Grliško jezero je slatkovodna akumulacija kod Zaječara, u Timočkoj krajini u Srbiji. Prema starijim podacima, rekreativni ribolov je dozvoljen uz dozvolu, dok su pojedina prirodna plodišta zatvorena za pecanje. Među glavnim ribama su som, smuđ, šaran i štuka.
- Veličina
-
Površina 103,5 ha
O vodi
Grliško jezero nastalo je 1989. godine i služi kao izvorište vodosnabdevanja. Odlukom grada Zaječara iz 2014. godine određene su zona I neposredne i zona II uže sanitarne zaštite, pa pecanje ovde podrazumeva i posebna prostorna ograničenja.
Prema starijim podacima, jezero zauzima od 100 do 110 ha, najveća dubina kreće se od 20 do 28 m, zavisno od vodostaja, a brana je visoka 30 m. Zapremina akumulacije iznosi oko 12 miliona m³. Na ovakvoj vodi isplati se prvo ispitati dubinu i pronaći promenu nagiba dna, umesto zabacivanja naslepo što dalje od obale.
Jezerom upravlja korisnik ribarskog područja „Timok“, DOO „Zajednica ribolovaca Timočka krajina“. Voda se redovno poribljava u skladu sa programom upravljanja ribarskim područjem. Obalska mesta su prirodna i neuređena, a peca se i sa plaža.
Ribe u vodi
Som je jedna od glavnih lovina, a Grliško jezero poznato je po kapitalnim primercima ove ribe. Som se obično traži uz dubinske prelaze i zaklone na dnu; tokom dnevnog ribolova oblačno vreme i slabije svetlo često daju bolju priliku nego vedro podne. Za takvog kapitalca važniji su pouzdan pribor i dobro podešena kočnica nego dalek zabačaj.
Smuđ je takođe važna grabljivica, a u maju 2021. godine jezero je poribljeno njegovom mlađi. Smuđ se najčešće traži pri dnu, uz tvrđu podlogu i prelaze dubine, naročito kada svetlo oslabi. Štuka više odgovara pecarošu koji pažljivo pretražuje zaklone i rubove rastinja; varalicu vredi voditi sa zastojima, uz predvez otporan na njene zube.
Šaran traži mirnije hranilište i strpljivu čeku. Obično bolje grize u toplijem delu godine, a ujednačeno prihranjivanje korisnije je od naglog ubacivanja velike količine hrane. Deverika se često drži u jatu pri dnu, pa posle prvog ulova vredi zadržati isti pravac i daljinu zabacivanja.
Bodorka, poznata i kao žutooka, pogodna je za finiji pribor i sitniji mamac. Uz nju u jezeru živi uklija, koja se obično hrani više u vodenom stubu. Klen se često traži uz obalske zaklone, dok amur i linjak obično traže pažljiviji prilaz i mir na mestu pecanja.
U jezeru živi i babuška, koju pecaroši zovu karaš ili srebrni karaš. Prisutan je američki somić, invazivna vrsta čiji se selektivni izlov organizovano sprovodi 2026. godine radi zaštite autohtonih vrsta.
Kako se peca
Na Grliškom jezeru peca se sa obale, sa prirodnih i neuređenih pozicija i plaža. Fider i metod fider koriste se za deveriku, babušku i šarana. Kod ovih tehnika precizno zabacivanje na isto hranjeno mesto i dobro odabrana hranilica često znače više od teškog pribora.
Na plovak se lovi bela riba, naročito bodorka. Fino podešen plovak i pažljivo odmerena dubina pomažu da se vidi i oprezan udarac. Za šarana se primenjuje dubinski šaranski ribolov na čeku; pre postavljanja pribora korisno je ispitati dno i odabrati mesto na kojem mamac neće ostati sakriven.
Varaličarenjem se ciljaju smuđ, štuka i som. Smuđu obično odgovara sporije vođenje blizu dna, dok se za štuku pretražuju zakloni i rubovi rastinja. Za soma treba uskladiti snagu štapa, strune i udica, jer najslabiji deo pribora odlučuje kada se zakači krupna riba.
Od mamaca se koriste crvići i šećerac, ali i zrnasti kukuruz. U upotrebi su i šaranske boile i peleti, dok se za okupljanje ribe koriste primame za belu ribu. Grabljivice se love veštačkim varalicama; težinu varalice treba prilagoditi dubini tako da se zadrži kontrola nad njenim kretanjem.
Pristup vodi
Prema starijim podacima, automobilom se prilazi sa puta Zaječar–Knjaževac, preko sela Grlište ka brani, ili sa strane sela Leskovac, putem preko sela Šljivar.
Kružnom stazom moguće je peške obići jezero i stići do ribolovnih mesta. Pecaroši i izletnici parkiraju duž zemljanih puteva i neuređene obale.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se nabavlja kod ovlašćenih distributera ribarskog područja, uključujući ribolovačku radnju „Dunav 252“ u Zaječaru; cena republičke godišnje dozvole bila je 7.000 RSD, dnevne 1.000 RSD, a višednevne 2.000 RSD. Kao opšta pravila u Srbiji primenjuju se zabrana noćnog rekreativnog ribolova, lovostaji, minimalne lovne mere i ograničenja dnevnog ulova iz republičkog pravilnika za rekreativni ribolov.
Za 2015. godinu navedena je zabrana ribolova u prirodnim plodištima kod Velike livade i u naselju Leskovac, na potezu Lenovačke reke i kod vodenice. Odlukom iz 2014. godine u zoni I sanitarne zaštite, koja obuhvata jezero i priobalni pojas od 10 metara, zabranjeni su ribolov mrežama, kavezni uzgoj ribe i održavanje sportova na vodi. Istom odlukom poribljavanje je dozvoljeno isključivo na osnovu ihtioloških studija i projekata licenciranih institucija.