dok drugi zahtevaju izraženije pokrete štapom.

Silikonske varalice

Silikonske varalice su mekani veštački mamci za lov grabljivica, koji se vode ravnomernim povlačenjem ili podizanjem i spuštanjem.

Silikonske varalice izrađuju se od mekog, savitljivog materijala, najčešće u oblicima koji podsećaju na ribice, crve ili rakove. Rep i drugi pokretni delovi pomeraju se pri povlačenju kroz vodu i stvaraju vibracije.

Često se koriste za lov smuđa, štuke i grgeča, a odgovarajući oblici mogu biti pogodni i za soma, brancina i druge slatkovodne i morske grabljivice. Izbor oblika i načina vođenja prilagođava se plenu kojim se riba hrani i uslovima na mestu ribolova.

Pri varaličarenju i džigingu mogu se postaviti na udicu sa otežanom glavom ili na udicu sa odvojenim otežanjem. Vode se ravnomerno, uz povremene zastoje ili podizanjem i spuštanjem. Važno je da mamac stoji pravo na udici kako bi se pravilno kretao.

Silikonski crvi

Silikonski crvi su meke, izdužene varalice koje se koriste u varaličarenju, naročito za pastrvskog grgeča i grgeča.

Silikonski crvi imaju meko, savitljivo telo koje može biti glatko ili rebrasto, sa ravnim ili povijenim repom. Oblik tela i repa određuje koliko će se varalica pokretati pri povlačenju i propadanju kroz vodu.

Najtipičniji su za lov pastrvskog grgeča, a koriste se i za grgeča i smuđa. U varaličarenju se vode sporim povlačenjem, kratkim podizanjima i zastojima, pri čemu se mamcu dopušta da slobodno tone.

Mogu se postaviti na udicu bez dodatnog otežanja ili uz teg, u zavisnosti od željenog načina propadanja i položaja mamca. Važno je da telo bude pravo postavljeno, kako se varalica ne bi neprirodno uvrtala tokom vođenja.

Silikonski peševi

Silikonski peševi su meke imitacije pridnenih riba koje se koriste u varaličarenju grabljivica, najčešće vođenjem blizu dna.

Silikonski peševi izrađuju se od mekog silikona, sa širokom glavom i telom koje se sužava prema repu. Oblikom oponašaju peša, a savitljivi delovi varalice pomeraju se tokom povlačenja i propadanja.

Koriste se u varaličarenju mladice, potočne pastrmke, soma i štuke. Postavljaju se na udicu sa otežanjem, tako da telo ostane pravo, a vrh udice slobodan za kačenje ribe.

Najčešće se vode blizu dna, kratkim povlačenjima i zastojima tokom kojih varalica ponovo tone. Otežanje se prilagođava struji i mestu ribolova kako bi se održao kontakt sa varalicom, bez nepotrebnog zapinjanja.

Sipa

Sipa je prirodni morski mamac čije se čvrsto meso koristi za oradu, dok je cela sipa pogodna za lov zubaca i gofa.

Sipa ima široko telo sa bočnim perajima i krake oko usta. Kao mamac koristi se cela ili isečena na trake i komade. Njeno čvrsto meso dobro se drži na udici, a iz tela se pri pripremi komada uklanja tvrda sipina kost.

Komadi sipe koriste se za oradu. Meso se postavlja tako da čvrsto stoji na udici, ali da vrh ostane slobodan radi lakšeg kačenja ribe. Preveliki nabori mesa mogu da zaklone vrh i otežaju kačenje.

Cela sipa koristi se na panuli za zubaca i gofa. Važno je da bude nameštena ravno i da se pri povlačenju ne obrće. Brzina povlačenja prilagođava se tako da mamac zadrži prirodan položaj i kretanje.

Šipurak

Šipurak je crvenkast plod divlje ruže koji se koristi kao prirodni mamac za klena, naročito kada se riba hrani plodovima koji padaju u vodu.

Šipurak je ovalan ili izdužen plod divlje ruže, sa mesnatim omotačem i semenkama u unutrašnjosti. Za mamac se bira zreo plod koji je dovoljno mekan da se probode, ali dovoljno čvrst da ostane na udici.

