Beli Drim je slatkovodna reka na Kosovu, sa posećenim ribolovnim deonicama oko Peći, Prizrena i Rogova. Peca se uglavnom sa obale; prema starijim pravilima, potrebna je dozvola, uz ograničenja radi zaštite ribe i izvorišta Radavac. Među ribama su klen, šaran, štuka i rečna pastrmka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 121,2 km
O vodi
Beli Drim, poznat i kao Bijeli Drim i Drini i bardhë, izvire kod pećine Radavac, na oko 580–586 m nadmorske visine. Kosovo napušta prema Albaniji na 297 m. Pecaroši posećuju tok oko Peći i Prizrena, zatim kod Rogova i Velike Kruše, kao i deonice kod Lukinja i Švanjskog mosta.
Prema starijim podacima, dužina toka do Albanije iznosi od 121,2 do 156 km, a ukupna dužina reke 175 km. Sliv na Kosovu zauzima od 4.265 do 4.646 km², dok kanjon kod Švanjskog mosta doseže dubinu od 30 m. U reci živi od 18 do 21 vrste riba.
Izvorište sa pećinom Radavac i vodopadom visokim od 25 do 30 m proglašeno je spomenikom prirode 1983. godine, na površini od 89,94 ha. Deo tog prostora obuhvaćen je i zonom Nacionalnog parka „Prokletije“, proglašenog 2013. godine. U turističkoj zoni izvorišta i vodopada postoji parking, a do rečne obale vode pešačke staze i lokalni putevi.
Zagađenje i drugi ljudski uticaji dovode do opadanja ribljeg fonda. Kontrolu i upravljanje rekreativnim ribolovom sprovode ribočuvarske službe pod ingerencijom Saveza sportskih i rekreativnih ribolovaca Kosova, a u Prizrenu deluje udruženje „Drini i Bardhë“.
Ribe u vodi
U Belom Drimu žive klen i skobalj, vrste zbog kojih vredi pažljivo čitati rečnu struju. Klen se obično drži uz zaklon, podlokanu obalu i prelaze između mirnije i brže vode; oprezan prilaz često znači više od dalekog zabačaja. Skobalj hranu traži pri dnu, pa je pri lovu na plovak važno da mamac prolazi prirodno i dovoljno nisko.
Šaran traži mirniju vodu i hranu na dnu, a najčešće se lovi uz strpljivo hranjenje i mir na obali. Od grabljivica su prisutne štuka i smuđ. Štuka obično vreba uz zaklon i granicu struje, dok smuđ često bolje grize pri slabijem svetlu i traži sporije vođenje mamca blizu dna.
Rečna pastrmka nastanjuje gornji tok i hladnije pritoke. Za nju vredi pretraživati zaklone iza kamenja i prelaze brzaka u dublju vodu, uz tih prilaz i precizan zabačaj. U reci žive i jegulja i saraga.
Kako se peca
Na Belom Drimu uglavnom se peca sa obale. Koriste se ribolov na plovak, uključujući bolonjez tehniku, i fider. Pri vođenju plovka korisno je uskladiti dubinu i zadržavanje sa strujom, dok kod fidera hranilica treba da ostane mirna na dnu, bez nepotrebnog preopterećivanja pribora.
Ribolov prirodnim mamcima obuhvata hleb, crve i kukuruz za mirne šaranske ribe, a žive i mrtve kedere za grabljivice. Mamac treba ponuditi tamo gde riba uzima hranu: pri dnu za skobalja i šarana, a uz zaklon kada se traži klen.
Varaličarenje je usmereno na štuku i rečnu pastrmku, uz voblere i leptire. Varaličari za štuku obično koriste predvez otporan na njene zube, dok za pastrmku više znače precizan zabačaj i kontrola varalice kroz struju. Zastupljeno je i mušičarenje veštačkim mušicama; pri takvom ribolovu prirodan prolaz mušice bez zatezanja preko struje često odlučuje da li će riba uzeti.
Iz čamca se peca sporadično na mirnijim deonicama, pri ušćima i u jezerskim zonama.
Pristup vodi
Do rečne obale stiže se pešačkim stazama i lokalnim putevima. Parking za dolazak automobilom dostupan je u turističkoj zoni izvorišta i vodopada Radavac.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, na ribolovnim vodama potrebna je dozvola, a Beli Drim svrstan je u ribarsko područje „Kosovo i Metohija II“, namenjeno sportskom ribolovu. Opšta pravila regiona obuhvataju zaštitu ribljeg fonda tokom mresta. U zoni spomenika prirode na izvoru i vodopadu Radavac zabranjene su aktivnosti koje narušavaju prirodne odlike. > Za 2026. godinu navedena je zabrana ribolova mrežama i drugim nedozvoljenim sredstvima; ribočuvari i policija sprovodili su akcije protiv nelegalnog ribolova mrežama, uključujući Veliku Krušu.
