Brancin

Brancin najčešće boravi uz morsku obalu, u zalivima i na ušćima, naročito tamo gde se okuplja sitna riba. Najbolje prilike često pružaju svitanje, sumrak i blago uzburkano more. Lovi se varaličarenjem uz obalu ili prirodnim mamcima, poput kozice i gavuna. Važni su tih prilazak i mamac koji se kreće prirodno.

Ukratko

Tipična težina: 0,5–3 kg
Rekord: 12 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 8/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, snažno i blago bočno spljošteno.
Leđa su sivkasta do zelenkastosiva, bokovi srebrnasti, a stomak beo.
Usta su velika, donja vilica blago isturena, a brkova nema.
Leđna peraja su odvojena, pri čemu je prednje sa čvrstim bodljama.
Na gornjem delu škržnog poklopca nalazi se tamna mrlja, a njegov zadnji rub nosi oštre bodlje.

Kako loviti

Varaličarenjem pretražuj rubove pene, prolaze uz stene i granice struje, menjajući brzinu vođenja dok ne pronađeš ono na šta brancin reaguje. Vobler vodi sa kratkim zastojima, a silikonsku varalicu puštaj da je struja ponese uz povremeno blago podizanje. Ribolov na plovak odgovara prirodnom predstavljanju kozice ili gavuna uz obalu i na ušću. Panulom se mogu pretraživati obalski pojasevi i prilazi zalivima, uz mirno povlačenje mamca. Posle kačenja održavaj ravnomeran pritisak, posebno kada riba krene prema stenama ili preprekama.

Na šta loviti

Vitki vobleri i silikonske varalice koje oponašaju sitnu ribu spadaju u najkorisnije izbore. Silikonske jeguljice dobro rade kada se vode nenametljivo kroz struju, dok površinske varalice imaju smisla kada brancin lovi pri samoj površini. Od prirodnih mamaca posebno su korisne kozice i gavun, jer pripadaju njegovom uobičajenom plenu. Komad srdele privlači mirisom, a traka lignje dobro se drži na udici. Veličinu i kretanje mamca prilagodi plenu koji vidiš uz obalu.

Gde loviti

Traži prelaze između kamenitog i peskovitog dna, ušća, zaklonjene zalive i mesta na kojima struja donosi hranu. Brancin često prilazi sasvim uz obalu, naročito uz penu i zamućenu vodu. U Hrvatskoj je čest u Bakarskom zalivu i Pašmanskom kanalu. U Crnoj Gori ulazi u Bojanu, gde mu odgovaraju mešanje slatke i slane vode i obilje hrane. Na takvim mestima pažnju usmeri na rub glavnog toka i mirnije zaklone uz njega.

U kuhinji

Brancin se ceni zbog belog, nežnog mesa i blagog ukusa. Pogodan je za pečenje u rerni i na roštilju, a jednostavna priprema sa maslinovim uljem i začinskim biljem čuva njegov ukus. Čišćenje nije naročito zahtevno, ali treba paziti na oštre delove peraja i škržnih poklopaca. Najčešća greška je predugo pečenje, zbog kojeg meso gubi sočnost.

O ribi

Brancin podnosi velike promene slanosti, pa morska obala nije granica njegovog kretanja. Može da boravi u bočatim vodama i da ulazi u rečne tokove. Takva prilagodljivost omogućava mu da koristi hranilišta koja se menjaju sa dotokom slatke vode i kretanjem mora.

Mlađe jedinke češće se okupljaju u grupama, dok krupniji brancini uglavnom postaju samostalniji. Ishrana se menja sa rastom: sitniji primerci uzimaju više sitnih rakova i drugih beskičmenjaka, a odrasli sve više love ribu. Ipak, ni krupan brancin ne propušta lako dostupan mali zalogaj.

Razmnožava se u moru tokom hladnijeg dela godine. Ikra i tek izlegle larve razvijaju se u vodenom stubu i prenose morskim strujama. Zaklonjene priobalne oblasti imaju važnu ulogu u odrastanju mladih, jer pružaju obilje hrane i mirnija staništa.

Tokom toplijeg dela godine često menja dnevni ritam i u bistroj vodi postaje aktivniji pri slabijem svetlu. Zahlađenje može da promeni njegova kretanja i udalji ga od pojedinih plitkih hranilišta. Nije, međutim, riba koja se pouzdano vezuje za isto mesto: prisustvo plena, struja i stanje mora često su važniji od poznatog ribolovnog položaja.