Na šipurak se može loviti klen. Plod ili komad mesnatog dela postavlja se na udicu tako da vrh ostane slobodan. Pri ribolovu na plovak može se pustiti da ga struja prirodno nosi, bez naglog zatezanja i neprirodnog povlačenja.

Sir

Sir je prirodni mamac izraženog mirisa, koji se najčešće koristi za lov mrene pri dnu.

Za mamac se koristi sir dovoljno čvrst da izdrži zabacivanje i ostane na udici. Može se iseći na komadiće ili umesiti u zbijenu masu, zavisno od njegove čvrstine. Suviše mekan ili mrvičast sir lako spada.

Sir je poznat mamac za mrenu i koristi se u dubinskom ribolovu, a može se ponuditi i pri ribolovu fiderom. Postavlja se tako da ne zakloni vrh udice, a mamac treba da bude stabilan pri dnu. U tekućoj vodi posebno je važno da se dobro drži i ne raspadne pre nego što ga riba pronađe.

Sitna plava riba

Sitna plava riba koristi se kao prirodni mamac za morske grabljivice, a zubaca i gofa može privući izgledom, mirisom i kretanjem.

Sitna plava riba nije naziv jedne vrste, već grupe morskih riba koje mogu poslužiti kao mamac. Upotrebljava se živa ili mrtva, cela ili u komadima, zavisno od načina ribolova. Svež mamac ima čvršće meso i bolje se drži na udici.

Za zubaca i gofa može se koristiti cela riba na panuli. Mamac treba postaviti tako da stoji pravo i da se pri povlačenju ne obrće. Kod živog mamca važno je izbeći nepotrebna oštećenja kako bi što duže zadržao prirodno kretanje.

Skakavci

Skakavci su prirodni mamci za klena, naročito pogodni za predstavljanje na površini ili neposredno ispod nje.

Skakavci su kopneni insekti sa izduženim telom i snažnim zadnjim nogama. Kao mamac koriste se celi, pažljivo postavljeni na udicu kako bi zadržali prirodan izgled i što duže ostali pokretni.

Pogodni su za lov klena, koji uzima insekte pale u vodu. Mamac se može pustiti da prirodno pluta niz struju, bez naglog povlačenja i neprirodnog zatezanja strune.

Pri ribolovu na plovak skakavac se predstavlja na površini ili neposredno ispod nje. Udicu treba postaviti tako da mamac čvrsto stoji, a njen vrh ostane slobodan za pouzdano kačenje.

Školjke

Meso školjki je prirodni mamac izraženog mirisa, namenjen prvenstveno ribolovu pri dnu u slatkoj i morskoj vodi.

Kao mamac se koristi meko meso izvađeno iz ljušture školjke, celo ili isečeno na komade. Čvršći delovi bolje se drže na udici, dok se mekano meso može dodatno pričvrstiti elastičnim koncem za mamce.

U slatkoj vodi meso školjki može poslužiti za lov šarana i soma dubinskim ribolovom. Mamac se postavlja pri dnu, uz slobodan vrh udice kako meso ne bi ometalo kačenje ribe.

U moru se na meso školjki love orada, arbun, fratar i kantar, odmetom ili kančenicom. Važno je da mamac ostane dobro pričvršćen tokom zabacivanja i spuštanja, pa ga treba proveriti nakon sitnih trzaja bez ulova.

Skosavice

Skosavice su veštačke varalice sa vencem iglica koje se koriste u lignjolovu, prvenstveno za lov lignje i sipe.

Skosavice imaju izduženo telo koje podseća na ribicu ili račića, a na zadnjem kraju nose venac iglica bez kontra. Telo može biti obloženo tkaninom, a otežanje utiče na tonjenje i položaj varalice u vodi.

Koriste se prvenstveno za lov lignje i sipe. Glavonošci hvataju telo varalice kracima, dok ih iglice zadržavaju prilikom izvlačenja.

U lignjolovu se vode kratkim trzajima uz pauze tokom kojih tonu. Važno je održavati kontakt sa varalicom, a nakon prihvatanja izvlačiti ravnomerno, bez naglog zatezanja koje može pocepati krake.

Skuša

Skuša je prirodni mamac čije masno meso privlači morske grabljivice, a cela se koristi i za ribolov panulom.

