Šaran

Šaran živi u jezerima, akumulacijama i mirnijim delovima reka, naročito uz rastinje i dno bogato hranom. Najbolje se hrani kada je voda zagrejana, često u svitanje, predveče i tokom mirnih noći. Kukuruz, boile i gliste spadaju u najkorisnije mamce, ponuđene na dnu ili neposredno iznad njega. Više uspeha donose tišina i pažljivo odabrano mesto nego velika količina prihrane.

Ukratko

Tipična težina: 1–8 kg
Rekord: 51,2 kg
Popularnost: 10/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 8/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 4/10

Kako prepoznati

Telo je snažno, bočno spljošteno, kod rečnih oblika izduženije, a kod uzgojenih često visoko.
Usta su mesnata i mogu da se izvuku napred, sa brkovima uz uglove i gornju usnu.
Leđa su tamna, bokovi zlatasti do maslinasti, a trbuh svetliji.
Leđno peraje ima dugu osnovu i snažan, nazubljen tvrd zrak.
Za razliku od babuške i zlatnog karaša, šaran ima brkove, a ljuske mogu prekrivati celo telo ili biti retke.

Kako loviti

Šaranski ribolov je dobar izbor za krupnije primerke: boilu ili kukuruz postavi na dlaku, tako da udica ostane slobodna, a mamac pravilno leži na dnu. Fider omogućava da hranilicom održavaš malo, precizno hranilište; vrh štapa prati bez stalnog pomeranja pribora. Ribolov na plovak posebno je zanimljiv uz rastinje i u mirnim priobalnim delovima, gde mamac može da miruje na dnu ili tik iznad njega. Pre zabacivanja proceni da li je podloga čvrsta ili muljevita. Tokom borbe održavaj ravnomeran pritisak i ne pokušavaj da silom zaustaviš svaki beg.

Na šta loviti

Kukuruz šećerac je pouzdan početni izbor jer je uočljiv, mekan i lako se uzima. Boile su praktične za duže čekanje i omogućavaju da mamac ostane postojan dok se sitniji zalogaji brzo troše. Peleti mogu služiti i kao mamac i kao deo prihrane, ali biraj čvrstinu prema tome koliko dugo treba da ostanu u vodi. Gliste su naročito korisne kada šaran traži životinjsku hranu, dok hlebna ruža dobro dolazi pri mirnoj prezentaciji blizu obale. Za prihranu su korisni pravilno skuvan kukuruz, pšenica i konoplja; dodaj ih odmereno, bez zatrpavanja mesta.

Gde loviti

Traži prelaze između mulja i čvršćeg dna, rubove trske, prolaze kroz podvodno rastinje i mirne delove uz zaklon. U rekama su zanimljivi rukavci, zaton i mesta zaštićena od glavne struje. U Srbiji je šaran čest u Jegrički i Oblačinskom jezeru, a u Hrvatskoj u Tribaljskom i Deranskom jezeru. U Crnoj Gori je čest u Skadarskom jezeru. Na svakoj vodi prednost daj mestu koje nudi hranu i sigurnost, umesto da automatski biraš najdublji deo.

U kuhinji

Šaran ima sočno, umereno masno meso, pogodno za pečenje, prženje i riblju čorbu. Ukus zavisi od ishrane i uslova u vodi, pa se kod nekih primeraka oseća zemljasta aroma. Međumišićne kosti traže pažnju pri jelu i obradi; pažljivo zasecanje mesa pre prženja olakšava pripremu, ali ne uklanja potrebu za oprezom. Dobro očišćen i ravnomerno termički obrađen šaran ima bogat, pun ukus.

O ribi

Ishrana

Šaran je svaštojed koji hranu ne nalazi samo pogledom. Osetljivim usnama i brkovima istražuje podlogu, uvlači zalogaje i izbacuje nejestive čestice. Jede larve insekata, sitne rakove, mekušce i biljni materijal. Zubi kojima drobi tvrđu hranu nalaze se u ždrelu, a ne na ivicama usta.

Mrest

Mrest se odvija kada se voda dovoljno zagreje, u plitkim, obraslim delovima. Ženka polaže lepljivu ikru na potopljene biljke, dok je mužjaci oplođuju. Sveže potopljeno priobalno rastinje može biti važno mrestilište. Roditelji ne čuvaju ikru ni mlađ, a uspeh razmnožavanja zavisi od uslova u vodi.

Godišnja aktivnost

Tokom proleća šaran sve češće posećuje pliće delove koji se brže zagrevaju. Leti se raspored aktivnosti menja sa količinom kiseonika, vremenom i uznemiravanjem, pa se hranjenje može pomeriti ka noći. U jesen često intenzivnije uzima hranu, dok se zimi uglavnom povlači u stabilnije delove vode i znatno smanjuje aktivnost, ali ne prestaje nužno potpuno da se hrani.

Oblici šarana

Potpuno oljuskani, ogledalasti i gotovo goli primerci nisu zasebne vrste, već oblici šarana sa različitim rasporedom ljusaka. Ni izduženo telo samo po sebi nije siguran dokaz divljeg porekla: na građu utiču nasleđe, uzgoj i uslovi života. Krupni primerci mogu dugo živeti i postati veoma oprezni na mestima gde se često lovi.