Južna Morava je slatkovodna reka u Srbiji, sa plićacima, prelivima i dubokim virovima, od Grdeličke klisure do terena kod Niša i Stalaća. Ovde se peca, a prema starijim podacima potrebna je dozvola, uz opšte lovostaje i ograničenja pribora. Među ribama koje privlače pecaroše su skobalj, mrena, klen i som.
- Veličina
-
Dužina u regionu 229,3 km
O vodi
Južna Morava duga je 229,3 km, a njen ribolovni karakter menjaju plitke deonice sa šljunkovito-peskovitim dnom, prelivi i dublji virovi. Pri normalnom vodostaju tok je uglavnom dubok oko 0,8 do 1 m, dok virovi poput Mrtvičkog dosežu do 4 m. Korito je na prelivima široko oko 15 m, a na virovima do 40 m, pa izbor mesta podrazumeva i izbor sasvim drugačije struje i dubine.
Mrtvički vir leži u Grdeličkoj klisuri, kod Mrtvičkog mosta. Obale su obrasle drvećem i rastinjem, ali pristupačne. Peca se sa obale, a na plićim deonicama ribolovci gaze vodu. Među terenima su i Mramor u okolini Niša, Jelašnica kod Leskovca, potez oko Vladičinog Hana i područje Stalaća.
Područje „Južna Morava 1” obuhvata tok od nastanka reke do ušća Barbeške reke, dok je korisnik područja „Južna Morava 2” preduzeće „Južna Morava II d.o.o.” iz Niša. Na reci je bilo gubitaka ribljeg fonda i pomora usled zagađenja vode.
Južna Morava je ekološki koridor od međunarodnog značaja i prioritet za mrežu Emerald. Pokrenuta je zvanična procedura da Stalaćka klisura i Mojsinjske planine budu proglašene za Predeo izuzetnih odlika.
Prema starijim podacima, površina sliva iznosi 15.469 km², od čega je 1.237 km² u Bugarskoj, a srednja nadmorska visina sliva pojedinih sektora iznosi 1.167,9 m. Prema starijim podacima, reka nije pogodna za plovidbu.
Ribe u vodi
Skobalj, klen i mrena daju dosta razloga da se pažljivo čitaju prelivi i tok uz dno. Skobalj se obično drži u jatima nad čvrstom podlogom i traži uredno vođen mamac blizu dna. Mrena hranu traži po dnu u struji, pa pecarošu više znači stabilna prezentacija nego često prebacivanje. Klen rado koristi zaklon uz obalu i granicu mirnije i brže vode; leti ga vredi tražiti rano i predveče, dok prilaz treba da bude tih.
U Južnoj Moravi žive i šaran i deverika. Obe vrste se obično traže u mirnijoj vodi i uz dublje prelaze, gde se hrana zadržava. Kod šarana su strpljenje i dosledno hranjenje često važniji od čestog menjanja mesta, dok deverika ume da grize vrlo nežno, pa osetljiv vrh pomaže da se takav dodir vidi.
Od grabljivica tu su som, štuka, bucov i smuđ. Som obično koristi dubinu i zaklone, a aktivniji je pri slabijem svetlu. Štuka vreba iz zasede, dok bucov često odaje položaj udarcem pri površini i traži brz, precizan zabačaj. Smuđ se najčešće traži uz dno i promene dubine, uz pažljivo praćenje propadanja varalice.
Riblju sliku dopunjuju šljivar, odnosno nosara, i krkuša. U reci su i grgeč i babuška, kao i bodorka, belica i pliska.
Kako se peca
Na Južnoj Moravi peca se sa obale, a na plićim deonicama sa šljunkovito-peskovitim dnom i gazom kroz vodu. Za ribolov na plovak koriste se bolonjez štapovi dužine 5–6 m, a među ciljanim ribama su skobalj, mrena i plotica. Pri vođenju kroz struju važno je da mamac prolazi prirodno, bez naglog povlačenja preko hranjenog mesta.
Fider ima svoje mesto na ovoj reci, dok se zimi koristi i laki ček: pecanje u mestu, na kratkoj distanci, sa olovom na dnu. Za rečnu belu ribu i mrenu koriste se hleb i mesni crvići, uz primamu pomešanu sa zemljom. Čisti crvi ispaljuju se praćkom, a lepljeni crvi umešavaju u hranu; u struji je korisno da hrana stigne do dna pre nego što se raspadne.
Varaličarenje obuhvata silikonske varalice i voblere, uz džig i dropšot. Kod vođenja pri dnu treba održavati kontakt sa mamcem, jer se udarac često oseti baš dok varalica propada. Težinu treba prilagoditi struji tako da mamac može da se kontroliše, bez nepotrebnog zapinjanja.
Mušičarenje je usmereno na klena sa suvim mušicama, dok se bucov lovi strimerima. Klenu je važna nenametljiva prezentacija, a kod bucova brzina vođenja i pravovremen zabačaj umeju da odluče. U mirnijim proširenjima koriste se i sistemi za ribolov tehnoplanktonom, sa tehnoplankton tabletama, za tolstolobika.
Pristup vodi
Mrtvičkom viru prilazi se kod Mrtvičkog mosta u Grdeličkoj klisuri. Obale su obrasle drvećem i rastinjem, ali pristupačne za ribolov.
Kod Niša su ribolovni tereni u mestu Mramor, uključujući mesta poznata kao „klanica” i „Mramorska Uma”. Kod sela Jelašnica u okolini Leskovca peca se na zimovniku.
Ribolovni potezi nalaze se i oko Vladičinog Hana, kao i na području Stalaća.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za ribolov na Južnoj Moravi potrebna je dozvola, koja se kupuje kod ovlašćenih korisnika ribarskih područja i u ribolovačkim udruženjima i klubovima. Starije cene za područje „Južna Morava 2” bile su 4.500 dinara za seniorsku godišnju, 1.000 dinara za dnevnu i 2.000 dinara za sedmodnevnu dozvolu.
Po opštem cenovniku za 2026. i 2027. godinu, godišnja dozvola košta 9.000 dinara. Za starije od 65 godina, žene i osobe sa telesnim oštećenjem od 60 do 80% cena je 4.500 dinara. Za lica sa invaliditetom većim od 80%, gubitkom radne sposobnosti, ratne vojne i civilne invalide i mlađe od 18 godina cena je 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna 2.600 dinara.
Za 2026. lovostaj za štuku traje od 1. februara do 31. marta, za smuđa od 1. marta do 30. aprila, za šarana od 1. aprila do 31. maja, a za soma od 1. maja do 15. juna. Za klena, skobalja, mrenu, deveriku i ploticu traje od 15. aprila do 31. maja, dok je za bucova od 15. aprila do 15. juna.
Minimalne lovne mere za 2026. iznose 30 cm za šarana i bucova, 40 cm za smuđa i štuku i 60 cm za soma. Klen, skobalj, deverika i plotica imaju minimalnu lovnu dužinu od 20 cm, a mrena 25 cm.