Skuša ima izduženo telo, srebrnaste bokove i tamne šare na leđima. Kao mamac koristi se živa, sveža uginula ili isečena na komade, zavisno od načina postavljanja. Njeno masno meso oslobađa miris, dok cela riba zadržava prepoznatljiv izgled plena.

Cela skuša može se koristiti za lov zubaca i gofa panulom. Važno je da bude postavljena tako da se pri povlačenju kreće pravilno, bez okretanja oko svoje ose. Živu skušu treba pažljivo zakačiti kako bi što duže ostala pokretna, a uginulu učvrstiti tako da zadrži prirodan položaj.

Slanutak

Slanutak je biljni mamac koji se posle potapanja i kuvanja koristi u šaranskom ribolovu.

Slanutak, poznat i kao leblebija, ima zaobljeno zrno svetle boje. Suvo zrno se najpre potapa u vodu, a zatim kuva dok ne omekša, ali ostane dovoljno čvrsto da se ne raspada pri postavljanju i zabacivanju.

U šaranskom ribolovu koristi se kao mamac za šarana. Može se postaviti na udicu ili na dlaku, tako da vrh udice ostane slobodan. Za mamac se biraju cela, neoštećena zrna koja dobro drže oblik.

Šljiva

Šljiva je prirodni voćni mamac čije se zrelo meso koristi za lov klena.

Za mamac se bira zrela, ali dovoljno čvrsta šljiva, kako bi se njeno meso zadržalo na udici. Plod se otvori, koštica ukloni, a meso sa pokožicom iseče na prikladan komad.

Šljiva se koristi u ribolovu prirodnim mamcima na klena, naročito tamo gde voće prirodno dospeva u vodu. Udica se provuče kroz pokožicu i čvršći deo mesa, tako da vrh ostane slobodan. Mamac treba zabacivati nežno i pustiti ga da se kreće što prirodnije.

Spinerbejti

Spinerbejti su varalice sa rotirajućim krilcima i suknjicom, namenjene varaličarenju grabljivica, naročito štuke i pastrvskog grgeča.

Spinerbejti imaju žičani nosač koji razdvaja rotirajuća metalna krilca od otežane udice, najčešće ukrašene suknjicom od mekih niti. Krilca pri povlačenju stvaraju odsjaj i vibracije, dok suknjica podrhtava i daje varalici punoću.

Najtipičnije se koriste za štuku i pastrvskog grgeča. Pogodni su za varaličarenje uz vodeno rastinje i druge prepreke, jer položaj žičanog nosača donekle štiti udicu od zapinjanja, ali je ne čini potpuno zaštićenom.

Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili uz promene brzine i kratke zastoje. Brzinu treba prilagoditi tako da se krilca pouzdano okreću, a povremenim usporavanjem varalica se može pustiti da propadne uz ivicu zaklona.

Srdela

Srdela je mastan riblji mamac izraženog mirisa, koji se koristi ceo ili u komadima za lov brancina, ugora i orade.

Srdela ima meko, masno meso i srebrnastu kožu. Kao mamac koristi se sveža ili odmrznuta, cela, u komadima ili kao filet sa kožom. Koža pomaže da se meso bolje zadrži na udici.

Na srdelu se love brancin i ugor, a njeni komadi koriste se i za oradu. Pogodna je za dubinski ribolov, odmet i kančenicu, gde se mamac postavlja pri dnu.

Udica se provlači kroz kožu i čvršći deo mamca, tako da vrh ostane slobodan. Pošto meko meso lako spada pri zabacivanju, mamac se može dodatno učvrstiti elastičnim koncem za mamce.

Strimeri

Strimeri su veštačke mušice od perja, dlake ili sintetičkih vlakana, namenjene prvenstveno mušičarenju grabljivica.

Strimeri se izrađuju vezivanjem perja, dlake ili sintetičkih vlakana na udicu. Najčešće imaju izduženu siluetu, a meki materijali se pri povlačenju skupljaju i šire, stvarajući utisak živog plena. Mogu biti neotežani ili otežani, u zavisnosti od željenog načina vođenja.

