Čik je ravničarska reka u Srbiji, u Bačkoj, koja se kod Bačkog Petrovog Sela uliva u Tisu. Peca se pretežno sa obale; prema starijim podacima, potrebna je dozvola za rekreativni ribolov, uz ograničeno vreme noćnog pecanja. Među glavnim lovinama su štuka, šaran, babuška i smuđ.
- Veličina
-
Dužina u regionu 50,1 km
O vodi
Čik prolazi kroz Bačku i uliva se u Tisu kod Bačkog Petrovog Sela. Ukupan tok, sa delom u Mađarskoj, dug je oko 95 km. Vodotokom sa akumulacijama upravlja Ribolovački savez Vojvodine d.o.o. u okviru ribarskog područja „Bačka“.
Gornji tok je plitak, a pred ušćem korito postaje šire i dublje. Prema starijim podacima, u gornjem toku dubina je oko 1 m i manje, dok se pred ušćem širina kreće od 70 do 80 m, a dubina od 2 do 4 m. Za pecaroša je to razlika između plitke vode u kojoj treba prići tiho i dubljeg dela gde vredi pažljivije pretražiti dno.
Gusta trska i trava obrastaju mnoge delove obale, ali postoje prokrčena mesta za pecanje. Dostupni sektori su kod:
- Svetićeva,
- Gunaroša,
- manastira Vodica u Bačkom Petrovom Selu,
- na ušću. U ataru Svetićeva nadmorska visina iznosi od 98 do 101 m.
Prema starijim podacima, lovljene su štuke od 88 cm i preko 100 cm, a pominju se i primerci preko 15 kg. Smuđevi su dostizali od 3 do 5 kg, uz navodni primerak od 10 kg; bucovi su imali od 4 do 5 kg, a babuške preko 2 kg.
Ribe u vodi
Štuka, šaran, babuška i smuđ spadaju među ribe zbog kojih se na Čik dolazi s različitim priborom. Štuka obično vreba uz rastinje i njegove prekide, pa varalicu vredi voditi uz samu ivicu zaklona. Šaran hranu traži pri dnu; tišina na obali i odmereno prihranjivanje često znače više od stalnog prebacivanja sistema.
Babuška, poznata i kao srebrni karaš, zahvalna je lovina za plovak i dubinku. Najčešće uzima mamac pri dnu, a lakši sistem pomaže da se vidi i oprezno pipkanje. Smuđ se obično traži uz dno i promene dubine, naročito u sumrak, uz poštovanje dozvoljene satnice.
U reci žive i som i bucov, odnosno bolen. Som se obično drži dubljih zaklona i aktivnije hrani pri slabijem svetlu, dok bucov često odaje prisustvo udarima pri površini; tada varaličaru koristi precizan zabačaj i življe vođenje.
Na sitniji pribor mogu se loviti deverika, bodorka i crvenperka. Tu su i klen i grgeč, koji se naziva i bandar, a riblji svet dopunjuju amur i ukljeva.
Linjak, čikov i barski zlatni karaš nekada su živeli u Čiku, ali su, prema starijim podacima, gotovo nestali.
Kako se peca
Na Čiku se najviše peca sa obale, sa prokrčenih mesta između guste trske i trave. U zoni ušća u Tisu povremeno se lovi i iz čamca, dok pecanje iz čamca na samoj reci nije infrastrukturno uređeno.
Ribolov na plovak i dubinski ribolov koriste se za babušku, deveriku i šarana. Za sitnije zalogaje služe crvići i gliste, dok se koriste i zrno kuvanog kukuruza i testo. Primama pomaže da se riba zadrži uz mesto pecanja, ali je bolje dodavati je odmereno nego odmah prehraniti mesto.
Na dubinku se koriste i hranilični sistemi, uključujući metod hranilicu. Mamac treba smestiti blizu hrane, a težinu sistema prilagoditi tako da mirno leži na dnu. Na plovak najpre valja namestiti dubinu tako da mamac bude pri dnu, pa je menjati prema tome gde riba grize.
Varaličarenje je među najčešćim načinima lova grabljivica, a ciljaju se štuka, smuđ, som i bucov. Koriste se vobleri, među njima dvodelni plitkoroneći vobleri dužine oko 10 cm i izduženi vobleri. Leptiri i kašikaste varalice pogodni su za pretraživanje vode, dok silikonske varalice omogućavaju sporije vođenje bliže dnu.
Ribolov grabljivica prirodnim mamcem obuhvata iste ciljane vrste. Živi keder i mrtvi keder koriste se na sistemu sa balerinom ili dubinski; sistem treba podesiti tako da mamac ostane na izabranoj dubini i da se griz jasno prenese na pokazivač.
Pristup vodi
Vodi se može prići u zoni Svetićeva i u zoni Gunaroša. Dostupan sektor za pecanje je i kod manastira Vodica u Bačkom Petrovom Selu.
Ušće Čika u Tisu takođe je dostupno za ribolov.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, ribolov na Čiku dozvoljen je uz dozvolu za rekreativni ribolov, koja se dobija preko udruženja sportskih ribolovaca članica saveza i u prostorijama Ribolovačkog saveza Vojvodine. Opšta godišnja dozvola koja važi na ovoj vodi košta 9.000 dinara za 2026. i isto toliko za 2027. godinu. Po opštem cenovniku za Srbiju za 2026, dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a sedmodnevna 2.600 dinara. Godišnja dozvola za žene, lica starija od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto iznosi 4.500 dinara, dok je za invalide i maloletna lica 800 dinara.
Prema programu korisnika RSV, tokom letnjeg računanja vremena ribolov je produžen do 24:00, a tokom zimskog računanja vremena sa 18:00 do 21:00; noćni ribolov van tih satnica je zabranjen. Opšte pravilo u Srbiji zabranjuje rekreativni ribolov leti od 21:00 do 03:00, a zimi od 18:00 do 05:00, uz posebno produženje za vode RSV.
Opšta pravila u Srbiji za 2026. određuju najmanju lovnu meru šarana od 35 cm i lovostaj od 1. aprila do 31. maja. Za štuku mera iznosi 40 cm, uz lovostaj od 1. februara do 31. marta, a za smuđa takođe 40 cm, uz lovostaj od 1. marta do 30. aprila. Najmanja mera soma je 60 cm, a lovostaj traje od 1. maja do 15. juna; za bucova najmanja mera je 35 cm. Kečiga, linjak, čikov i zlatni karaš pod trajnim su lovostajem, odnosno zabranom lova.