Beljanska bara je slatkovodni vodotok sa meandrima i tršćacima u Srbiji, na tromeđi Srbobrana, Turije i Starobečejskih salaša. Rekreativni ribolov je dozvoljen uz posebnu dozvolu za zaštićeno područje, koja za 2026. košta 4.000 dinara. Među ribama koje privlače pecaroše su šaran, štuka, smuđ i som, a najviše se peca sa obale.
- Veličina
-
Dužina u regionu 19,8 km
O vodi
Beljanska bara vijuga kroz 15 meandara, između tršćaka i otvorenijih delova obale, a kod Turije utiče u Veliki bački kanal. Dužina vodotoka je od 19,8 do 39 km, dok je od 1964. godine regulisano 16 km njegovog toka. Gust pojas trske ponegde otežava izlazak do vode, pa uređena obalska mesta mnogo znače pecarošu koji dolazi sa priborom.
Najveća izmerena dubina je 2,8 m, a godišnje kolebanje vodostaja iznosi od 30 do 40 cm. Vodno telo leži na nadmorskoj visini od 77,5 m; dno depresije je na 74,29 m, dok je okolni teren na visini od 81 do 82 m. U ovako plitkoj vodi pri izboru mesta vredi obratiti pažnju na prelaze dubine i zaklon uz rastinje.
Park prirode „Beljanska bara“ proglašen je 2013. godine i njime upravlja JVP „Vode Vojvodine“ Novi Sad. Pripada III kategoriji zaštite, odnosno V kategoriji prema IUCN klasifikaciji. Zaštićeno dobro zauzima 173,12 ha, uz zaštitnu zonu od 325,82 ha. Pod režimom zaštite II stepena nalazi se 89,38 ha, a pod režimom III stepena 83,73 ha.
U bari žive 23 vrste riba iz 8 familija. Posebnu prirodnu vrednost čine mrestilišta zlatnog karaša, linjaka i čikova. Duž vode prolazi pešačko-biciklistička Staza zdravlja, duga 4,2 km, sa ekološkim učionicama i vidikovcima. Prema starijim podacima, postavljano je oko 30 uređenih obalskih mesta, a bilo je i rekreativne plovidbe čamcima na električni pogon ili vesla.
Ribe u vodi
Šaran je jedna od riba zbog kojih se ovde postavljaju ozbiljniji sistemi. Bara je poribljavana jednogodišnjom mlađu autohtonog šarana 2015, 2021, 2024. i 2025. godine. Šaran se obično hrani uz dno, naročito blizu rastinja i prelaza između tvrđe i mekše podloge; u toplijem delu godine rano jutro i predvečerje često su najbolji za njegovo pecanje.
Od grabljivica tu su štuka, smuđ i som. Štuka obično vreba uz zaklon i ivicu trske, pa varalicu vredi voditi uz samu granicu rastinja. Smuđ se češće traži pri dnu i u slabijem svetlu, uz sporije vođenje i kratke zastoje. Som je najaktivniji u toplijoj vodi i sumraku, a za njega pribor mora da ima dovoljno rezerve za snažan beg.
Grgeč, poznat i kao bandar, i bucov daju još razloga da se ponese varaličarski štap. Grgeč često prati sitnu ribu uz zaklon i rado uzima manje varalice, dok se bucov obično otkriva udarcima po površini. Babuška i deverika pogodne su za mirnije pecanje uz dno; bodorka i crvenperka često se traže lakšim priborom i pažljivo podešenom dubinom.
U bari su prisutne i crnooka deverika i beloperka, kao i amur i tolstolobik. Zlatni karaš, linjak i čikov strogo su zaštićeni, a bara je njihovo prirodno mrestilište. Balavac takođe pripada zaštićenim vrstama.
Kako se peca
Ovde se pretežno peca sa obale, a na uređenom reviru ribolov je ograničen na obalska mesta. Na plovak se lovi bela riba, babuška i šaran, i rekreativno i takmičarski. Za sitnije zalogaje i oprezne udarce dobro dođe osetljiv plovak, dok dubinu treba podesiti tako da mamac ostane u sloju u kojem riba grize.
Peca se i na dubinku, a za šarana se postavljaju šaranski sistemi. Od mamaca se koriste kukuruz, boile i peleti, dok su za mirne vrste u upotrebi i hlebne ruže, gliste i crvići. Prihranu je bolje dodavati postepeno nego odjednom zatrpati mesto, naročito kada se riba hrani slabo.
Varaličarenje je usmereno na štuku, grgeča i smuđa. Za štuku, smuđa i soma koriste se vobleri i silikonske varalice, a u izboru su i leptiri i kašike. Uz trsku varalicu treba voditi pažljivo, dok pri pretraživanju dna sporije povlačenje i kratke pauze pomažu da ostane u zoni napada.
Štuka, smuđ i som love se i živim mamcima: malim babuškama ili kederima, na plovak-balerinu ili dubinski. Sistem treba prilagoditi zaklonu i ciljanoj ribi, a kočnicu podesiti tako da snažan udarac ne završi pucanjem najlona.
Pristup vodi
Glavni pristupi vodi nalaze se na tromeđi Srbobrana, Turije i Starobečejskih salaša. Na pojedinim deonicama gust pojas trske otežava prilaz samoj vodi. Prema starijim podacima, postavljano je oko 30 uređenih obalskih mesta za pecaroše.
Duž bare vodi pešačko-biciklistička Staza zdravlja, duga 4,2 km, uz koju se nalaze ekološke učionice i vidikovci.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov na Beljanskoj bari potrebna je posebna dozvola za zaštićeno područje. Godišnja dozvola za 2026. košta 4.000 dinara, koliko je koštala i 2025. godine. Dobija se u poslovnoj zgradi JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25 u Novom Sadu, u radnim jedinicama ili preko ovlašćenih udruženja sportskih ribolovaca koja imaju ugovor sa upravljačem. Opšta osnovna cena godišnje dozvole za zaštićena područja u Srbiji za 2027. iznosi 4.000 dinara. U opštim ribarskim područjima van zaštićenih zona dnevna dozvola za 2026. košta 1.300 dinara, a sedmodnevna 2.600 dinara. Prema opštem pravilu za 2026, deca mlađa od 14 godina mogu da pecaju bez dozvole uz prisustvo lica koje poseduje važeću dozvolu.
Opšte ograničenje dnevnog ulova autohtone i plemenite ribe iznosi 5 kg ili jedan primerak veće težine. Za alohtone invazivne vrste tolstolobik, amur, babuška i američki somić dozvoljen je izlov bez ograničenja u količini.