Koriste se za štuku, bucova, potočnu pastrmku i mladicu, kao i za druge grabljivice sa spiska. Silueta, boja i pokret strimera prilagođavaju se vidljivosti vode i plenu kojim se riba hrani.

U mušičarenju se strimer vodi povlačenjem strune, ravnomerno ili uz kratke trzaje i zastajkivanja. Može se pustiti da potone pre povlačenja, a u tekućoj vodi struja dodatno pokreće vlakna. Važno je da materijal ne zaklanja vrh udice i ne ometa kačenje.

Suva imitacija skakavca od jelenje dlake

Suva imitacija skakavca od jelenje dlake je plivajuća veštačka mušica za mušičarenje na površini vode.

Ova suva mušica oblikom i obrisom oponaša skakavca koji je dospeo na vodu. Jelenja dlaka daje joj punoću i doprinosi plovnosti, dok način vezivanja i raspored materijala određuju njen položaj na površini.

U mušičarenju se najčešće pušta da prirodno pluta, bez neželjenog povlačenja strunom. Kratko, blago pomeranje može da dočara pokrete živog insekta, ali ne treba da preraste u stalno prevlačenje preko površine.

Kada se natopi ili zaprlja, mušicu treba osušiti i po potrebi naneti sredstvo za plovnost namenjeno suvim mušicama. Važno je sačuvati njen oblik i ne slepiti dlaku prekomernim nanošenjem sredstva.

Suve mušice

Suve mušice su lagane veštačke imitacije insekata koje plutaju na površini i koriste se u mušičarenju, naročito za potočnu pastrmku, lipljena i klena.

Suve mušice izrađuju se vezivanjem perja, dlake ili veštačkih vlakana na udicu. Oblikom i položajem na vodi oponašaju insekte koji se zadržavaju na površini ili su na nju pali. Materijali i način vezivanja pomažu im da ostanu na površini.

Na njih se najčešće love potočna pastrmka, lipljen i klen kada uzimaju insekte sa površine. U mušičarenju se mušica zabacuje ispred ribe i pušta da prirodno plovi, bez neprirodnog povlačenja preko struje.

Važno je pratiti mušicu i ponašanje ribe, jer uzimanje može biti veoma diskretno. Kada se mušica natopi, treba je osušiti, a odgovarajuće sredstvo za plovnost koristiti prema materijalu od kojeg je napravljena.

Tataki skosavice

Tataki skošavice su varalice za lignjolov koje se postavljaju na predvez i pokreću kratkim podrhtavanjem štapa uz povremene pauze.

Tataki skošavice imaju izduženo telo koje podseća na sitan morski plen i vence iglica na zadnjem delu. Često su presvučene tkaninom, a postoje modeli različite providnosti i obojenosti.

U lignjolovu se postavljaju na predvez iznad završnog olova. Kratkim podrhtavanjem štapa varalicama se prenosi živahno kretanje, posle čega sledi pauza tokom koje lignja može da ih prihvati.

Važno je da se skošavice slobodno pomeraju i da se predvez ne mrsi. Kada se lignja zakači, izvlači se ravnomerno, bez naglih trzaja, uz stalnu zategnutost strune.

Tehnoplankton tablete

Tehnoplankton tablete su presovani mamci koji postepenim raspadanjem stvaraju oblak sitnih čestica za privlačenje tolstolobika.

Tehnoplankton tablete izrađuju se od fino mlevenih sastojaka sabijenih u čvrst oblik, često sa otvorom za postavljanje na nosač. U vodi postepeno omekšavaju i raspadaju se, stvarajući oblak čestica nalik hrani kojom se tolstolobik prirodno hrani.

Pri ribolovu na plovak tableta se postavlja na namenski nosač, a udice se raspoređuju u njenoj blizini. Tolstolobik usisava oblak hrane i pritom može da usisa udicu. Važno je da udice ostanu slobodne i da se nalaze u oblasti u kojoj se čestice rasipaju.

Tigrov orah

Tigrov orah je čvrst biljni mamac od krtola šilja, koji se priprema potapanjem i kuvanjem i najčešće koristi za lov šarana.

