Krupna štuka je u meredovu, udica je izvađena, a telefon još stoji u džepu. Sa obale već stiže predlog da se takav ulov nosi kući. Ribolovac, međutim, pridržava obruč u vodi i razmišlja o puštanju. Upravo u tih nekoliko trenutaka sudaraju se dve sasvim različite predstave o uspešnom danu na vodi.
Za nekoga je sveža riba na stolu prirodan nastavak ribolova. Drugi bi radije ponovo sreo isti ulov, možda još teži. Neslaganje obično počinje oko najvećih primeraka, naročito na vodi gde se dugo čeka na ribu koja jedva staje u meredov.
Zašto krupna riba vredi
Krupnoj ribi bile su potrebne godine da dostigne tu veličinu, mada se starost ne može pouzdano pročitati sa vage. Brzina rasta zavisi od vrste, hrane i uslova u vodi. Veliki som iz jedne akumulacije i som iste težine iz druge ne moraju biti vršnjaci.
Važan razlog za puštanje jesu krupne ženke. Kod štuke, soma i šarana veća ženka uglavnom može da proizvede više ikre od manje. To ne garantuje uspešan mrest: potrebni su odgovarajući uslovi, a zatim zaklon i hrana za mlađ. Ipak, odnošenjem velike ženke uklanja se i njen budući doprinos razmnožavanju.
Na malom jezeru ili zatvorenom kanalu odnošenje nekoliko velikih riba može se osetiti više nego na prostranoj, povezanoj vodi. Jedan zadržan primerak obično ne odlučuje o svemu. Ali isti izbor ponovljen tokom mnogo izlazaka i među mnogo ribolovaca postaje ozbiljan pritisak, posebno kada svi biraju upravo najveće.
Obrok je takođe razlog
Ribolov radi hrane ima jasan razlog koji vredi pošteno saslušati. Ko ulov pripremi i pojede može smatrati da time opravdava povređivanje i usmrćivanje životinje. Iz tog ugla, namerno zakačiti ribu samo zbog nadmudrivanja, pa je vratiti sa povredom, takođe otvara etičko pitanje.
Ni želja da se ponese posebno vredan ulov sama po sebi ne govori kako se neko inače ponaša na vodi. Važnije je koliko često uzima ribu, koliko je ostavlja neiskorišćeno i kakvo je stanje ribljeg fonda. Pravila zadržavanja zavise od vode i regiona i treba ih proveriti pre izlaska.
Za ribu namenjenu jelu razuman pristup je uzeti koliko će se pojesti, bez punjenja zamrzivača samo zato što je tog dana dobro radila. Tamo gde brojnost i pravila to dopuštaju, umereno krupni primerci mogu biti bolji izbor od najvećih. To nije preporuka da se uzimaju najmanje ribe, niti da se sa svake vode mora nešto poneti.
Puštanje ima svoju cenu
Ribolovac koji vraća ribu ostavlja joj mogućnost da nastavi život i razmnožavanje. To je snažan razlog, ali puštanje ne briše posledice ulova. Udica može da povredi osetljivo tkivo, dugo zamaranje iscrpljuje ribu, a boravak van vode dodatno je opterećuje. Činjenica da je otplivala ne dokazuje da će preživeti.
Zbog toga zagovornik puštanja ima obavezu da prilagodi i način pecanja. Pribor treba da omogući kontrolisano izvlačenje bez nepotrebnog produžavanja borbe. Meredov i klešta treba da budu pri ruci pre nego što riba stigne do obale. Telefon se priprema dok ulov ostaje u vodi.
Po velikoj vrućini i pri lošim uslovima za oporavak vredi razmisliti i o prekidu ribolova na ciljanu vrstu. Ponekad je upravo to neprijatniji deo odluke od samog puštanja. Riba koja se dugo jedva održava uspravno dovoljan je razlog da se tog dana ne traži sledeća.
Odluka pre prvog zabačaja
Najnezgodnije je odlučivati dok velika riba leži na obali, a društvo predlaže još jednu fotografiju. Bolje je unapred znati da li se peca za obrok, da li se krupni primerci vraćaju i postoji li oprema za bezbedno prihvatanje očekivanog ulova.
Plan može da se promeni posle ulova, ali nekoliko navika ne zavisi od ličnog stava o zadržavanju:
Ribu namenjenu puštanju drži u vodi dok pripremaš klešta, mokru podlogu ili telefon.
Ako je podižeš, pokvasi ruke i podupri telo vodoravno, bez stiskanja trbuha i dodirivanja škrga.
Ne podiži krupnu ribu na struni, ne vešaj je samo za vilicu i ne provlači kanap kroz usta ili škrge.
Fotografisanje skrati; ponavljanje istog kadra produžava boravak van vode.
Pri puštanju pridržavaj ribu uspravno u vodi, bez povlačenja napred-nazad. Pusti je da sama krene.
Ulov namenjen jelu brzo i humano usmrti i rashladi, umesto da ga dugo ostavljaš da ugine na obali.
Razgovor bez prozivanja
Sa susednog mesta vidi se riba u rukama, ali ne i sve odluke koje su joj prethodile. Ribolovac koji danas nosi jednu ribu možda mesecima nije zadržao nijednu. Onaj koji sve pušta možda predugo fotografiše svaki ulov. Navike na vodi govore više od izjašnjavanja za jednu stranu.
Većina može da se složi bar oko nepotrebnog bacanja ulova i grubog postupanja. Razgovor zato lakše počinje konkretnom ponudom pomoći nego dobacivanjem preko obale. Dodati mokru podlogu ili prineti meredov korisnije je dok je riba još napolju; o razlozima za puštanje može se pričati kad ponovo bude u vodi.
Za naročito krupan primerak na vodi gde su takvi ulovi retki, prednost bih dao puštanju. Ako se želi uspomena, dovoljno je unapred pripremiti telefon i napraviti jedan kadar nisko iznad vode. Dužina se može izmeriti na mokroj podlozi, bez dodatnog podizanja samo da bi se proverila i težina.