Arbun

Arbun se traži uz peskovito i muljevito morsko dno, naročito na prelazima prema kamenitim delovima. U Hrvatskoj je čest u Bakarskom i Krčkom zalivu, a lovi se i duž obale Crne Gore. Često se uspešno lovi tokom toplijeg dela godine, ujutru i predveče. Kančenica sa morskim crvima ili račićima pouzdan je izbor.

Ukratko

Tipična težina: 0,15–0,6 kg
Rekord: 3,2 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 4/10
Snaga borbe: 4/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je ovalno, bočno spljošteno, sa izduženom i blago zašiljenom glavom.
Leđa i bokovi su ružičasti do crvenkasti, a trbuh srebrnast i svetliji.
Po gornjem delu bokova često se vide sitne plavičaste tačke.
Usta su mala i bez brkova, a rep jasno račvast.
Za razliku od orade, nema zlatnu traku između očiju.

Kako loviti

Kančenica je naročito pogodna jer mamac drži neposredno uz dno, gde arbun traži hranu. Olovo treba da održava dodir sa podlogom, bez nepotrebnog povlačenja sistema, a predvezi da ostave mamcu slobodu kretanja. Na blagim dodirima ne žuri sa snažnim podizanjem štapa; kada povlačenje postane odlučnije, zategni kratko i odmereno. Odmet ima smisla sa obale kada je peskovito ili muljevito dno dostupno zabačajem. Za udaljenija i dublja mesta pogodan je dubinski ribolov, uz pribor koji jasno prenosi sitne udarce.

Na šta loviti

Morski crvi i komadi velikog morskog crva prirodan su izbor za ribu koja pretražuje dno. Račići su odličan mamac jer pripadaju njenoj uobičajenoj hrani. Meso dagnje privlačno je mirisom, ali ga treba pažljivo pričvrstiti jer se lako skida. Uska traka lignje korisna je kada sitni dodiri brzo oštećuju mekše mamce. Mamac neka bude uredno postavljen, bez gomilanja koje zaklanja vrh udice.

Gde loviti

Traži ravnije delove peskovitog i muljevitog dna, posebno uz rubove kamenitih površina, gde ima sitnih životinja kojima se arbun hrani. U Hrvatskoj su dobri polazni primeri Bakarski zaljev i Krčki zaljev, u kojima je označen kao česta riba. U Crnoj Gori može se tražiti u Budvanskom i Hercegnovskom zalivu, na odgovarajućim delovima dna. Sama blizina obale nije presudna: važnije je pronaći podlogu na kojoj se riba zadržava i hrani.

U kuhinji

Arbun ima belo, nežno meso blagog, prijatnog ukusa i cenjen je kao riba za pečenje i prženje. Krupniji primerci lepo se pripremaju u rerni ili na žaru, dok su sitniji zgodni za tiganj. Čišćenje nije zahtevno, ali ljuske treba pažljivo ukloniti, a pri jelu računati na kosti. Najvažnije je ne prepeći ga, jer se nežno meso lako isuši.

O ribi

Arbun nije vezan samo za Jadran: rasprostranjen je i u drugim delovima Sredozemlja i istočnog Atlantika. Mlađi primerci češće borave bliže obali, dok se odrasli mogu zadržavati i dalje od nje. Obično se kreće u manjim jatima, mada krupniji primerci mogu biti izdvojeniji.

Hranu pronalazi pretražujući površinu dna i njegov rastresiti sloj. Jede sitne rakove, crve, mekušce i druge životinje dostupne pri dnu. Prednjim zubima prihvata plen, dok mu zaobljeniji bočni zubi pomažu da obradi tvrđu hranu. Zbog takvog načina ishrane često se zadržava na naizgled neuglednim, ali hranom bogatim površinama.

Razmnožava se u toplijem delu godine, a ikra i rani razvojni stadijumi nalaze se u vodenom stubu. Kod arbuna je poznata promena pola: deo jedinki koje su najpre ženke kasnije postaju mužjaci. Sa sezonskim hlađenjem češće se pomera ka dubljim područjima, pa mesta koja su davala ulov tokom toplijih meseci ne moraju biti jednako pouzdana kasnije.