Kraljevac je slatkovodno jezero kod Deliblata, u Srbiji, u oblasti Banata, poznato po tršćacima i plutajućim ostrvima. Prema starijim pravilima, peca se uz dozvolu, sa obale i iz čamca samo na obeleženim mestima. Glavne ribolovne vrste su som, štuka, smuđ i šaran.
- Veličina
-
Površina 68,7 ha
O vodi
Kraljevac kod Deliblata je jezero sa tršćacima i plutajućim ostrvima od treseta. Površina jezera je 68,7 ha, dok prema starijim podacima šira vodena celina, sa močvarnim pojasom i ostrvima, obuhvata od 160 do 192 ha. Veća tresetna ostrva imaju od 2 do oko 2,5 ha i daju vodi prepoznatljiv izgled.
Prosečna dubina je od 2 do 2,5 m, dok oko prelivne brane dostiže 8 m i više. Za pecaroša je važna upravo razlika između plitkih delova uz vegetaciju i dublje vode kod brane: dubinu treba proveravati pre postavljanja sistema, naročito pri prelasku sa jedne pozicije na drugu.
Jezero se nalazi u Specijalnom rezervatu prirode „Kraljevac“, koji zauzima oko 264 ha. Pod prethodnom zaštitom je od 2003, a 2009. godine formalno je proglašen prirodnim dobrom I kategorije, od izuzetnog značaja. U međunarodnu Emerald ekološku mrežu uključen je 2006. godine i ima status međunarodno značajnog područja za ptice.
Rezervatom upravlja Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ iz Deliblata, imenovano odlukom Vlade Republike Srbije. U jezeru živi 26 autohtonih i unetih vrsta riba. Uređene ribolovne pozicije nalaze se blizu Deliblata i Istraživačko-edukativnog centra, a peca se sa označene obale, drvenih platformi i iz čamaca.
Ribe u vodi
Som je među glavnim sportskim vrstama Kraljevca, a ulovi pokazuju kakvi kapitalci ovde mogu da se zakače. U aprilu 2021. godine ulovljen je primerak od 65 kg, dok je apsolutni rekord jezera som od 87,7 kg i 2,44 m, ulovljen u aprilu 2023. godine. U julu 2026. godine ulovljen je i som od 42 kg. Ova riba se obično traži uz dublje delove i zaklone, a najaktivnija je predveče i tokom noći, u okviru dozvoljenog vremena ribolova.
Štuka, smuđ i šaran redovno se poribljavaju od 2002. godine. Među krupnim ulovima su štuka od 12 kg i šarani od oko 20 kg. Štuka obično vreba uz vegetaciju i dobro reaguje na varalicu koja prolazi uz rub zaklona. Smuđ se češće traži pri dnu i na promenama dubine, naročito pri slabijem svetlu. Šaran se hrani po dnu; precizno hranjenje i mir na mestu često znače više od dalekog zabačaja.
Deverika je takođe prisutna i obično se drži u jatima pri dnu. Za nju je korisna ujednačena prihrana i osetljiva prezentacija, jer krupniji primerci umeju da uzimaju mamac vrlo oprezno. Babuška, poznata i kao srebrni karaš, ovde daje krupne ulove čija je prosečna masa veća od 700 grama.
Beli amur je uneta vrsta, a rekordni primerak bio je teži od 34 kg. Uneti su i beli tolstolobik i sivi tolstolobik, kao i sunčica i amurski čebačok. U vodi je i cverglan, odnosno američki somić. Radi očuvanja ekosistema upravljač sprovodi selektivni izlov amura, tolstolobika, babuške i cverglana.
Posebno mesto imaju strogo zaštićene vrste. Autohtona mrguda, poznata i kao umbra, i autohtoni čikov pripadaju tom delu ribljeg sveta. Strogo su zaštićeni i zlatni karaš, odnosno barski karaš, i linjak, kojim se jezero poribljava od 2002. godine; njihov izlov je zabranjen.
Kako se peca
Na Kraljevcu se peca sa uređenih, posebno označenih mesta na obali i sa drvenih platformi. Iz čamca se lovi na obeleženim delovima jezera. Ribolov na plovak primenjuje se uz trsku i ivice plutajućih ostrva, naročito za babušku i sitniju belu ribu. Linjak se takođe vezuje za takav način pecanja, ali je njegov izlov zabranjen.
Šaran, amur i som love se sistemima postavljenim na dno sa olovom, a koriste se i fider sistemi. Za šarana, amura i babušku koriste se kukuruz, valjci i boile, kao i crvići i hleb, uz primame od brašnastih smesa. Kod pecanja na dubinku važno je da mamac ostane dobro predstavljen na dnu, dok se fiderom hrana može precizno dopremati uz udicu.
Varaličarenje je usmereno na štuku i smuđa, uz voblere, kašikaste varalice i silikonske varalice. Uz vegetaciju varalicu vodi tako da prati njen rub, a pri traženju ribe na dnu menjaj brzinu i dužinu pauze. Za štuku se koriste i manji živi kederi.
Za soma i štuku primenjuje se ribolov na živog mamca, sa balerinom ili kederom na dubinku. Za soma se koriste veliki živi kederi, snopovi glista i crni crvi; za kapitalne primerke korišćen je i keder od oko 700 grama. Takav mamac traži snažan pribor, pouzdanu kočnicu i dobro vezan sistem.
Pristup vodi
Uređene pozicije za ribolov i odmor nalaze se blizu Deliblata i uz Istraživačko-edukativni centar. Na obali postoje i drvene platforme sa kojih se peca.
Čamci na vesla za obilazak i ribolov mogu se iznajmiti kod čuvarske službe i lokalnih udruženja. Privatni i javni parking prostori nalaze se u okviru smeštajnih i turističkih objekata na obali u Deliblatu.
Pravila i dozvole
Prema starijim lokalnim pravilima, potrebna je dnevna, nedeljna ili godišnja dozvola, koju na terenu izdaje ribočuvarska služba upravljača preko ovlašćenog lica, odnosno upravnika rezervata. Za korišćenje sopstvenog čamca propisana je sezonska naknada od 60 dinara po čamcu i danu. Opšte cene dozvola za rekreativni ribolov u Srbiji za 2026. godinu iznose 9.000 dinara za godišnju, 2.600 dinara za višednevnu i 1.300 dinara za dnevnu dozvolu; zaštićena područja sa posebnim režimom mogu imati sopstvene cenovnike i doplatne karte.
Lokalni režim dopušta ribolov sa obale i iz čamca isključivo na obeleženim mestima, sa najviše tri štapa i najviše dve vezane udice po štapu, uz plovak, varalice, dubinku ili živi mamac. Na obeleženim mestima dopušten je i vremenski ograničen noćni ribolov sa obale i iz čamca. Izlov mrgude, čikova, linjaka i zlatnog karaša strogo je zabranjen prema pravilniku iz 2010. godine. Ribolov šarana bio je u potpunosti zabranjen do 2016. godine.
Lokalno ograničenje dnevnog iznošenja autohtonih vrsta iznosi ukupno do 5 kg smuđa, štuke, soma i deverike. Za amura, tolstolobika, babušku, cverglana, sunčicu, čebačoka i belu ribu dopušteni su neograničen ulov i iznošenje.