Somić

Somić najradije boravi u mirnoj ili sporoj vodi sa mekim dnom i dosta zaklona. U Srbiji je čest u Starom Begeju, a u Hrvatskoj u Deranskom jezeru. Najaktivnije uzima hranu u toplijem delu godine, naročito predveče, noću i kada je voda zamućena. Najjednostavnije se lovi glistom ponuđenom pri dnu, a prihvata i komade ribe.

Ukratko

Tipična težina: 0,1–0,5 kg
Rekord: 3,6 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 2/10
Snaga borbe: 3/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 4/10

Kako prepoznati

Telo je zdepasto, napred široko, a prema repu bočno spljošteno.
Koža je bez krljušti, tamnosmeđa do maslinasta, često nepravilno prošarana, sa svetlijim trbuhom.
Glava je široka i spljoštena, sa velikim ustima i jasno uočljivim brkovima.
Iza leđnog peraja nalazi se malo masno peraje, dok je rep gotovo ravan ili blago usečen.
Leđno i grudna peraja imaju tvrde, oštre bodlje.

Kako loviti

Dubinski ribolov je najjednostavniji izbor: mamac spusti na dno uz rub rastinja ili u mirniji deo vode, a pribor podesi tako da jasno pokazuje sitne udarce. Ribolov na plovak dobro radi uz obalu, kada mamac leži na dnu ili se zadržava neposredno iznad njega. Fider je koristan kada želiš da mamac ponovljivo nudiš na istom mestu; sa prihranom ne preteruj, jer somić lako pronalazi zalogaj. Posle odlučnog uzimanja reaguj bez dugog čekanja, pošto mamac često duboko proguta. Pri skidanju sa udice pazi na bodlje leđnog i grudnih peraja.

Na šta loviti

Gliste su najpouzdaniji izbor: njihov miris i pokreti privlače somića i u mutnoj vodi. Manji komad gliste olakšava uzimanje sitnijoj ribi, dok krupniji zalogaj sporije nestaje sa udice. Komadi ribe takođe dobro odgovaraju njegovoj ishrani, posebno kada imaju kožu koja ih čvršće drži na udici. Vrh udice ostavi slobodnim kako mekan mamac ne bi ometao kačenje.

Gde loviti

Traži mirne rukavce, kanale, pliće jezerske uvale i zaklonjene delove akumulacija sa muljevitim dnom. Rubovi vodenog bilja, potopljeno granje i prelazi između čistog dna i rastinja posebno su dobra mesta. Somić je čest u Starom Begeju u Srbiji i Deranskom jezeru u Hrvatskoj, a nastanjuje i Ludaško jezero u Srbiji. U bistroj vodi više pažnje posveti zaklonu i slabijem svetlu nego otvorenoj obali.

U kuhinji

Meso somića je belo, blagog ukusa i bez mnoštva sitnih međumišićnih kostiju. Dobro je za prženje i pečenje, ali čišćenje sitne ribe traži više strpljenja nego sama priprema. Koža se obično skida, uz pažljivo rukovanje oštrim bodljama. Kod primeraka iz muljevitih voda može se osetiti neprijatan miris koji umanjuje kvalitet mesa.

O ribi

Somić je u evropske vode unet iz Severne Amerike i uspešno se odomaćio zahvaljujući prilagodljivosti. Podnosi zamućenost i manjak rastvorenog kiseonika bolje od mnogih drugih slatkovodnih riba. Ipak, njegova otpornost ne znači da mu kvalitet vode nije važan: najpovoljnija su staništa koja, pored zaklona, nude dovoljno hrane.

Hranu

Hranu traži pre svega oslanjajući se na miris i ukus, a brkovi mu pomažu da istražuje podlogu. Jede larve vodenih insekata, sitne beskičmenjake, ikru, riblju mlađ i različite organske ostatke. Nije samo čistač dna, kako se ponekad misli, već oportunista koji uzima i živ plen.

Razmnožava se

Razmnožava se kada se voda u proleće i početkom leta dovoljno zagreje. Par priprema udubljenje ili koristi zaklonjeno mesto za polaganje ikre, a roditelji je čuvaju i održavaju strujanje vode oko nje. Briga se nastavlja i posle izleganja, kada se mladunci mogu videti okupljeni u zbijeno jato uz roditelja.

Jesenje zahlađenje

Sa jesenjim zahlađenjem somić postaje tromiji i povlači se u zaklonjenije delove pri dnu. Zimi mu se potreba za hranom znatno smanjuje. U toploj vodi može biti veoma uporan na hranilištu, pa učestali sitni udarci i brzo oštećen mamac često otkrivaju njegovo prisustvo.