Tigrov orah nije pravi orašasti plod, već sitna, smeđa krtola naborane površine i slatkastog ukusa. Suve krtole se pre upotrebe potapaju u vodu i kuvaju dok ne omekšaju, ali ostanu dovoljno čvrste da se pouzdano postave na mamac.

Najčešće se koristi za šarana, u šaranskom i dubinskom ribolovu. Obično se postavlja na dlaku uz udicu, tako da njen vrh ostane slobodan. Čvrsta struktura pripremljene krtole pomaže da mamac duže ostane na mestu.

Tijesto

Testo je mekan mamac od brašna i vode, namenjen lovu šaranskih riba i cipla na plovak ili pri dnu.

Testo se priprema mešenjem brašna sa vodom dok ne postane ujednačeno i dovoljno čvrsto da se zadrži na udici. Može se praviti i uz dodatak sredine hleba. Treba da bude podatno, ali ne toliko lepljivo da otežava postavljanje.

Na testo se love šaran, babuška, deverika i druge šaranske ribe, a koristi se i za cipla. Pogodno je za ribolov na plovak i dubinski ribolov, uz prilagođavanje čvrstine testa načinu zabacivanja i kretanju vode.

Komadić testa oblikuje se oko udice tako da ne ometa kačenje ribe. Pošto u vodi postepeno omekšava i spada, mamac treba proveravati i obnavljati, naročito posle sitnih trzaja ili neuspelog udarca.

Tjestenina

Testenina je mamac od testa koji se koristi za ribolov cipla i drugih riba koje prihvataju biljnu hranu, naročito na plovak.

Testenina se za mamac kuva tako da omekša, ali zadrži oblik i čvrstinu. Raskuvani komadi lako spadaju sa udice, pa se nakon kuvanja ocede i ohlade.

Na testeninu se mogu loviti cipal, ušata i bukva. Pri ribolovu na plovak koristi se komad koji odgovara ustima ribe i ne ometa kačenje.

Udica se provlači kroz čvršći deo testenine, a vrh se ostavlja slobodan. Zabacuje se nežno, a mamac proverava i menja kada omekša ili počne da se raspada.

Trešnja

Trešnja je prirodni voćni mamac za klena, pogodan za ribolov na plovak i prirodno puštanje mamca niz struju.

Kao mamac koristi se zrela trešnja sa čvrstim mesom, koja može da izdrži postavljanje na udicu i zabacivanje. Može se ponuditi sa košticom ili bez nje, a važno je da meso dobro drži udicu i da njen vrh ostane slobodan.

Na trešnju se lovi klen, naročito tamo gde plodovi sa obale prirodno padaju u vodu. Pri ribolovu na plovak mamac se pušta da ga struja nosi što prirodnije, bez naglog zatezanja i povlačenja. Zabacivanje treba da bude blago kako se plod ne bi pocepao ili spao sa udice.

Tvisteri

Tvisteri su meke varalice sa srpastim repom, namenjene varaličarenju smuđa, štuke i drugih grabljivica.

Tvisteri imaju meko, izduženo telo i tanak, srpasto savijen rep. Pri povlačenju rep treperi i stvara vibracije u vodi. Izrađuju se u različitim bojama, a najčešće se postavljaju na udicu sa otežanom glavom, tako da telo ostane pravo i rep bude slobodan.

Koriste se u varaličarenju smuđa, štuke, soma i pastrvskog grgeča. Mogu se voditi ravnomernim povlačenjem ili uz smenjivanje podizanja i propadanja. Brzinu povlačenja i otežanje treba prilagoditi strujanju i sloju vode u kojem se traži riba.

Pri postavljanju važno je da udica ne ukrivi telo, jer to može da poremeti rad varalice. Posle dodira sa preprekom ili napada ribe treba proveriti položaj tvistera i stanje repa.

Usirena krv

Usirena krv je prirodni mamac životinjskog porekla koji mirisom privlači ribu, a koristi se pre svega u dubinskom ribolovu.

Usirena krv je zgrušana životinjska krv, tamnocrvene boje i meke, osetljive strukture. Za mamac se izdvajaju čvršći komadi koji mogu da se zadrže na udici.

U dubinskom ribolovu postavlja se tako da ostane pri dnu. Pošto se lako raspada, može se obaviti tankom gazom i pričvrstiti koncem, uz slobodan vrh udice. Treba je pažljivo zabacivati i proveravati da li se zadržala na udici.

