Dunav je velika slatkovodna reka koja kroz Srbiju prolazi kroz oblast Podunavlja. Peca se sa obale i iz čamca, prema starijim pravilima uz dozvolu, odobrenje za čamac i lokalna ograničenja. Među glavnim metama su som, šaran, smuđ i štuka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 640,4 km
O vodi
Dunav, poznat i kao Danube, kroz Srbiju protiče u dužini od 640,4 km. Sprudovi, kejovi i kamene obale daju različite uslove za ribolov, a čamac otvara drugačiji pristup toku. Pecaroške pozicije nalaze se i oko Bogojeva i Tekije. Prema starijim podacima, dubina u reonu Beograda iznosi od 8 do 12 m, dok se za najveće dubine u Đerdapskoj klisuri pominje raspon od 68 do 90 m.
Duž toka nalaze se Nacionalni park Đerdap, specijalni rezervati prirode Gornje Podunavlje, Koviljsko-petrovaradinski rit i Labudovo okno, kao i parkovi prirode Tikvara i Begečka jama. Na Dunavu živi preko 90 vrsta riba, a režim ribolova menja se po deonicama i zaštićenim područjima.
Dunav se redovno poribljava. JVP Vode Vojvodine to radi krajem godine, uglavnom jednogodišnjom mlađi šarana i linjakom. U decembru 2023. na Đurtinoj gredi kod Bačkog Novog Sela pušteno je 5.000 komada šaranske mlađi. Mlađ šarana, smuđa, deverike i štuke spasava se iz plavnih zona i premešta u maticu.
Prema starijim podacima, kod Apatina je 1958. alaskim alatom ulovljen som od 208 kg, kod Beljarice je 1945. pronađen uginuli som od 152 kg, a kod malog Konjskog otoka ulovljen je som od 147 kg. U istu grupu starih priča o krupnoj ribi spada ulov amura od 17,4 kg. Na ušću Tamiša u Dunav 2026. ulovljen je som teži od 80 kg.
Ribe u vodi
Som, šaran, smuđ i štuka su među glavnim metama dunavskih pecaroša. Som se obično traži uz dubinske prelaze i zaklone, a aktivniji je pri slabijem svetlu. Šaran rado obilazi mesta gde tok donosi i zadržava hranu; mirna prezentacija mamca na dnu i dosledno hranjenje često znače više od stalnog prebacivanja. Poribljava se jednogodišnjom i dvogodišnjom mlađi.
Smuđ se obično drži tvrdog dna, preloma i zaklona, pa varalicu treba voditi tako da se oseti dodir s podlogom. Štuka češće čeka plen u mirnijoj vodi uz zaklon i može dobro da grize i tokom dana. Bucov, odnosno bolen, lovi sitnu ribu u površinskom sloju; kada raubuje, važniji su pravac zabačaja i prolazak varalice kroz zonu napada nego nasumično bacanje.
Deverika je zahvalna meta za hranilicu i mamac položen na dno, dok mrena obično traži čvršću podlogu i jači tok. Uz njih u Dunavu žive klen, jaz, nosara i plotica. Manić je riba hladne vode i obično je aktivniji po zahlađenju i pri slabom svetlu, u okviru dozvoljenog vremena ribolova.
U ribljem sastavu su i babuška i beli amur, kao i beli tolstolobik i sivi tolstolobik. Tu su sunčica i američki somić. Kečiga i moruna su zaštićene vrste, a zaštićen je i linjak, koji se unosi godišnjim poribljavanjima.
Kako se peca
Sa obale se redovno peca na sprudovima, kejovima i kamenim obalama. Dubinski ribolov je najčešći izbor za soma, šarana i krupnu belu ribu, sa obale ili iz čamca. Težinu olova treba prilagoditi toku tako da mamac ostaje na mestu, a pribor postaviti da se dodir ribe jasno vidi.
Iz čamca se love som i smuđ. Na Kostolačkom dunavcu takav ribolov je izričito dozvoljen prema starijim pravilima, dok upotreba čamca na drugim deonicama zavisi od odobrenja korisnika ribarskog područja. Bućkanje je tradicionalni lov soma udaranjem bućkom po površini vode iz čamca, a praktikuje se i u Tekiji.
Varaličarenje je namenjeno lovu soma, smuđa, bucova i štuke. Koriste se vobleri i tvisteri, a za rad bliže dnu šedovi na olovnim glavama i glavinjare. U upotrebi su i metalne kašike. Pri vođenju uz dno korisnije je održavati kontrolu nad varalicom nego pustiti da je struja nekontrolisano nosi.
