Jesetra boravi uz dno velikih reka i u priobalnim morskim oblastima, a nije tipična riba naših svakodnevnih ulova. Hranu aktivnije traži u toplijem delu godine, često kada je osvetljenje slabije. Za ribolov prirodnim mamcima odgovaraju gliste, meso školjki i komadi ribljeg mesa, ponuđeni neposredno na dnu.
Ukratko
- Tipična težina
- 5–20 kg
- Rekord
- 115 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, sa uzdužnim redovima krupnih koštanih ploča umesto uobičajenih ljusaka.
- Njuška je kratka, široka i zaobljena, a usta su na donjoj strani glave.
- Ispred usta nalaze se kratki brkovi bez resa, bliži vrhu njuške nego ustima.
- Leđa su sivkasta do smeđa, bokovi svetliji, a trbuh beličast.
- Gornji krak repa znatno je izduženiji od donjeg.
Kako loviti
Njenom načinu hranjenja najviše odgovara dubinski ribolov prirodnim mamcima. Mamac treba da miruje na dnu, uz opterećenje koje ga zadržava u struji, ali omogućava da se uzimanje jasno primeti. Fider može biti koristan tamo gde se jesetra ciljano lovi u poribljenim vodama: hrana se zadržava na maloj površini, a mamac postavlja uz nju. Tokom izvlačenja važni su ravnomeran pritisak i strpljenje, jer snažna riba može dugo ostajati uz dno.
Na šta loviti
Gliste su dobar izbor jer mirisom i pokretima podsećaju na sitne životinje kojima se jesetra hrani. Meso školjki odgovara njenoj prirodnoj ishrani, dok komadi ribljeg mesa mogu privući krupnije primerke. Mamac treba da bude svež i dobro pričvršćen, ali ne toliko zbijen da zakloni vrh udice. U poribljenim vodama uzima i tonuće pelete na koje je naviknuta tokom uzgoja.
Gde loviti
Jesetri odgovaraju velika rečna korita sa peskovitim, šljunkovitim ili mešovitim dnom, gde može da traži hranu bez guste vegetacije. Važni su prelazi između jače i mirnije struje i prostrani pridneni delovi korita. Tisa u Srbiji pripada njenom istorijskom području rasprostranjenja, ali jesetra danas nije uobičajen ulov u toj reci. U poribljenim vodama najviše smisla imaju čiste površine dna kojima riba prolazi u potrazi za hranom.
U kuhinji
Meso jesetre je čvrsto, blagog ukusa i prijatno masno, sa malo sitnih kostiju, pa nije naročito zahtevno za pripremu. Pogodno je za pečenje, pripremu na žaru i dimljenje. Najvažnije je izbeći predugu obradu, koja može da isuši meso; primerci iz uzgoja predstavljaju uobičajen izvor jesetre za kuhinju.
O ribi
Ruska jesetra
Ruska jesetra prirodno pripada slivovima Crnog, Azovskog i Kaspijskog mora. Njena slika kao isključivo slatkovodne ribe nije potpuna: mnoge populacije veliki deo života provode u moru, a u reke ulaze radi razmnožavanja. Postoje i slatkovodni oblici, pa način života zavisi od populacije i dostupnosti migracionih puteva.
Hranu pronalazi
Hranu pronalazi pre svega čulima mirisa i dodira. Brkovima ispituje podlogu, a izduživim ustima usisava plen sa dna. Mlađ se hrani sitnim beskičmenjacima, dok odrasle jedinke uzimaju školjke, rakove, larve vodenih insekata i povremeno sitnu ribu. Koštani oklop zato ne treba povezivati sa predatorskim jurišima: jesetra je prvenstveno uporan pretraživač dna.
Za razmnožavanje
Za razmnožavanje traži tekuću vodu i čvrstu podlogu za koju se ikra može zalepiti. Polnu zrelost dostiže kasno, a odrasle jedinke se ne mreste nužno svake godine. Posle izleganja, razvoj mlađi i njeno pomeranje nizvodno tesno su povezani sa rečnim tokom.
Sa zahlađenjem
Sa zahlađenjem se hranjenje uglavnom smanjuje, a riba više vremena provodi u dubljim, mirnijim delovima vode. U povoljnijim uslovima obilazi hranilišta i može prelaziti velika rastojanja. Neobičan oblik repa i snažno telo pomažu joj da se kreće kroz struju, dok položaj usta jasno otkriva koliko je njen život vezan za dno.
Vode u kojima se nalazi
- Karinsko more (Hrvatska)
- Tisa (Srbija)
- Velika Morava (Srbija)
