Bajski kanal je slatkovodni kanal u Srbiji, u oblasti Gornjeg Podunavlja, poznat po basu, štuki, šaranu i somu. Peca se sa obale, molića i iz čamca; prema starijim podacima, potrebna je posebna dozvola za SRP „Gornje Podunavlje“.
- Veličina
-
Dužina u regionu 33,8 km
O vodi
Bajski kanal, poznat i pod imenom Ferenc-tápcsatorna, proteže se ukupno 33,8 km. Njegov deo u Srbiji nalazi se u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“, prirodnom dobru I kategorije zaštićenom uredbom iz 2001. godine. Prema starijim podacima, dužina ovog dela kanala je od oko 10 do 12,7 km.
Kanal je proglašena ribolovna voda, a korisnik ribarskog područja je JP „Vojvodinašume“, preko Šumskog gazdinstva „Sombor“. Hidrosistemom upravlja i JVP „Vode Vojvodine“. Kanal je plovni put I klase za plovila gaza do 1,4 m.
Za pecaroša su važni nezarasli delovi obale, molići uz vikendice i mogućnost izlaska čamcem. Poznata mesta su „Šira“ kod Bezdana, potez prema Bačkom Bregu i Kolutu, Kenđija i Šebeš Fok.
Ribe u vodi
Bas je riba po kojoj se Bajski kanal posebno prepoznaje: kanal je jedno od prvih nalazišta velikoustog basa u Srbiji. Lovljeni su primerci od 1,45 do 1,8 kg. Bas se obično traži uz zaklon, rastinje i rubove lokvanja, naročito u toplijem delu godine; ujutru i predveče često prilazi pliće, dok po jakom suncu vredi precizno zabacivati uz senku.
Štuka, som i smuđ takođe žive u kanalu, a među ulovima ima krupnih primeraka štuke i soma. Štuka obično vreba uz vegetaciju, pa varalicu treba voditi uz njenu ivicu. Smuđ se najčešće traži bliže dnu u sumrak, dok som obično postaje aktivniji predveče i tokom noći.
Šaran se poribljava, a lovljeni su i krupni primerci. Poribljavanje šaranskom mlađi vezuje se za 2009. godinu, dok je nabavka mlađi obuhvaćena i tenderskom dokumentacijom iz 2019. godine. Za šarana je obično važnije mirno mesto i dosledno hranjenje nego često prebacivanje pribora.
U kanalu živi i amur. Od bele ribe mogu se loviti deverika i babuška, a tu su i bodorka i crvenperka. Prisutan je linjak, za koji je planirano poribljavanje mlađu, kao i američki somić, među pecarošima poznat kao terpan ili cverglan.
Kako se peca
Sa obale se peca tamo gde trska ostavlja otvoren prilaz vodi. Koriste se i privatni ili ribolovački molići uz vikendice, uz dogovor o pristupu privatnom moliću. Iz čamca se peca i na vesla i sa vanbrodskim motorom.
Varaličarenje je najpopularnije za basa i štuku među rastinjem i lokvanjima. Za basa se koriste:
- vobleri,
- silikonci,
- leptiraste varalice,
- površinci.
Za štuku se biraju kašikaste i leptiraste varalice, veći vobleri i silikonci. Uz gust zaklon korisniji je precizan zabačaj nego velika daljina, a pri kačenju treba imati dovoljno jak pribor da riba ne uđe duboko u rastinje.
Na dubinku se ovde love šaran, som i babuška. Za šarana se koriste kukuruz i boile, sa aromama jagode i tuti-frutija, ali i lignje, oktopusa ili ribljim aromama. Mamac treba postaviti tako da ostane dostupan ribi, a ne sakriven u gustom rastinju.
Na plovak se u priobalnim prosecima lovi bela riba, uključujući babušku. Koriste se crvići, gliste, hleb i kukuruz šećerac; pažljivo podešena dubina pomaže da mamac prolazi uz rub zaklona. Mušičarenje grabljivica takođe se praktikuje, veštačkim mušicama i strimerima.
Pristup vodi
Kod Bezdana se peca na delu kanala „Šira“, a poznata mesta nastavljaju se na potezu prema Bačkom Bregu i Kolutu. Ribolovne pozicije nalaze se i kod vikend-naselja Kenđija. Šebeš Fok je mesto kod prevodnice i ustave, na spoju sa Velikim bačkim kanalom.
Kolima se prilazi lokalnim i nasipskim putevima do vikend-naselja i čardi. Za čamce se koriste privezi i privezišta kod vikendica i lokalnih čardi, uključujući Šebešfok i Baračku, a dostupno je i iznajmljivanje čamaca.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, potrebna je dozvola za rekreativni ribolov za SRP „Gornje Podunavlje“, dok standardna jedinstvena dozvola za vode Srbije ne važi samostalno. Dozvola se dobija u ribolovačkim udruženjima i klubovima u Somboru i okolnim mestima ili kod ŠG „Sombor“, a dnevne dozvole dostupne su i preko pojedinih lokalnih turističko-ugostiteljskih objekata. U turističkim paketima lokalnih čardi dnevna dozvola koštala je 1.200 dinara. Godišnja dozvola za rezervat iznosi 7.000 dinara za 2026, odnosno 7.500 dinara za 2027. godinu. Opšte cene u Srbiji za 2026. i 2027. godinu iznose 1.300 dinara za dnevnu i 2.600 dinara za sedmodnevnu dozvolu.