Ribolov hranilicom je popularan za deveriku, mrenu, nosaru i šarana. Jak tok traži teže hranilice, od 120 do 180 g, a po potrebi i teže. Kod pecanja fiderom najpre treba postići da hranilica stabilno leži, pa tek onda podešavati osetljivost vrha. Ribolov na plovak primenjuje se za belu ribu u mirnijim delovima toka, zalivima i dunavcima.
Za soma se koriste živi i mrtvi kederi, pri čemu alohtone vrste nisu dozvoljene kao živi mamac. Od drugih mamaca u upotrebi su zelene ritske gliste i rovci, kao i durboci i školjke. Pecaroši koriste i crne gliste, lauferice i larve.
Za šarana se koriste kuvani kukuruz i nokle od kukuruznog i pšeničnog brašna, a peca se i na hleb. Boile i tigrov orah dopunjuju taj izbor; koriste se i zelena glista, školjke i rečni puževi. Za deveriku, mrenu i ostalu belu ribu upotrebljavaju se mesni crvići i gliste, uz zrnastu hranu i primame sa aditivima, među kojima je i aroma karamele.
Pristup vodi
Prema starijim podacima, peščani sprudovi Bele stene kod Pančeva služe kao ribolovna pozicija, a u Beogradu se peca na Adi Huji. Kod Novog Sada jedna od ribolovnih pozicija je Ribarsko ostrvo.
Pravila i dozvole
Za 2026. i 2027. standardna godišnja dozvola van zaštićenih područja košta 9.000 dinara. Cena za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto iznosi 4.500 dinara. Dozvola od 800 dinara namenjena je licima sa telesnim oštećenjem od 80 odsto i više, licima sa potpunim gubitkom radne sposobnosti, vojnim i civilnim invalidima rata i maloletnicima od 14 do 18 godina. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna do 7 dana 2.600 dinara.
Posebna godišnja dozvola za 2026. i 2027. košta 7.000 dinara za NP Đerdap, dok za SRP Labudovo okno i SRP Koviljsko-petrovaradinski rit iznosi 6.500 dinara. Za SRP Gornje Podunavlje cena je 7.500 dinara, za PP Tikvara 5.000 dinara, a za PP Begečka jama 4.000 dinara. Na delu Dunava od km 1297 do km 1233, za 2025. godišnja dozvola za privredni ribolov iznosila je 120.000 dinara, a za ribolov bućkom 30.000 dinara.
Upotreba čamca zavisi od odobrenja korisnika ribarskog područja. Na vodama kojima upravlja Ribarstvo – Dunavac Kostolac noćni rekreativni ribolov zabranjen je od 1. marta do 15. juna. Na Šugavici u Kostolačkom dunavcu svi oblici ribolova zabranjeni su od 1. januara do 30. juna. U Zatonjskom zalivu, na km 1068–1071, privredni ribolov trajno je zabranjen, a rekreativni od 1. aprila do 31. maja. Privredni ribolov mrežama zabranjen je od 1. aprila do 15. juna na deonicama km 1049–1057, km 1063–1068 i km 1071–1075, a trajno u zimovniku kod Velikog Gradišta i na ušću Peka.
Opšte pravilo iz 2020. zabranjuje rekreativni ribolov od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg računanja vremena, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena, osim kada korisnik ribarskog područja drugačije odredi. Prema pravilima iz 2017. i 2020, zabranjeni su ribolov rukom, eksplozivom, ostima, harpunom, podvodnom puškom, električnom strujom, otrovima i grabuljanjem. Zabranjen je ribolov u zonama mrestilišta i u blizini brana i hidroelektrana, kao i korišćenje alohtonih vrsta kao živog mamca za grabljivice.
Opšti lovostaji za 2026. obuhvataju štuku od 1. februara do 31. marta, smuđa od 1. marta do 30. aprila i šarana od 1. aprila do 31. maja. Za soma je predviđen lovostaj tokom mresta u kasno proleće. Prema naredbama iz 2020. i 2021, trajni lovostaj važi za kečigu, morunu, dunavsku jesetru, pastrugu, sima, linjaka, zlatnog karaša, čikova i crnku. Prema propisima za 2020. i 2026, za babušku, amura, tolstolobika i američkog somića važi neograničen izlov, bez lovostaja i minimalne mere.
Prema opštim pravilima iz 2020, dnevno se može zadržati do 5 kg autohtonih vrsta, odnosno jedan primerak ako sam teži više od 5 kg. Dozvoljena je jedna mladica; štuka, šaran, som, smuđ, smuđ kamenjar, bucov i manić ograničeni su na ukupno 3 komada, a plotica, jaz, skobalj, mrena, klen i deverika na ukupno 10 komada. Minimalne lovne dužine za 2026. iznose 40 cm za štuku i smuđa, 30 cm za šarana i 60 cm za soma.