Smuđ

Smuđ živi u rekama, jezerima i akumulacijama, gde koristi prelome dna, kamen i potopljene prepreke kao zaklon. Najčešće dobro uzima u sumrak, noću i pred svitanje, dok u zamućenoj vodi može biti aktivan i danju. Najtipičniji izbor su silikonske varalice vođene uz dno i vobleri, a od prirodnih mamaca sitna ribica ili komad ribe.

Ukratko

Tipična težina: 0,7–3 kg
Rekord: 25 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 6/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, sa šiljatom glavom i velikim ustima bez brkova.
Leđa su sivkastozelena, bokovi srebrnasti, sa tamnim poprečnim prugama.
U ustima se jasno vide krupni, očnjacima slični zubi.
Prednje leđno peraje ima oštre bodlje, a zadnje je pretežno meko.
Od smuđa kamenjara razlikuje se naročito po izraženim očnjacima.

Kako loviti

Varaličarenje silikonskim varalicama uz dno najpouzdaniji je početak: pustite mamac da potone, kratko ga podignite i pratite propadanje zategnutom strunom. Opterećenje prilagodite struji tako da osećate dno, a da mamac ne vučete neprekidno po njemu. Udarac može biti kratak trzaj, ali i samo iznenadna težina ili popuštanje strune, pa reagujte odlučnom kontrom. Vobler vodite mirno uz ivicu plićaka i prepreke, naročito u sumrak. Dubinski ribolov ribicom ili komadom ribe odgovara mestima gde se smuđ zadržava uz prelome dna; mamac ponudite blizu dna, bez nepotrebnog pomeranja.

Na šta loviti

Silikonski šedovi i tvisteri dobro oponašaju sitnu ribu i omogućavaju pažljivo pretraživanje dna. Birajte opterećenje koje zadržava kontrolu nad mamcem, ali mu ostavlja prirodno propadanje. Vobleri izduženog oblika korisni su kada smuđ priđe obali ili lovi iznad dna. Glavinjare su dobar izbor za dublje prelome, uz kontrolisano podizanje i spuštanje. Od prirodnih mamaca najtipičniji su keder i komadi ribe, čiji miris i oblik odgovaraju njegovoj grabljivoj ishrani.

Gde loviti

Tražite prelaze između plićeg i dubljeg dela, kamenite nasipe, tvrde sprudove i potopljeno granje uz otvorenu vodu. Smuđu odgovara umereno zamućena voda, ali i bistrija jezera sa zaklonima i dovoljno kiseonika. U Srbiji je čest u Jegrički i Starom Begeju, a u Hrvatskoj u Kopačkom jezeru i Sakadašu. U Crnoj Gori čest je u Slanom jezeru. Položaj ribe zavisi od svetlosti i kretanja plena: tokom dana često ostaje uz dublje zaklone, a pri slabijem svetlu prilazi plićim delovima.

U kuhinji

Smuđ se ceni zbog belog, nemasnog mesa blagog ukusa, čvrste strukture i relativno malo sitnih kostiju. Pogodan je za pečenje u rerni, pripremu u tiganju i poširanje. Fileti se lako pripremaju, ali ih ne treba predugo peći jer se nemasno meso brzo isuši. Čišćenje ljuske zahteva nešto pažnje, naročito oko bodljikavog leđnog peraja.

O ribi

Vid i lov

Vid je jedno od glavnih smuđevih čula pri lovu. Oči su prilagođene slabom osvetljenju, što mu daje prednost kada svetlost oslabi ili voda postane mutnija. Ipak, smuđ nije isključivo noćna riba: oblačno vreme, zamućenje i kretanje plena mogu pokrenuti hranjenje i usred dana.

Ishrana

Mladi smuđevi u početku jedu sitne vodene organizme, a zatim sve više prelaze na riblju hranu. Odrasli uglavnom love ribu koju mogu lako da progutaju. Manji primerci često se kreću u grupama, dok su krupni skloniji samostalnom životu. Kratak nalet hranjenja zato može doneti više uzastopnih udaraca, pa zatim naglo zatišje.

Mrest

Mresti se u proleće, kada se voda zagreje. Mužjak priprema i čisti mesto za gnezdo na pogodnoj podlozi, često uz korenje ili biljne ostatke. Nakon polaganja ikre ostaje uz gnezdo, čuva ga i pokretima peraja obezbeđuje strujanje vode preko ikre.

Godišnja doba

Tokom toplijeg dela godine smuđ često menja položaj između dnevnog zaklona i mesta na kojima se hrani pri slabijem svetlu. Jesenje hlađenje može doneti izraženije periode hranjenja, dok se zimi češće zadržava u dubljim i mirnijim delovima. Ne prestaje potpuno da se hrani, ali su periodi aktivnosti obično kraći i traže strpljivije predstavljanje mamca.