Balavac

Balavac živi u rekama, jezerima i akumulacijama, najčešće uz mirnije dno. Dobro uzima mamac pri slabijem svetlu, predveče i po oblačnom vremenu, a u mutnoj vodi može biti aktivan i tokom dana. Najlakše se lovi sitnom glistom ili larvama insekata, ponuđenim na samom dnu.

Ukratko

Tipična težina: 0,01–0,06 kg
Rekord: 0,4 kg
Popularnost: 3/10
Težina ulova: 2/10
Snaga borbe: 2/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je zbijeno, sivomaslinasto do smeđasto, sa mnoštvom sitnih tamnih pega.
Leđno peraje je spojeno u celinu, sa bodljikavim prednjim i mekšim zadnjim delom.
Glava je krupna u odnosu na telo, sa velikim očima i ustima bez brkova.
Škržni poklopci nose oštre bodlje, a telo je prekriveno izraženom sluzi.
Za razliku od grgeča, nema upadljive tamne poprečne pruge ni jarko crvenkasta donja peraja.

Kako loviti

Ribolov na plovak je jednostavan izbor kada se mamac podesi tako da dodiruje dno ili miruje neposredno iznad njega. Lagani dubinski ribolov odgovara mirnijim rečnim deonicama i akumulacijama: dovoljno je malo opterećenje koje zadržava mamac na mestu i osetljiv vrh koji pokazuje sitna podrhtavanja. Koristi malu udicu i ne čekaj dugo posle jasnog uzimanja, jer balavac ume duboko da proguta mamac.

Na šta loviti

Sitna glista ili njen kraći komad najpraktičniji su mamci, jer mirisom i pokretima privlače ribu koja pretražuje dno. Dobar izbor su i crvići, kao i larve vodenih insekata, naročito larve komaraca kojima se balavac prirodno hrani. Mamac neka bude skroman i uredno postavljen, bez velikog klupka koje riba teško zahvata malim ustima.

Gde loviti

Traži mirnije rečne poteze, zaklonjene uvale i delove akumulacija sa peskovitim ili muljevitim dnom. Posebno su zanimljivi prelazi između različitih podloga i mesta na kojima se zadržava sitna hrana, bez jakog strujanja. U Srbiji živi u Jezeru Ćelije, a u Hrvatskoj u Česmi i Ilovi. Na takvim vodama mamac vredi ponuditi uz dno, umesto u srednjem sloju.

U kuhinji

Meso balavca je belo, blagog i prijatnog ukusa, ali zbog sitnog tela daje malo jestivog dela. Može se koristiti za riblju čorbu ili pržiti nakon čišćenja. Pripremu otežavaju sitne kosti, sluz i oštre bodlje, pa je čišćenje zahtevnije nego što njegova veličina sugeriše.

O ribi

Balavac se hrani pre svega sitnim beskičmenjacima sa dna. U mulju i između čestica podloge pronalazi larve insekata, sitne račiće i crviće, a povremeno uzima i riblju ikru. Nije samo sakupljač ostataka, već aktivno traži živu hranu.

Dobro razvijen sistem čula na glavi i bočna linija pomažu mu da otkrije pokrete plena kada je vidljivost slaba. Zato zamućena voda za njega nije velika prepreka. Često se zadržava u grupama, pa uzastopni ulovi sa istog mesta obično znače da se tu okupilo manje jato.

Mresti se u proleće, a ženka polaže lepljivu ikru u trakama na potopljene predmete, kamenje i biljke. Roditelji ne čuvaju ikru niti mlađ. Tokom toplijeg dela godine intenzivnije se hrani, dok se sa zahlađenjem češće povlači u dublje i mirnije delove vode, gde mu se aktivnost smanjuje.