Šarag

Šarag živi uz kamenite obale i mešovito dno Jadrana, naročito tamo gde ima pukotina, školjki i zaklona. Najbolje prilike često pružaju svitanje, sumrak i umereno uzburkano more koje ispira obalu. Sa obale se uspešno lovi odmetom, a iz plovila kančenicom. Veliki morski crv, meso školjke i račići spadaju u najkorisnije mamce.

Ukratko

Tipična težina: 0,15–0,8 kg
Rekord: 1,9 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je visoko, ovalno i bočno spljošteno.
Srebrne bokove presecaju tamne uspravne pruge, koje kod krupnijih primeraka mogu biti slabije vidljive.
Na korenu repa nalazi se izražena crna mrlja.
Usta su mala, sa snažnim prednjim zubima nalik sekutićima i zaobljenim zubima za drobljenje.
Za razliku od fratra, nema široku tamnu traku odmah iza glave.

Kako loviti

Odmet je dobar izbor uz kamenite rtove, stene i prolaze između podvodnih prepreka. Mamac spusti blizu zaklona, ali ne u samu pukotinu, i koristi samo onoliko otežanja koliko je potrebno da ostane pri dnu. Kančenicom iz plovila pretražuj rubove kamenitih površina i njihove prelaze u pesak. Šarag ume da čupka mamac pre nego što ga ponese, pa prati zatezanje strune i reaguj odlučno kada povlačenje postane jasno. Posle kačenja nastoj da ga odvojiš od stena, jer odmah pokušava da se domogne zaklona.

Na šta loviti

Veliki morski crv je odličan izbor jer mirisom i pokretima privlači šaraga dok pretražuje dno. Meso dagnje odgovara njegovoj prirodnoj ishrani, ali ga treba pažljivo učvrstiti jer ga sitne ribe lako skidaju. Račići su takođe pouzdan mamac, naročito uz kamenite obale. Komad srdele može privući šaraga mirisom, posebno u zamućenom moru, ali je mekši i slabije podnosi uporno čupkanje. Vrh udice ostavi slobodnim da bi kačenje bilo sigurnije.

Gde loviti

Traži kamenitu obalu sa pukotinama, podvodne grebene i prelaze stene u pesak. Dobri položaji su mesta gde talasi spiraju hranu sa kamenja, kao i rubovi zaklona uz koje riba može brzo da se povuče. U Hrvatskoj je šarag čest u priobalju ostrva Lošinj i Pag. U Crnoj Gori živi u Bokokotorskom zalivu i duž Budvanske rivijere, gde mu odgovaraju kameniti delovi obale i mešovito dno.

U kuhinji

Šarag ima belo, čvrsto i ukusno meso, cenjeno zbog izraženog, ali prijatnog morskog ukusa. Odličan je na žaru ili pečen u rerni, uz malo maslinovog ulja i jednostavne začine. Priprema nije zahtevna, ali treba očistiti ljuske i paziti na oštre bodlje peraja. Najvažnije je da se ne prepeče, jer tada meso gubi sočnost.

O ribi

Staništa

Šarag je rasprostranjen u Sredozemnom moru i istočnom Atlantiku. U priobalju koristi različita staništa tokom odrastanja: mlađ se često zadržava u plitkim, zaklonjenim uvalama, dok odrasle ribe obilaze šire područje i koriste izraženije podvodne zaklone.

Ishrana

Njegovi zubi otkrivaju način ishrane. Prednjim zubima odvaja i prihvata hranu, a bočnim je drobi. Jede školjke, puževe, rakove i crve, a uzima i biljnu hranu. Zbog takve prilagodljivosti nije vezan samo za jedan izvor hrane, već koristi ono što mu je trenutno dostupno.

Razmnožava se

Razmnožava se u prolećnom delu godine, a ikra i rani razvojni stadijumi nalaze se u vodenom stubu. Mlade ribe često obrazuju jata, dok su krupniji primerci oprezniji i mogu se sretati u manjim grupama ili pojedinačno.

Tokom toplijeg dela godine

Tokom toplijeg dela godine redovno obilazi priobalna hranilišta. Sa zahlađenjem se češće zadržava u dubljim i stabilnijim delovima mora. Bistrina vode i kretanje talasa snažno utiču na njegovo ponašanje: po mirnom i bistrom moru lakše uočava opasnost, dok ga pena i zamućenje mogu učiniti manje nepoverljivim.