Jegulju traži u vodama povezanim sa morem, naročito uz muljevito dno, kamenje i potopljeno korenje. U Crnoj Gori posebno se izdvaja Skadarsko jezero, gde je česta. Najbolje grize od sumraka kroz noć tokom toplijeg dela godine, a aktivnost joj često podstakne zamućenje posle kiše. Najpouzdaniji izbor su gliste i komadi ribe ponuđeni pri dnu.

Ukratko

Tipična težina
0,3–2 kg
Rekord
6,6 kg
Popularnost
6/10
Težina ulova
6/10
Snaga borbe
7/10
Ukus
8/10
Lakoća pripreme
3/10

Kako prepoznati

  • Telo je veoma izduženo, zmijoliko i prekriveno obilnom sluzi.
  • Leđa su tamna, bokovi smeđi ili maslinasti, a trbuh žućkast ili srebrnast.
  • Leđno, repno i podrepno peraje spojeni su u neprekinut rub.
  • Usta su široka, donja vilica blago isturena, a brkova nema.
  • Ljuske su sitne i usađene u kožu, pa riba na prvi pogled deluje bez ljusaka.

Kako loviti

Dubinski ribolov je najpraktičniji: mamac spusti uz rub zaklona, ali ne duboko među korenje ili kamenje gde se jegulja lako zavuče. Opterećenje prilagodi struji tako da mamac ostane na mestu. Ribolov na plovak odgovara mirnijim, plićim delovima, uz mamac tik iznad dna ili oslonjen na njega. Pribor treba da bude otporan na habanje, a posle jasnog uzimanja ribu vodi odlučno od prepreka, bez nepotrebnog odlaganja kontre.

Na šta loviti

Gliste su najjednostavniji i veoma pouzdan mamac, jer njihov miris i pokreti privlače jegulju koja hranu traži pri dnu. Komadi ribe dobro rade u zamućenoj vodi i noću, kada je miris naročito važan. Mamac pričvrsti tako da ne sklizne pri zabačaju, ali ostavi vrh udice slobodan.

Gde loviti

Biraj mirnije delove reka, jezerske obale i ušća sa zaklonima na dnu. Mulj joj odgovara za skrivanje, ali je traži i uz kamenite obale, korenje i prelaze između različitih podloga. Skadarsko jezero u Crnoj Gori je naročito dobar primer vode u kojoj je česta, a među vodama sa jeguljom su i Bojana i Šasko jezero. U Hrvatskoj možeš je tražiti i u Deranskom jezeru, bez pretpostavke da je podjednako brojna na svim mestima.

U kuhinji

Meso jegulje je masno, puno ukusa i cenjeno za pečenje, dimljenje i kuvana jela. Nema mnoštvo sitnih kostiju, ali klizava koža i čišćenje traže više veštine nego kod mnogih drugih riba.

O ribi

Životni put

Životni put jegulje obrnut je od onoga što se često zamišlja za rečnu ribu. Razmnožava se u Sargaskom moru, a njene providne, listolike larve morske struje prenose prema evropskim obalama. Pred ulazak u priobalne i kopnene vode preobražavaju se u sitne, gotovo prozirne jegulje. Ne odlaze sve uzvodno: deo života mogu provesti i u bočatoj ili morskoj priobalnoj vodi.

Jegulja
Izvor: Wikimedia Commons

Čulo mirisa

Jegulja je pre svega lovac koji koristi izuzetno razvijeno čulo mirisa. Hrani se vodenim beskičmenjacima, rakovima i sitnom ribom, a uzima i uginuli plen. Dan uglavnom provodi skrivena, dok u mraku izlazi u potragu za hranom. Nije samo čistač dna, kako se ponekad predstavlja, već sposoban grabljivac.

Hladnog dela godine

Tokom hladnog dela godine smanjuje aktivnost i duže ostaje u zaklonu ili ukopana u meku podlogu. Sa otopljavanjem ponovo se intenzivnije hrani. Pred odlazak na morsku selidbu telo postaje srebrnastije, oči se uvećavaju, a organizam se prilagođava dugom putovanju tokom kojeg se oslanja na nagomilane zalihe energije.

Vlažna koža

Vlažna koža omogućava jegulji da deo kiseonika prima i preko površine tela. Zato van vode može opstati duže od mnogih drugih riba ako ostane vlažna i ako uslovi odgovaraju. Ipak, predstava da bez teškoća dugo putuje preko suvog tla nije tačna: isušivanje joj brzo postaje ozbiljna prepreka.

Vode u kojima se nalazi

Mamci

Gliste, Keder, Komadi ribe, Kukuruz šećerac

Fotografije i video