Čikov živi uz muljevito dno bara, kanala, rukavaca i sporih nizijskih tokova. Najaktivniji je u sumrak i noću, naročito tokom toplijeg dela godine. Lovi se sitnom glistom ili larvama vodenih insekata, ponuđenim neposredno na dnu. Zbog skrivenog načina života češće je slučajan ulov nego riba koju ribolovci ciljano traže.
Ukratko
- Tipična težina
- 0,02–0,1 kg
Kako prepoznati
- Telo je dugo, gotovo valjkasto, a prema repu bočno spljošteno.
- Po žutosmeđim bokovima pružaju se tamne uzdužne pruge, uz sitne pege.
- Mala usta okrenuta su naniže i okružena brojnim kratkim brčićima.
- Peraja su mala, a repno peraje zaobljeno.
- Koža je izrazito sluzava, sa veoma sitnim, teško uočljivim ljuskama.
Kako loviti
Ribolov na plovak omogućava da se mali prirodni mamac spusti na dno uz ivicu rastinja. Pribor treba da bude lagan, udica sitna, a opterećenje dovoljno blago da mamac ne utone duboko u mulj. Dubinski ribolov takođe odgovara čikovu, uz jednostavan pribor i pažljivo praćenje blagih pomeranja strune. Mamac ostavi mirno ili ga povremeno sasvim malo pomeri; brzo povlačenje ne odgovara ribi koja hranu traži po podlozi.
Na šta loviti
Najpraktičniji mamac je sitna glista ili njen kraći komad, jer mirisom i pokretima privlači ribu koja pretražuje mulj. Larve vodenih insekata takođe su prirodan izbor, posebno larve komaraca koje čine deo njegove hrane. Mamac treba da bude mali i mekan, tako da ga čikov lako uzme svojim sitnim ustima.
Gde loviti
Traži mirne i spore delove vode sa mekanim muljem, gustom podvodnom vegetacijom i zaklonom uz obalu. Čikov nastanjuje Kraljevac, Beljansku baru i Čik u Srbiji, kao i Pakru u Hrvatskoj. U takvim vodama najviše pažnje zaslužuju zatišja, zarasli rubovi i delovi povezani sa rukavcima, a ne otvorena matica i tvrdo, isprano dno.
O ribi
Čulom mirisa
Čikov hranu pronalazi pre svega čulom mirisa i dodira. Brčićima pretražuje podlogu, izvlačeći sitne beskičmenjake iz mulja. Na jelovniku su mu larve insekata, crvi i sitni račići, dok sa hranom može da proguta i organski materijal sa dna.
Atmosferski vazduh
Posebna prilagođenost čikova jeste sposobnost da koristi atmosferski vazduh. Izlazi do površine, guta vazduh i deo kiseonika preuzima preko creva. Zato može da opstane u vodama siromašnim kiseonikom, u kojima bi mnoge druge ribe teško izdržale. Pri presušivanju staništa može da se zavuče u vlažan mulj.
Mresti se
Mresti se u proleće i početkom leta, među vodenim biljem. Ženka polaže lepljivu ikru koja se zadržava na vegetaciji. Mlade larve imaju privremene spoljašnje škrge, prilagođenost korisnu u plitkoj vodi sa malo kiseonika.
Tokom dana
Tokom dana čikov se uglavnom skriva u mulju ili gustom rastinju, pa njegovo prisustvo lako ostaje neprimećeno. Sa zahlađenjem postaje manje aktivan i povlači se u podlogu. Poznat je i po uznemirenom ponašanju pri promenama vazdušnog pritiska, zbog čega ga prati glas ribe koja najavljuje promenu vremena, ali to nije pouzdana vremenska prognoza.
Vode u kojima se nalazi
- Beljanska bara (Srbija)
- Čik (Srbija)
- Kraljevac (Srbija)
- Lika (Hrvatska)
- Moravica (Srbija)
- Ovčarsko-kablarsko jezero (Srbija)
- Pakra (Hrvatska)
- Una (Hrvatska)