Varalice sa propelerom

Varalice sa propelerom su uglavnom površinski mamci koji prskanjem i vibracijama privlače grabljivice i koriste se u varaličarenju.

Varalice sa propelerom najčešće imaju izduženo, plutajuće telo i propeler postavljen na prednjem ili zadnjem delu. Pri povlačenju propeler se okreće, uzburkava površinu i ostavlja uočljiv trag u vodi.

Koriste se u varaličarenju klena, brancina i strijelke, uz izbor modela prilagođenog ciljanoj ribi. Vode se ravnomernim povlačenjem ili kratkim trzajima sa zastojima, tako da propeler povremeno zaprska površinu.

Brzinu vođenja treba prilagoditi radu varalice: propeler treba slobodno da se okreće, bez zaplitanja udica i strune. Smenjivanje kretanja i mirovanja može podstaći napad ribe koja prati mamac.

Veća babuška

Veća babuška koristi se kao krupniji prirodni mamac za soma, najčešće cela, uz pribor prilagođen njenoj masi i snažnoj ribi.

Pod nazivom veća babuška podrazumeva se krupniji primerak ove ribe namenjen upotrebi kao mamac. Ima visoko, bočno spljošteno telo prekriveno krljuštima, pa zahteva dovoljno snažan pribor i pažljivo postavljanje udice.

Koristi se za lov soma, naročito u dubinskom ribolovu. Mamac se postavlja tako da bude stabilan na željenom mestu, a vrh udice ostaje slobodan radi pouzdanijeg kačenja. Važno je da se udica pri zabacivanju ne okrene i ne zabode nazad u telo mamca.

Veliki morski crv

Veliki morski crv je izdužen, člankovit prirodni mamac koji se koristi ceo ili u komadima, naročito za pridneni ribolov morskih riba.

Veliki morski crv ima izduženo, člankovito telo sa bočnim čekinjama. Kao mamac koristi se ceo ili isečen na komade, a ribe privlači mirisom, mekim tkivom i pokretima dok je živ.

Pogodan je za oradu, arbuna, ovčicu i druge pridnene morske ribe, naročito iz grupe ljuskavki. Koristi se u dubinskom ribolovu, odmetom sa obale i kančenicom iz plovila, najčešće tako da mamac bude pri dnu.

Na udicu se navlači pažljivo, po potrebi pomoću igle za mamčenje, kako bi se što manje oštetio i bolje držao pri zabacivanju. Vrh udice treba da ostane slobodan, a mekši komadi mogu se učvrstiti elastičnim koncem za mamce.

Veštačka trava

Veštačka trava je imitacija algi od zelenih vlakana, namenjena ribolovu skobalja na plovak.

Veštačka trava pravi se od zelenih vlakana koja u vodi podsećaju na končaste alge. Vlakna se vezuju ili učvršćuju uz udicu tako da slobodni krajevi mogu da se pomeraju u struji.

Koristi se za skobalja, koji se hrani i algama sa potopljenih površina. Pri ribolovu na plovak mamac se vodi blizu dna, uz kontrolisano propuštanje kroz struju. Važno je da vlakna ne zaklanjaju vrh udice i da se mamac kreće prirodno.

Višnja

Višnja je prirodni voćni mamac čiji se zreo plod koristi prvenstveno za lov klena, naročito ribolovom na plovak.

Kao mamac koristi se zrela višnja, dovoljno čvrsta da se zadrži na udici. Plod ima tanku pokožicu, sočno meso i košticu, koja se može pažljivo ukloniti kako bi se olakšalo postavljanje mamca.

Višnja je pogodan mamac za klena, koji uzima i voće dospelo u vodu. Pri ribolovu na plovak pušta se da mamac prirodno putuje sa tokom, bez naglog zatezanja koje bi remetilo njegovo kretanje.

Udica se provlači kroz čvršći deo ploda tako da vrh ostane slobodan. Pošto je višnja nežna, zabacuje se blagim pokretom, a plod se menja kada omekša ili se ošteti.

Vještački hljeb

Veštački hleb je imitacija komadića hleba koja se koristi kao postojan mamac, često sa sposobnošću plutanja.

