Moravica je slatkovodna reka u Srbiji, u oblasti Sokobanje, sa gradskim prilazima i kanjonom u predelu Lepterija–Sokograd. Peca se sa obale; prema starijim pravilima potrebna je dozvola, uz posebnu zaštitu dela staništa. Među ribama su klen, skobalj, potočna mrena i potočna pastrmka.
- Veličina
-
Dužina u regionu 54,7 km
O vodi
Sokobanjska Moravica protiče kroz Sokobanju, a zatim i kroz kanjonski predeo Lepterija–Sokograd. Nastaje spajanjem potoka Izgare i Tisovika na 444 m nadmorske visine, uz dotok iz Vrela Moravice, koje se nalazi na 382 m. Sliv reke obuhvata 606 km². Prema starijim podacima, tok je dug od 54,7 do 60 km.
Prosečna dubina je približno 1,5 m, dok se na lokalitetu „Šest kaca“ nalaze usečeni bazeni i virovi duboki do 5 m. Za pecaroša je to važna razlika: plići tok i dubok vir traže drugačije vođenje mamca i podešavanje dubine. U reci žive i rečni rakovi i rečne školjke.
Predeo izuzetnih odlika „Lepterija–Sokograd“ zauzima 345,33 ha, a kanjonski deo reke u njegovim granicama dug je približno 5 km. Ovim ribarskim područjem upravlja JP „Srbijašume“, preko Šumskog gazdinstva Niš i Šumske uprave Sokobanja. Za ostale ribolovne vode sliva nadležan je ZOSR „Južna Morava 2“ Niš, uz lokalna udruženja USR „Moravica“ iz Sokobanje i OSR „Bistro“ iz Aleksinca.
Ribe u vodi
Klen je među ribama Moravice koje vredi tražiti uz zaklon, na prelazima toka i pri rubovima virova. Obično je oprezan, pa tih prilaz i prvi precizan zabačaj znače više od upornog prebacivanja preko istog mesta. Najčešće se aktivnije hrani ujutru i predveče. Skobalj hranu uglavnom uzima pri dnu, naročito na tvrdoj podlozi u tekućoj vodi; za njega je važno da mamac prolazi prirodno, bez naglog zatezanja.
Potočna mrena, poznata i kao sapača, takođe traži hranu uz dno, gde joj mamac treba ponuditi mirno i precizno. Rečna mrena je ovde veoma retka. U Moravici živi i klenić, dok je krkuša poznata i pod imenom govedarac.
Potočna pastrmka je prisutna u reci, koja se povremeno poribljava njenom mlađi. Kalifornijska pastrmka, zvana i dužičasta pastrmka, dospela je iz ribnjaka. Pastrmke obično treba tražiti uz zaklon, u prostrujavanju i na prelazu brzog toka u mirniju vodu; male varalice i veštačke mušice vode se tako da prate struju i prolaze blizu mesta na kojem riba čeka hranu.
Dvoprugasta uklija ovde je poznata i kao pločajka ili pliska. U reci žive vijun i balkanski vijun, a sitniji riblji svet čine i brkica, gavčica i čikov.
Kako se peca
Na Moravici se peca sa obale, na plovak i na dubinku, a koriste se i varaličarenje i mušičarenje. Za plovak je važno da nosivost odgovara struji i da mamac prolazi bez neprirodnog zastajkivanja. Kod ribolova pri dnu težinu olova treba prilagoditi toku, tek toliko da pribor ostaje na željenom mestu.
Male varalice koriste se za lov klena i pastrmke. Kreni tihim prilazom i zabacuj tako da varalica prođe uz zaklon, umesto da odmah prebacuješ preko mesta na kojem očekuješ ribu. Mušičarenje veštačkim mušicama takođe je usmereno na klena i pastrmku; prirodan prolaz bez povlačenja strune često je presudan za udarac.
Ribolov prirodnim mamcima obuhvata hlebnu ružu i kuvani kukuruz, a koriste se i valjak, odnosno kačamak. Od životinjskih mamaca u upotrebi su gliste i crvići. Mamac treba da bude uredno postavljen na udicu i dovoljno postojan da izdrži prolaz kroz struju.
Pristup vodi
Prema starijim podacima, do reke se peške prilazi preko gradskih šetališta i uređenih staza kroz Sokobanju, dok je pristup kanjonskom delu kod izletišta Lepterija.
Prilazi reci postoje i duž regionalnog puta R-121 prema Bovanskoj klisuri i dalje prema Aleksincu. Za dolazak automobilom postoje parkirališta u turističkim i banjskim zonama i kod izletišta.
Pravila i dozvole
Prema starijim pravilima, za rekreativni ribolov potrebna je važeća dozvola, koja se dobija kod ovlašćenih korisnika ribarskih područja, preko lokalnih ribolovačkih udruženja i u mestu prebivališta ribolovca. Starije cene USR „Moravica“ Sokobanja bile su 2.000 dinara za dnevnu i 3.000 dinara za nedeljnu dozvolu. Kod ZOSR „Južna Morava 2“ godišnja dozvola za seniore iznosila je 4.500 dinara, dnevna 1.000 dinara, a sedmodnevna 2.000 dinara.
Po opštem cenovniku za Srbiju za 2027. godinu, jedinstvena godišnja dozvola za seniore iznosi 9.000 dinara. Cena za lica starija od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60–80% iznosi 4.500 dinara. Za lica sa telesnim oštećenjem od 80% i više, trajno nesposobne za rad, vojne i civilne invalide rata i mlađe od 18 godina cena je 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, višednevna 2.600 dinara, a osnovna godišnja dozvola za zaštićena područja 4.000 dinara.
Dnevno zadržavanje ulova ograničeno je na 5 kg ribe plus jedan kapitalni primerak. Ulovom kapitalnog primerka prestaje pravo na dalje zadržavanje ribe tog dana.