Moruna živi između mora i velikih reka, a u Srbiji je vezana za najnizvodniji deo Dunava. Aktivnije se hrani tokom toplijeg dela godine, ali njeno prisustvo u reci zavisi i od selidbenog ponašanja. Za nju je najprimereniji dubinski ribolov ribljim mamcem, položenim uz dno. Susret sa njom danas je izuzetan, a ne uobičajen ribolovni događaj.
Ukratko
- Tipična težina
- 30–150 kg
- Rekord
- 1571 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo i masivno, sa uzdužnim redovima koštanih ploča umesto uobičajenih ljusaka.
- Glava je široka, a njuška kod odraslih primeraka relativno kratka i tupa.
- Velika usta su sa donje strane glave, polumesečasta i šira nego kod kečige.
- Ispred usta vise spljošteni brkovi koji pomažu u pronalaženju hrane.
- Leđa su sivkasta do tamnosiva, trbuh svetao, a gornji režanj repa izrazito je produžen.
Kako loviti
Dubinski ribolov najviše odgovara načinu na koji moruna pronalazi plen u reci. Riblji mamac nudi se na dnu ili neposredno iznad njega, uz dovoljno opterećenje da ostane stabilan u struji. Važniji su položaj mamca i prolaz ribe nego često prebacivanje. Pribor mora biti izuzetno snažan, sa pouzdanim spojevima i mašinicom koja ravnomerno otpušta strunu. Zakačena moruna može dugo ostati pri dnu, a zatim krenuti snažno i neprekidno; naglo zatezanje i pokušaj zaustavljanja silom lako dovode do pucanja pribora.
Na šta loviti
Najtipičniji mamci su cela manja riba i krupan komad sveže ribe. Oni odgovaraju grabljivom načinu ishrane odrasle morune, a miris pomaže da ih pronađe i u mutnoj vodi. Mamac treba čvrsto postaviti, ali tako da vrh udice ostane slobodan. Gliste i slični sitni zalogaji nisu prvi izbor za odraslu morunu, čija je ishrana pretežno usmerena na riblji plen.
Gde loviti
Moruni odgovaraju velike reke sa prostranim koritom, jakim tokom i dubokim prolazima. U Srbiji je vezana za Dunav nizvodno od đerdapskih brana, na delu povezanom sa nizvodnim tokom i morem. U rečnom koritu pažnju zaslužuju duboki žlebovi, prelazi između glavne struje i mirnijeg toka i mesta na kojima se zadržava riblji plen. Njeno prisustvo nije ravnomerno niti se može očekivati na svakom naizgled pogodnom mestu.
U kuhinji
Meso morune je čvrsto, blagog ukusa i bez mnoštva sitnih kostiju, pa se lako deli na odreske. Pogodno je za pečenje, kuvanje i dimljenje, ali se pri predugoj termičkoj obradi može isušiti. Moruna je naročito poznata po ikri od koje se priprema kavijar.
O ribi
Životni ciklus
Iako ulazi u slatku vodu, moruna nije isključivo rečna riba. Najveći deo rasta i hranjenja odvija se u moru, dok velike reke služe kao put do mrestilišta. Zbog toga njeno pojavljivanje u reci treba posmatrati kao deo mnogo šireg životnog ciklusa, a ne kao stalno zadržavanje na istom potezu.
Ishrana
Mlade morune hrane se sitnim životinjama sa dna, a sa rastom sve više prelaze na riblji plen. Odrasla moruna je izrazita grabljivica. Brkovi i razvijena čula pomažu joj da traži hranu pri slaboj vidljivosti, dok velika, izduživa usta omogućavaju usisavanje plena.
Mrestilišta
Na mrestilištima traži tekuću vodu i čvrstu, šljunkovitu ili kamenitu podlogu. Ikra se lepi za podlogu, a razvoj mladunaca počinje u reci pre njihovog postepenog odlaska nizvodno. Moruna kasno polno sazreva i ne razmnožava se svake godine, što je važna osobenost njenog sporog životnog ritma.
Dug život
Moruna može doživeti veoma duboku starost i nastaviti da raste tokom dugog života. Ogromni istorijski primerci zato nisu dobar pokazatelj veličine koju bi ribolovac danas mogao da očekuje. Njena nekadašnja ribolovna slava potiče upravo od spoja izuzetne mase, dugovečnosti i zahtevnog izvlačenja.
Vode u kojima se nalazi
- Dunav (Srbija)