Veštački hleb najčešće je napravljen od mekog penastog materijala koji bojom i nepravilnim oblikom podseća na sredinu hleba. Za razliku od pravog hleba, ne raspada se lako u vodi i može duže da ostane na udici.

Postavlja se neposredno na udicu ili na kratku dlaku uz nju, tako da vrh udice ostane slobodan za ubadanje. Plivajuće varijante mogu se ponuditi na površini ili uz odgovarajuće otežanje, koje ograničava podizanje mamca. Pre upotrebe treba proveriti kako namešten mamac stoji u vodi.

Vještački kukuruz

Veštački kukuruz je imitacija zrna kukuruza koja se koristi u šaranskom ribolovu, samostalno ili uz prirodne mamce.

Veštački kukuruz najčešće se izrađuje od mekog plastičnog materijala, u obliku zrna kukuruza. Postoje plutajuće i tonuće varijante, a pojedini proizvodi su aromatizovani. Otporan je na raspadanje i može se koristiti više puta.

Koristi se za lov šarana, najčešće postavljen na dlaku uz udicu. Može se ponuditi samostalno ili u kombinaciji sa pravim kukuruzom. Plutajuća varijanta može da olakša ili podigne mamac iznad dna, ali konačan položaj zavisi od udice i ostatka nameštanja.

Vobleri

Vobleri su varalice čvrstog tela, najčešće u obliku ribice, namenjene lovu grabljivica varaličarenjem i panulom.

Vobleri se najčešće izrađuju od plastike ili drveta i oblikom podsećaju na ribicu. Mnogi imaju prednju lopaticu koja utiče na zaranjanje i rad pri povlačenju. Postoje plivajući, tonući i modeli koji tokom pauze približno zadržavaju položaj u vodi.

Na njih se love štuka, smuđ, grgeč, bucov i brancin, kao i druge slatkovodne i morske grabljivice. Izbor oblika, načina rada i dubine zaranjanja prilagođava se mestu na kojem se riba hrani i plenu koji napada.

Pri varaličarenju vobler se vodi ravnomernim povlačenjem ili uz promene brzine, kratke trzaje i pauze. Važno je da pri odabranoj brzini radi stabilno. U panuli se vuče za plovilom, uz izbor modela koji odgovara željenom sloju vode.

Wafteri

Wafteri su uravnoteženi mamci od smese koji se koriste u fider ribolovu šarana, babuške i druge bele ribe.

Wafteri su mamci od smese, najčešće kuglastog ili valjkastog oblika. Njihova uzgonska svojstva omogućavaju da ih odgovarajuća udica zadrži pri dnu, dok sam mamac ostaje lagan i pokretljiv.

Koriste se u fider ribolovu šarana, babuške i druge bele ribe. Postavljaju se uz udicu pomoću dlake, gumice ili držača za mamac, tako da vrh udice ostane slobodan.

Pre zabacivanja korisno je proveriti ponašanje mamca i udice u vodi. Dobro usklađen mamac ne podiže udicu sa dna, ali se lakše pokreće pri usisavanju hrane.

Žabe

Žabe su prirodni mamci koji se koriste prvenstveno za lov soma i štuke, naročito uz priobalno rastinje.

Žabe su vodozemci prepoznatljivi po zdepastom telu i dugim zadnjim nogama. Kao prirodan plen pojedinih grabljivica, koriste se i kao mamac, a pažnju ribe privlače oblikom, mirisom i pokretima.

Na žabu se mogu loviti som i štuka. U ribolovu prirodnim mamcima postavlja se na udicu tako da njen vrh ostane slobodan za kačenje ribe. Mamac treba da bude dobro pričvršćen, a može se ponuditi uz ivicu rastinja i druga mesta na kojima grabljivice vrebaju plen.

Zelena glista

Zelena glista je prirodni mamac koji pokretima i mirisom privlači ribe, a može se koristiti za lov šarana i soma.

Naziv zelena glista opisuje glistu zelenkaste boje, ali sam po sebi ne određuje njenu vrstu. Kao mamac koristi se sveža i živa, a do upotrebe čuva se u vlažnoj, rastresitoj podlozi, zaštićena od sunca i isušivanja.

