Sitna riba se razleti uz obalu, nekoliko metara dalje začuje se pljusak, a tvoja varalica prođe netaknuta. Promeniš boju, staviš veću, pa manju, ali napadi se nastavljaju svuda osim na udici. Kada grabljivica ima obilje hrane pred sobom, varalica lako ostane neprimećena među stotinama sličnih zalogaja.
U takvoj situaciji prvo proveri gde varalica prolazi i kako se kreće. Grabljivica može da se usmeri na određenu veličinu plena, dok zdrave ribice stalno menjaju pravac i drže zbijeno jato. Najbolja početna proba je slična varalica koja zaostaje uz njegovu ivicu.
Prvo pronađi pravac napada
Spusti štap na minut i posmatraj vodu. Traži ivicu jata, naročito onu uz dublju vodu, kraj trave ili granicu brže i sporije struje. Smuđ i grgeč mogu da priđu odozdo, dok štuka često koristi zaklon iz kog ima kratak izlaz prema sitnoj ribi.
Obrati pažnju na ponovljena raspršivanja na istom mestu. Jedan skok ne govori mnogo, ali nekoliko uzastopnih begova u istom pravcu pomaže da odrediš prolaz. Na reci gledaj i nizvodni kraj jata, gde struja može da odnese ribicu koja zaostane.
Odredi spoljnu granicu jata prema otvorenoj ili dubljoj vodi.
Zabaci nekoliko metara iza te granice, tako da varalica ne padne usred sitne ribe.
Vodi je približno paralelno s jatom, oko metar ili dva od njegovog ruba.
Sledećim zabačajima pređi istu putanju malo dublje ili pod drugim uglom. Ako vidiš novu poteru, prilagodi položaj tom mestu.
Uskladi veličinu i oblik
Pogledaj ribice uz samu obalu. Ako su duge približno 4 do 6 centimetara, počni varalicom slične dužine. Veličina i oblik su korisniji početni oslonac od sitnih razlika u šarama. Uska imitacija bolje odgovara izduženoj ukliji nego kratka, debela varalica iste dužine.
Za početak uzmi plitkoroneći vobler od približno 5 do 7 centimetara koji tokom pauze ostaje približno na istoj dubini. Njime možeš jasno da ponoviš kratak trzaj i zastoj. Ako se sitna riba drži tik ispod površine, plivajući vobler daje više prostora iznad trave i kamenja.
U bistroj vodi kreni od srebrnastih bokova i nenapadljivih leđa. U zamućenoj vodi probaj izraženiji kontrast, recimo svetlo telo s tamnim leđima. Boju menjaj tek pošto proveriš putanju i dubinu; ne postoji jedna boja koja rešava svaku mutnu vodu.
Zadrži varalicu iznad dna
Sporo vođenje brzo postaje problem u plićaku: silikonska ribica potone među kamenje pre nego što pauza počne da radi. Tada prvo olakšaj opterećenje ili pređi na plivajući vobler. Nema koristi od sporijeg namotavanja ako varalica veći deo prolaza struže po dnu.
U mirnoj vodi dubokoj oko jednog metra, uz malu silikonsku ribicu možeš početi glavom od 1 do 2 grama, ako pribor omogućava njeno zabacivanje. U struji će možda trebati više težine. Biraj najlakšu glavu s kojom još možeš da pratiš prolaz varalice.
Vobler proveri uz obalu sa svim delovima sistema koje koristiš. Kopča i predvez mogu da promene njegovo ponašanje u pauzi. Posle nekoliko okreta ručice stani i pogledaj da li ostaje u mestu, izranja ili tone prema travi.
Ako na tom mestu ima štuke, koristi predvez otporan na njene zube. Njegovu težinu uračunaj kada proveravaš kako vobler stoji tokom pauze.
Pokaži ribicu koja zaostaje
Za početak je najlakše kontrolisati kratko pomeranje pa zastoj. Varalica treba nakratko da napusti pravac, a zatim ostane izdvojena uz jato. Dugačko, neprekidno cimanje često je odvede iz prostora u kom očekuješ napad.
Posle zabačaja namotaj toliko da vobler dostigne radnu dubinu i da uspostaviš kontakt s njim.
Spusti vrh štapa ukoso prema vodi i napravi jedan kratak trzaj vrhom, približno 5 do 10 centimetara.
Vrati vrh malo napred i napravi pauzu od jedne do tri sekunde, uz dovoljno opuštenu strunu da varalica može slobodno da skrene.
Pokupi višak strune bez naglog povlačenja, pa ponovi pokret. Posle nekoliko ponavljanja ubaci kraće, ravnomerno vođenje.
Tokom pauze gledaj strunu tamo gde ulazi u vodu. Ako krene u stranu ili osetiš težinu, pokupi labav deo i odlučno podigni štap. U struji će se varalica pomerati i dok ne okrećeš ručicu, pa pauzu proveravaj posmatranjem uz obalu, a ne samo brojanjem sekundi.
Menjaj jednu stvar odjednom
Sporo vođenje je početna proba, ne obaveza za ceo izlazak. Ako bucov brzo progoni sitnu ribu pri površini, probaj brži prolaz uz jato, s kratkim ubrzanjem. Ako grgeč prati varalicu pa odustane, sledeći put produži zastoj dok je još dovoljno daleko od obale.
Menjaj jednu stvar odjednom. Prvo izvedi nekoliko prolaza istom putanjom i istim tempom. Zatim promeni samo dubinu, pa tek onda brzinu ili veličinu. Ako svakog minuta menjaš i varalicu i mesto zabačaja, teško ćeš prepoznati šta je izazvalo praćenje ili udarac.
Kada aktivnost na površini prestane, proveri sloj ispod poslednjeg mesta napada. Sitna riba može da se spusti, a grabljivica da ostane uz obližnji prelaz u dubinu. Na jezeru i akumulaciji obiđi bok uvale ili kraj kamenitog rta, umesto da uporno gađaš praznu površinu.
Ako stalno kačiš dno, probaj lakše opterećenje ili pliće vođenje pre sledeće promene boje. Ako riba prati sve do nogu, sledeći zabačaj vodi ukoso uz obalu, da varalica duže ostane u vodi iste dubine i dobije prostor za još jednu pauzu.