Ugor

Ugor živi uz morsko dno, naročito među stenama, u pukotinama i oko olupina. Na Jadranu ga vredi tražiti u kamenitim priobalnim oblastima Hrvatske i Crne Gore. Najčešće najbolje uzima od sumraka tokom noći, dok u dubokoj vodi može biti aktivan i danju. Lovi se pri dnu, a srdela i lignja spadaju u najkorisnije mamce.

Ukratko

Tipična težina: 3–15 kg
Rekord: 110 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 8/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, snažno i gotovo valjkasto, a prema repu postaje bočno spljošteno.
Koža je glatka i bez ljusaka, najčešće sivomrka na leđima i svetlija na trbuhu.
Velika usta imaju debele usne i snažne vilice, bez brkova.
Leđno i podrepno peraje neprekidno se spajaju sa repnim perajem.
Grudna peraja su jasno razvijena, a leđno počinje približno iznad njih.

Kako loviti

Odmet je dobar izbor sa kamenite obale, naročito kada se mamac može položiti uz rub zaklona, a ne pravo među stene. Iz plovila odgovaraju kančenica i dubinski ribolov, uz pribor dovoljno snažan da ribu odmah odvoji od dna. Posle jasnog uzimanja zategni odlučno i održavaj stalan pritisak: ugor pokušava da se vrati u rupu i obavije oko prepreke. Završni deo pribora mora biti otporan na habanje.

Na šta loviti

Srdela daje jak mirisni trag i dobar je izbor za noćni lov pri dnu. Može se ponuditi cela ili u krupnijem komadu, tako da vrh udice ostane slobodan. Lignja je žilavija i bolje podnosi sitne napade i duže čekanje, pa je naročito praktična na neravnom dnu. Kombinacija srdele i trake lignje spaja izražen miris sa čvrstim držanjem na udici. Važnije je da mamac bude svež i dobro pričvršćen nego da bude naročito velik.

Gde loviti

Traži prelaze kamenitog dna u pesak ili mulj, podnožja podvodnih odseka i spoljne rubove pukotina. Ugor koristi zaklon, ali često izlazi na otvorenije dno da se hrani. U Hrvatskoj je čest u Bakarskom zalivu i Krčkom zalivu, kao i u moru oko Lastova i Lošinja. U Crnoj Gori nalazi se duž Barske rivijere i u Topaljskom zalivu. Najkorisnije mesto za mamac obično je neposredno uz zaklon, gde ribu možeš lakše odvojiti od prepreka.

U kuhinji

Ugor ima belo, čvrsto i ukusno meso, pogodno za brudet, riblju čorbu i sporo kuvanje u umaku. Prednji i srednji deo tela praktičniji su za pripremu, dok repni deo ima mnogo sitnih kostiju. Koža je žilava i sluzava, pa čišćenje traži više truda nego kod mnogih drugih morskih riba. Dobro pripremljen daje pun ukus jelu, ali pri jelu treba pažljivo odvajati kosti.

O ribi

Ugor je rasprostranjen u istočnom Atlantiku i Sredozemnom moru, kojem pripada i Jadran. Nije vezan isključivo za kamen: može boraviti i iznad mekog dna ako u blizini postoji sklonište. Mlađi primerci češće koriste priobalne zaklone, dok se krupni mogu susresti i u znatno dubljem moru.

Dobar deo dana provodi skriven, ponekad sa glavom isturenom iz pukotine. Kada krene u potragu za hranom, oslanja se i na dobro razvijeno čulo mirisa. Jede ribe, rakove i glavonošce, a prihvata i ostatke životinjskog porekla. Zbog toga nije samo grabljivac koji progoni plen već i oportunista koji koristi lako dostupan obrok.

Razmnožavanje je povezano sa odlaskom u duboko otvoreno more. Posle mresta odrasli ugori uginu. Iz jaja se razvijaju providne, bočno spljoštene larve, sasvim drugačijeg izgleda od odrasle ribe, koje morske struje raznose pre preobražaja i prelaska na život uz dno.

Sezonsko ponašanje zavisi od oblasti i uslova u moru. U toplijem delu godine noćna potraga za hranom može ga dovesti bliže obali, dok se sa zahlađenjem često povlači dublje. Miran dan bez ugriza zato ne znači da zaklon nije nastanjen: ugor može dugo ostati skriven, a zatim početi da se hrani tek kada oslabi svetlost.