Na glistu se mogu loviti šaran i som. Na udicu se postavlja tako da se dobro drži, uz slobodan deo tela koji može da se pomera. Vrh udice treba da ostane otkriven, a mamac se može ponuditi pri dnu, gde ove ribe traže hranu.

Živa ušata

Živa ušata je riblji mamac koji prirodnim pokretima privlači brancina i zubaca, a može se koristiti pri lovu panulom.

Ušata je morska riba srebrnastog tela, prepoznatljiva po tamnoj mrlji kod korena repa. Kao živi mamac treba da bude neoštećena i živahna, jer su njeno kretanje i izgled glavni podsticaji za napad grabljivice.

Na živu ušatu mogu se loviti brancin i zubatac. Pri lovu panulom povlači se polako, tako da zadrži prirodan položaj i pokrete. Udica se postavlja tako da što manje povredi ribicu i ne sputava njeno plivanje.

Žive sunčanice

Žive sunčanice su riblji mamci koji pokretima privlače soma i mogu se koristiti u dubinskom ribolovu.

Sunčanice su sitne slatkovodne ribe, bočno spljoštenog tela i bodljikavog leđnog peraja. Kao živi mamci privlače pažnju kretanjem i vibracijama u vodi.

Na žive sunčanice može se loviti som u dubinskom ribolovu. Mamac se postavlja tako da udica ostane otkrivena, a riba zadrži mogućnost kretanja. Predvez treba da omogući pomeranje mamca bez lakog obmotavanja oko ostatka pribora.

Živi glavoč travaš

Živi glavoč travaš je prirodni mamac za brancina, kojeg privlači pokretima i izgledom živog plena.

Glavoč travaš je pridnena morska riba izduženog tela i prošarane boje. Kao živi mamac koristi se očuvan i neoštećen, kako bi što duže zadržao prirodne pokrete.

U ribolovu prirodnim mamcima koristi se za brancina. Udica se postavlja plitko kroz tkivo, bez povređivanja kičme i unutrašnjih organa, uz slobodan vrh udice. Mamac treba da ima dovoljno slobode da se kreće, a povremeno proveravanje pomaže da se uoče povrede ili gubitak živahnosti.

Živi klen

Živi klen je ribica koja pokretima privlači grabljivice, a kao mamac može da se koristi u ribolovu na plovak.

Živi klen se koristi kao prirodni mamac čije kretanje i treperenje tela privlače grabljivice. Do upotrebe ga treba držati u čistoj vodi sa dovoljno kiseonika i izbegavati nepotrebno rukovanje.

U ribolovu na plovak namešta se tako da može da se kreće, a da udica ostane slobodna za kačenje. Plovak treba da nosi mamac i pribor bez stalnog potapanja usled pokreta ribice. Važno je pratiti njegovo ponašanje i razlikovati trzaje mamca od uzimanja.

Živi knez

Živi knez je prirodni morski mamac koji pokretima privlači grabljivice, a koristi se u dubinskom ribolovu zubaca.

Knez je morska riba izduženog tela i izraženih boja. Kao živi mamac treba da bude neoštećen i živahan, pa se do upotrebe čuva u morskoj vodi uz dobro snabdevanje kiseonikom.

Koristi se za lov zubaca dubinskim ribolovom. Postavlja se na predvez tako da udica bude sigurno pričvršćena, ali da što manje ograničava prirodno kretanje ribe. Pribor se spušta pažljivo, uz kontrolu predveza kako bi se smanjilo mršenje i mamac ostao pokretan.

Živi špar

Živi špar je prirodni mamac koji pokretima privlači morske grabljivice i koristi se u ribolovu prirodnim mamcima.

Špar je sitnija morska riba, bočno spljoštenog tela, sa tamnom mrljom kod korena repa. Kao živi mamac privlači pažnju prirodnim pokretima, pa je važno da do postavljanja ostane u čistoj, dobro provetrenoj morskoj vodi.

Udica se postavlja tako da što manje ošteti ribu i ostavi joj slobodu kretanja. Pri spuštanju mamca treba izbegavati nagle trzaje, a nameštanje prilagoditi tako da se špar što manje zapliće oko predveza.