Bucov

Bucov najradije boravi u većim rekama, uz strujne prelaze i mesta gde se okuplja sitna riba. U Srbiji ga vredi tražiti na Starom Begeju, Dunavu i Tisi. U toplijem delu godine često najbolje grize rano ujutru i predveče, mada može snažno da se hrani i tokom dana. Najtipičnije se lovi varaličarenjem, na voblere, kašike i površinske varalice koje oponašaju ribicu u begu.

Ukratko

Tipična težina: 1–4 kg
Rekord: 12 kg
Popularnost: 8/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 8/10
Ukus: 4/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, snažno i bočno blago spljošteno, prekriveno srebrnastim ljuskama.
Leđa su sivoplava do zelenkasta, bokovi svetli, a trbuh beo.
Velika usta okrenuta su nagore, donja vilica isturena, a brkova nema.
Rep je duboko račvast, sa snažnom i relativno uskom repnom drškom.
Za razliku od klena, ima izduženije telo, izrazitije isturenu donju vilicu i duže podrepno peraje.

Kako loviti

Varaličarenje je glavni izbor: zabaci preko mesta napada ili uzvodno od njega i provedi varalicu kroz putanju kojom bucov progoni plen. Često odgovara brzo, ravnomerno vođenje neposredno ispod površine, ali brzinu prilagodi struji i reakciji ribe. Ne gađaj svaki pljusak pravo u sredinu, jer pad varalice može da prekine hranjenje. Mušičarenje strimerima takođe ima smisla uz površinsku aktivnost, naročito kada bucov prati sitniji plen. Prilazi mirno i ostani podalje od same ivice obale: krupniji primerci lako uočavaju pokret i neobičnu putanju mamca.

Na šta loviti

Vitki vobleri i izdužene kašike dobro oponašaju ukliju i mogu se voditi brzo kroz struju. Površinske varalice posebno su zanimljive kada se jasno vide napadi pri vrhu vode. Silikonske varalice u obliku ribice korisne su kada se bucov spusti ispod površinskog sloja, dok su strimeri dobar izbor za mušičarenje. Važniji od upadljive boje često su veličina siluete, pravac prolaska i brzina koja odgovara ponašanju plena.

Gde loviti

Traži granicu brze i mirnije vode, krajeve sprudova, vrtložne povratne tokove i otvorene poteze uz koje prolaze jata sitne ribe. Na Dunavu i Tisi u Srbiji pažnju zaslužuju prelomi struje i mesta gde se plen sabija uz obalu. Stari Begej u Srbiji izdvojen je kao voda u kojoj je bucov čest. U mirnijim vodama, poput Đerdapskog jezera u Srbiji, traži otvorene delove sa kretanjem vode i vidljivim okupljanjem sitne ribe, umesto da se oslanjaš samo na zaklon uz obalu.

U kuhinji

Meso bucova je svetlo, relativno nemasno i blagog ukusa, ali ima dosta sitnih kostiju, pa nije među najjednostavnijim ribama za jelo. Može se peći ili pržiti, uz pažnju da se ne presuši. Mleveno meso, nakon pažljivog odvajanja kostiju, pogodno je za riblje pljeskavice i slična jela. Najviše strpljenja traži upravo čišćenje, a ne sama termička priprema.

O ribi

Bucov je izrazito grabljiv predstavnik svoje porodice. Mlade ribe u početku uzimaju sitne vodene beskičmenjake, a tokom rasta sve više prelaze na riblji plen. Uklija mu je naročito značajna tamo gde obrazuje jata u otvorenoj vodi. Iako u ustima nema zube za hvatanje poput mnogih grabljivica, plen uspešno zahvata širokim ustima.

Glasan udar na površini ne znači da bucov nasumično juri kroz vodu. Često se vraća istoj putanji i koristi obalu ili granicu struje da ograniči prostor za bekstvo plena. Posmatranje razmaka između napada i pravca iz kog dolazi može ribolovcu da otkrije više nego neprekidno zabacivanje.

Mresti se

Mresti se u proleće, u tekućoj vodi, nad šljunkovitom i kamenitom podlogom. Ikra je lepljiva i vezuje se za podlogu. U vreme razmnožavanja odrasle ribe mogu da se okupljaju i premeštaju prema pogodnim delovima toka, dok mlađ kasnije koristi mirnije priobalne delove za početni rast.

Tokom toplijeg dela godine

Tokom toplijeg dela godine njegovo prisustvo često odaju površinski napadi, ali odsustvo pljuskanja ne znači da ga nema. Sa hlađenjem vode više vremena provodi u dubljim i mirnijim delovima, a periodi hranjenja postaju manje upadljivi. Krupniji primerci često su oprezniji i izdvojeniji, dok se manji mogu kretati i hraniti u grupama.