Uklija

Uklija živi u jatima u rekama, jezerima i akumulacijama, često uz mirnije obale i na otvorenoj vodi blizu površine. Najživlje se hrani tokom toplijeg dela godine, kada sitni insekti padaju na vodu. Najlakše se lovi na lagan plovak, uz sitnog crva ili mali komadić sredine hleba. Malo i redovno prihranjivanje zadržava jato u zoni ribolova.

Ukratko

Tipična težina: 0,01–0,04 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 2/10
Snaga borbe: 2/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 5/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, vitko i bočno spljošteno.
Bokovi su izrazito srebrni, a leđa sivkasta do zelenkasta.
Usta su okrenuta naviše i nemaju brkove.
Ljuske su tanke i lako otpadaju pri dodiru.
Rep je duboko račvast, a podrepno peraje izduženo.

Kako loviti

Ribolov na plovak je najpraktičniji izbor: lagan pribor, tanak najlon i sitna udica omogućavaju da mamac prirodno tone. Položaj mamca prilagođavaj jatu, umesto da uporno čekaš na istoj dubini. Prihranu dodaj pomalo i često, tako da sitne čestice ostaju u vodi i podstiču nadmetanje. Kontra treba da bude kratka i blaga, jer uklija brzo skida mamac, a usne su joj nežne. Mušičarenje sitnom imitacijom insekta može biti zanimljivo kada se jato hrani na površini.

Na šta loviti

Sitni crvi su pouzdan izbor jer ih uklija lako uzima, a dobro se drže na udici. Mekana sredina hleba takođe je delotvorna, naročito kada se ponudi kao sasvim mali zalogaj. Od gliste koristi samo sitan komadić, bez dugačkog slobodnog kraja koji riba može da povlači. Za prihranjivanje odgovara fina mešavina hlebnih mrvica koja se raspršuje u vodi, bez krupnih zalogaja koji bi brzo zasitili jato.

Gde loviti

Traži osunčane obale, mirnije rubove toka, ulaze u zalive i mesta gde vetar donosi sitnu hranu. Uklija rado izlazi iznad otvorenog dna, ali se jata zadržavaju i uz ivicu vodenog bilja. U Hrvatskoj je česta u Lonji i Sarvaš bari. U Srbiji živi u Savi i jezeru Perućac, gde je vredi tražiti uz mirnije obalne delove. Važnije od samog mesta jeste uočiti kratke srebrne bljeskove i sitne kolutove na površini.

U kuhinji

Meso uklije je blagog ukusa, a najviše se ceni sveže pripremljena i hrskavo pržena. Sitne kosti zahtevaju pažnju pri jelu, iako se dobro ispržene manje osećaju. Čišćenje pojedinačne ribe nije zahtevno, ali priprema većeg ulova traži strpljenje zbog sitne veličine.

O ribi

Uklija se hrani

Uklija se hrani zooplanktonom, sitnim vodenim beskičmenjacima i insektima koji dospeju na površinu. Položaj usta olakšava joj uzimanje hrane odozgo. Ipak, nije vezana isključivo za površinu: prati hranu kroz vodeni stub i može se povući znatno niže kada se uslovi promene.

Mresti se

Mresti se tokom proleća i početkom leta, u plićim priobalnim delovima. Lepljivu ikru ostavlja na podlozi, među kamenjem, korenjem i vodenim rastinjem. Mrest može biti praćen živim okupljanjem i komešanjem jata uz samu obalu.

Tokom toplijih meseci

Tokom toplijih meseci jata su pokretljiva i lako uočljiva, dok se sa zahlađenjem povlače u mirnije i dublje delove. Njihovo prisustvo ima važnu ulogu u vodenom svetu: uklija prenosi energiju sitne vodene hrane ka grabljivicama, među kojima je i bucov.

Sitna riba

Sitna riba ne znači i nezanimljiv ribolov. Kod uklije uspeh često zavisi od ritma prihranjivanja, urednog postavljanja mamca i pravovremene kontre. Zato je pogodna za učenje preciznosti, ali i dovoljno zahtevna da iskusnom ribolovcu stalno daje razlog za prilagođavanje.