Štuka

Štuka najradije boravi u mirnijim rekama, jezerima i kanalima, uz travu i druge zaklone. Često dobro grize u jesen, dok su tokom toplijih dana zahvalniji jutro i predvečerje. Najčešće se lovi varaličarenjem, voblerima, kašikama i silikonskim varalicama, a uspešan je i ribolov na plovak sa kederom.

Ukratko

Tipična težina: 1–5 kg
Rekord: 28,4 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, sa širokom, spljoštenom glavom i njuškom nalik pačjem kljunu.
Velika usta imaju brojne oštre zube, a brkova nema.
Bokovi su zelenkasti do sivomaslinasti, prošarani svetlim pegama.
Leđno i podrepno peraje smešteni su daleko unazad, blizu repa.
Sitne ljuske prekrivaju telo, a repno peraje je račvasto.

Kako loviti

Varaličarenjem pretražuj ivice rastinja, prolaze kroz travu i prostor uz potopljeno granje. Varalicu vodi uz zaklon, sa promenama brzine i kratkim zastojima; napad često dolazi upravo pri usporavanju. Ribolov na plovak sa kederom omogućava da mamac zadržiš uz mesto iz kojeg štuka vreba, ali ga nemoj sakriti u gustoj travi. Mušičarenje strimerima takođe je dobar izbor na pristupačnim terenima. Predvez otporan na zube važan je pri svakom načinu lova, a duga klešta olakšavaju bezbedno skidanje udice.

Na šta loviti

Kašike i leptiri bljeskom i vibracijom skreću pažnju štuke, naročito kada pretražuješ veći prostor. Vobleri i džerkovi omogućavaju promene pravca i zastoje koji mogu izazvati napad ribe iz zasede. Šedovi su pogodni za sporije vođenje uz dno ili iznad potopljene trave. Gumene žabe imaju smisla oko površinskog rastinja, dok je keder tipičan prirodni mamac. U hladnijoj vodi štuka uzima i komade ribe.

Gde loviti

Traži mirnije rukavce, zalive, ivice trske i prelaze između otvorene vode i podvodnog rastinja. Važni su i potopljeno granje, senka i mesta na kojima se zadržava sitna riba. U Srbiji su među vodama gde je štuka česta Stari Begej i Jegrička, a u Hrvatskoj Kopačko jezero i Sakadaš. Na svakoj od njih prednost daj zaklonima i prelazima u strukturi obale i dna, umesto ravnomernom pretraživanju prazne vode.

U kuhinji

Štuka ima belo, nemasno i čvrsto meso, blagog ukusa. Najveći izazov su brojne račvaste kosti u mesu, pa priprema fileta traži pažnju i veštinu. Dobro očišćena pogodna je za pečenje i prženje, a mleveno meso očišćeno od kostiju za riblje pljeskavice. Zbog malo masnoće lako se presuši pri predugoj termičkoj obradi.

O ribi

Rasprostranjenost

Štuka je široko rasprostranjena u slatkim vodama severne hemisfere. Iako je snažno vezana za rastinje, nije ograničena na plitke, zarasle delove. Krupniji primerci mogu boraviti i u otvorenijoj vodi, naročito kada se tamo nalazi plen i kada su uslovi povoljniji.

Ishrana

Pretežno lovi iz zasede: gotovo nepomična čeka priliku, a zatim naglo ubrzava. Hrani se uglavnom ribom, ali može uzeti i druge dostupne vodene životinje. Među štukama je prisutno i proždiranje manjih pripadnika sopstvene vrste, pa veličina plena i dostupnost zaklona utiču na njihov raspored u vodi.

Mrest

Mresti se rano u proleće, na plitkim mestima sa potopljenom vegetacijom. Ikra se lepi za rastinje, a roditelji je ne čuvaju. Poplavljeni priobalni delovi mogu biti važna mesta za razmnožavanje i početni razvoj mlađi, kojoj rastinje pruža oslonac i zaklon.

Zimski ribolov

Tokom letnjih vrućina često traži svežiju vodu i povoljnije uslove za disanje. Jesenje zahlađenje obično podstiče hranjenje, ali štuka ne prestaje da uzima hranu ni zimi. U hladnoj vodi duže miruje između obroka, pa odsustvo brzih napada ne znači nužno da je napustila mesto.