Divljansko jezero je mala veštačka akumulacija na Koritničkoj reci kod Bele Palanke, u Srbiji, između Divljane i Mokre. Peca se pretežno sa obale; prema starijim podacima, potrebna je dozvola. Među ribama koje se ovde love su šaran, amur, klen i štuka, a panjevi i granje u vodi traže pažljiv izbor mesta i pribora.
- Veličina
-
Površina 6,9 ha
O vodi
Divljansko jezero leži uz regionalni put prema Babušnici, oko 4,5 do 5 km od Bele Palanke. Ova slatkovodna akumulacija na Koritničkoj reci zauzima oko 6,9 do 8 ha, duga je oko 700 m i široka do 135 m. Prosečna dubina je oko 3 m, ali se karakter vode menja od plitkog ušća, dubokog od 1,5 do 2 m, do zone kod brane, gde dubina dostiže od 5 do 6 m.
Plitki deo oko ušća obrastao je vodenom vegetacijom i u proleće služi kao prirodno mrestilište. Duž obale pecaroši su napravili na desetine drvenih platformi i pontona kako bi kroz rastinje prišli vodi. Obala prema Kurilskoj čuki je strma i teže pristupačna, a panjevi, trulo granje i druge podvodne prepreke otežavaju ribolov i u središnjem delu jezera.
Sistematsko poribljavanje počelo je 1985. godine. Posle havarije na brani i isticanja vode 2002. godine usledilo je ponovno poribljavanje, a voda se i dalje periodično poribljava. Posle sanacije sprovedena je dvogodišnja potpuna zabrana ribolova, završena zvaničnim otvaranjem 31. maja 2008. godine.
U periodu od 2008. do 2012. godine jezero je pripadalo ribarskom području „Srbija-Istok“, kojim je upravljalo JP „Srbijašume“ preko ŠG „Pirot“. O vodi se brinu i ribolovci USR „Banjica“, udruženja iz Bele Palanke, koji ovde organizuju ribolovačka takmičenja.
Ribe u vodi
Šaran i amur
Šaran i amur su među vrstama koje se unose poribljavanjem. Pre havarije na brani lovljeni su šarani od 13,6 kg i amuri od 6,8 kg. U decembru 2013. godine ŠG „Pirot“ unelo je oko 100 kg šaranske mlađi, a jezero je poribljavano i sa 1.500 komada šarana do pola kilograma. Šarana obično treba tražiti uz prelaz čistog dna u zaklon, naročito u zoru i predveče; za amura su zanimljive ivice vodene vegetacije, gde uzima biljnu hranu.
Klen
Klen, krkuša i potočna mrena autohtone su vrste Koritničke reke koje žive i u jezeru. Klen često koristi senku, zaklon i mesta na kojima mu voda donosi hranu; u toplijem delu godine može da uzima pri površini, dok se za hladnijeg vremena češće traži dublje. Navodno su ovde ulovljeni klenovi od 1,3 kg 1996. i 2,3 kg 2010. godine.
Štuka
Štuka je takođe unošena poribljavanjem: u decembru 2013. godine pušteno je oko 30 kg njene mlađi. Navodno su lovljeni primerci od 5 do 6 kg. Ovu grabljivicu obično vredi tražiti uz rub trave i druge zaklone iz kojih napada plen, posebno kada je svetlo slabije. U jezeru žive i som i grgeč, dok su ribolovci 2014. godine ubacivali smuđa i postavljali veštačka gnezda.
Deverika
Deverika je unošena pri ponovnom poribljavanju posle havarije 2002. godine, a babuška se poribljava još od 1985. i unošena je i posle havarije. Deverika se obično hrani pri dnu, pa je za nju važno da mamac mirno leži uz hranjeno mesto. Uz njih u jezeru žive bodorka i crvenperka, kao i beovica, koju pecaroši zovu i kaugler. Tolstolobik je takođe prisutan i unošen je poribljavanjem, dok je potočna pastrmka unošena u ranijim poribljavanjima.
Kako se peca
Ovde se peca pretežno sa obale, a izbor čistog prolaza kroz podvodne prepreke često je važniji od dalekog zabačaja. Za dubinski ribolov koriste se jaki teleskopski ili dvodelni štapovi i najloni prečnika od 0,35 do 0,40 mm, zbog panjeva i trulog granja. Fiderom se na čistijim pozicijama love bela riba, deverika i šaran, uz poseban oprez prema preprekama u središnjem delu jezera. Pre hranjenja korisno je ispitati dno i pronaći mesto sa kojeg sistem može da se izvuče bez zapinjanja.
Na plovak se love bela riba i klen, dok se štuka čeka sistemom sa balerinom i živim kederom. Za šarana i amura koriste se kuvani kukuruz, valjak odnosno kačamak i hlebna ruža, uz prihranjivanje kukuruzom. Hranu je bolje dodavati postepeno nego zatrpati mesto pre nego što riba počne da grize.
Varaličarenje je usmereno na klena i štuku. Za klena se koriste manje leptiraste varalice, a u dubljim zonama kod brane i vobleri većeg zarona. Uz potopljeno granje varalicu treba voditi kontrolisano, bez puštanja da nekontrolisano propada među prepreke.
Mušičarenje je prvenstveno namenjeno klenu, a ređe šaranu, uz tonuće nimfe i suve muve. Suvu muvu ima smisla ponuditi kada se riba podiže i skuplja hranu sa površine, dok nimfa služi za pretraživanje dubljeg sloja. Klen se ovde lovi i na kukuruz, boile i višnju, kao i na voblere i leptiraste varalice; tih prilaz i precizan zabačaj naročito su važni kada se riba drži blizu obale.
Pristup vodi
Iz Bele Palanke do jezera dolazi se regionalnim putem prema Babušnici. Voda je oko 4,5 do 5 km od grada, između sela Divljana i Mokra. Sa glavnog puta prilazi se istočnoj obali i telu brane, odakle polaze pešačke stazice. Vozila se ostavljaju uz put i na prilaznim tačkama kod brane.
Pozicijama na suprotnoj obali prilazi se iz Divljane. Obala prema Kurilskoj čuki je strma i teže pristupačna, dok je plitki zaliv na ušću neprohodan zbog gustog ševara i trske.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov je potrebna dozvola, a kao izdavaoci su označeni OOSR „Veternica“ odnosno „Asocijacija Veternica Vlasina d.o.o.“. Republička godišnja dozvola koštala je 7.000 RSD, dnevna 1.000 RSD, a višednevna 2.000 RSD. Po opštem pravilu u Srbiji, dozvole se kupuju preko matičnih ribolovačkih udruženja ili ovlašćenih distributera korisnika područja. Podaci o najmanjim lovnim merama dobijaju se uz kupljenu dozvolu, a primerci u meri mogu se poneti bez doplate. Istorijska dvogodišnja potpuna zabrana ribolova posle sanacije jezera trajala je do zvaničnog otvaranja 31. maja 2008. godine.