Som

Som živi u sporijim rekama, jezerima i akumulacijama, naročito uz potopljeno drveće i prelaze u dublju vodu. U Srbiji je čest u Jegrički, a u Hrvatskoj u Kopačkom jezeru i Sakadašu. Najčešće se aktivno hrani tokom toplijeg dela godine, u sumrak i noću, mada može da grize i danju u zamućenoj vodi. Lovi se na gliste, pijavice i komade ribe, kao i na krupnije varalice.

Ukratko

Tipična težina: 3–20 kg
Rekord: 144 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 10/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, bez krljušti i prekriveno obilnom sluzi.
Glava je široka i spljoštena, sa velikim ustima i sitnim očima.
Dugi brkovi na gornjoj vilici dopunjeni su kraćim brkovima ispod usta.
Leđa su tamna, bokovi mramorasto prošarani, a trbuh svetliji.
Leđno peraje je veoma malo, dok se dugo podrepno peraje pruža gotovo do repa.

Kako loviti

Dubinski ribolov je pouzdan izbor uz rub rupe, potopljeno stablo ili izlaz iz mirnijeg dela toka; mamac postavi blizu prolaza kojim som izlazi iz zaklona, a ne usred granja. Varaličarenjem pretražuj prelaze između plićeg i dubljeg dela, vodeći varalicu kontrolisano uz povremene promene brzine. Bućkanje se primenjuje iz čamca, uz prirodan mamac podignut iznad dna i pažljivo praćenje njegove dubine. Pribor i kočnicu prilagodi snažnom početnom begu, a ribu usmeravaj dalje od prepreka bez naglog trzanja.

Na šta loviti

Svežanj krupnih kišnih glista i pijavice dobri su prirodni mamci jer pokretom i mirisom privlače soma i u slaboj vidljivosti. Komadi ribe oslobađaju jak mirisni trag i pogodni su za mirno ponuđen mamac pri dnu. Za varaličarenje biraj krupnije silikonske varalice, glavinjare i voblere izražene vibracije. Važniji od same veličine mamca često su pravilan položaj, pouzdana udica i prolazak kroz oblast u kojoj se som hrani.

Gde loviti

Traži sporije deonice sa udubljenjima, podlokanim obalama, potopljenim stablima i blizinom plićaka na koje riba izlazi da se hrani. U jezerima i akumulacijama korisni su stari rečni tokovi i prelomi dna, dok u kanalima vredi istražiti proširenja i zaklonjene obale. Som je čest u Jegrički u Srbiji, Kopačkom jezeru i Sakadašu u Hrvatskoj, kao i u Slanom jezeru u Crnoj Gori. U Bosni i Hercegovini živi i u akumulaciji Sniježnica.

U kuhinji

Som ima belo, sočno meso bez mnoštva sitnih međumišićnih kostiju, pa se relativno lako priprema. Cenjen je pržen, pečen i u ribljem paprikašu. Krupniji primerci mogu imati masnije meso, a ukus zavisi i od sredine u kojoj su živeli. Sluz treba dobro očistiti, utrobu ukloniti pažljivo, a meso temeljno termički obraditi.

O ribi

Zaklon

Som nije isključivo stanovnik muljevitog dna. Važnija mu je kombinacija zaklona, dovoljno hrane i mirnijeg prostora za odmor. Odrasli primerci često se zadržavaju u poznatoj oblasti, ali pri promenama vodostaja i dostupnosti plena mogu da prelaze u druge delove vode.

Brkovi

Brkovi nisu ukras: na njima se nalaze čulne strukture koje pomažu pronalaženju hrane. Som se oslanja i na miris i na opažanje kretanja vode, pa uspešno lovi kada je vidljivost slaba. Ipak, nije slep niti potpuno zavisan od mraka, kako se ponekad zamišlja.

Ishrana

Ishrana se menja tokom odrastanja. Mlađ uzima sitne vodene beskičmenjake, dok odrasli som sve više koristi riblji plen, uz rakove, školjke i drugu dostupnu životinjsku hranu. Oportunista je, ali nije samo sakupljač hrane sa dna: plen može da prati i u srednjim slojevima vode, pa i blizu površine.

Mrest

Mrest se odvija kada se voda dovoljno zagreje. Mužjak priprema mesto nalik gnezdu u zaklonu među korenjem ili vodenim biljem, a posle polaganja ikre ostaje da je čuva i pokretima peraja obnavlja vodu oko nje. Takva roditeljska briga važna je osobina njegovog razmnožavanja.

Prolećno zagrevanje

Sa prolećnim zagrevanjem raste aktivnost, a tokom leta som češće napušta dnevni zaklon radi hranjenja. U jesen može intenzivno da uzima hranu pre zahlađenja. Zimi se uglavnom povlači u dublje i mirnije delove, gde mu se metabolizam usporava i hranjenje postaje ređe.