Amur

Amur se najčešće traži u toplijim jezerima, akumulacijama i sporim rekama uz pojaseve vodenog bilja. Najaktivnije se hrani tokom toplog dela godine, kada dobro uzima mamac i u ranim jutarnjim i večernjim satima. Kukuruz i kukuruz šećerac spadaju u najpouzdanije izbore, dok hleb može biti odličan kada se riba hrani pri površini.

Ukratko

Tipična težina: 3–12 kg
Rekord: 45 kg
Popularnost: 8/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 9/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 5/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, gotovo valjkasto, sa širokim leđima.
Krupne ljuske imaju tamnije rubove, pa bokovi izgledaju mrežasto.
Leđa su zelenkastosiva, bokovi svetliji, a trbuh beličast.
Glava je široka, usta su na prednjem kraju i nemaju brkove.
Leđno peraje je kratko, a rep snažan i račvast.

Kako loviti

Dubinski ribolov i šaranski ribolov dobro odgovaraju amuru koji obilazi hranjeno mesto uz rub bilja. Mamac ponudi na dnu ili tik iznad mekog nanosa, tako da ostane uočljiv i dostupan. Prihranjuj odmereno i prati da li riba zaista posećuje mesto, umesto da stalno dodaješ hranu. Ribolov na plovak je dobar izbor uz obalu i u mirnijim prolazima kroz rastinje, naročito sa hlebom ili kukuruzom. Posle kačenja održavaj ravnomeran pritisak i ne žuri sa prihvatanjem: amur često deluje savladano, a zatim naglo krene kada priđe obali.

Na šta loviti

Kukuruz šećerac je privlačan zbog mekoće, mirisa i upadljive boje, dok je kuvani kukuruz čvršći izbor za duže čekanje. Hlebna ruža dobro radi kada amur uzima hranu pri površini ili neposredno ispod nje. Boile i peleti namenjeni amuru korisni su na vodama gde je naviknut na takvu hranu. Kuvana pšenica može biti dodatak prihrani, ali glavni mamac treba da ostane jasno dostupan. Veštački kukuruz može pomoći da se mamac podigne iznad nanosa, naročito u kombinaciji sa pravim zrnom.

Gde loviti

Traži mirne, osunčane delove sa razvijenim vodenim biljem, prolaze između rastinja i prelaze ka otvorenoj vodi. Amur često obilazi isti pojas obale, pa posmatranje površine i pomeranja biljaka može biti korisnije od čestog premeštanja pribora. U Srbiji je čest u Oblačinskom jezeru, Jegrički i Đerdapskom jezeru. U Hrvatskoj je čest u Kopačkom jezeru i Pjeskari. Na većim vodama posebno su zanimljive zaklonjene uvale u kojima ima dovoljno hrane i prostora za kretanje.

U kuhinji

Amur ima belo, blago meso koje se dobro slaže sa jednostavnim začinima. Pogodan je za pečenje, prženje i pripremu na roštilju, a krupniji komadi lakše ostaju sočni. Ima međumišićne kosti, pa traži pažljivo čišćenje i oprez pri jelu. Miris mesa zavisi i od uslova u vodi; primerci iz muljevitih staništa mogu imati izraženiji zemljasti miris.

O ribi

Poreklo

Amur potiče iz istočne Azije, a u vode našeg regiona dospeo je unošenjem. Dobro se prilagođava različitim slatkovodnim staništima, ali njegovo prisustvo ne znači nužno da se u njima i prirodno razmnožava. U mnogim jezerima i akumulacijama brojnost zavisi od poribljavanja.

Ishrana

Odrastao amur hrani se pretežno višim vodenim biljkama, koje otkida snažnim ustima i usitnjava ždrelnim zubima. Mlade ribe koriste i sitnu životinjsku hranu, pa prelazak na biljnu ishranu dolazi postepeno. Kada je brojan, amur može znatno prorediti rastinje i time promeniti uslove života u vodi.

Prirodno razmnožavanje

Za prirodno razmnožavanje potrebni su mu posebni uslovi velikih reka, sa dovoljno jakim tokom i dugim tokom pogodnim za razvoj ikre. Mrest podstiču zagrevanje vode i porast vodostaja. Ikra se razvija nošena strujom, zbog čega mirno jezero uglavnom ne pruža uslove za uspešno obnavljanje populacije.

Jesenje hlađenje

Sa jesenjim hlađenjem amur postepeno smanjuje uzimanje hrane, a zimi se povlači u mirnije delove i postaje znatno manje aktivan. U proleće se vraća plićim oblastima koje se brže zagrevaju. Ni tokom leta nije stalno uz samu obalu: promene kiseonika, uznemiravanje i dostupnost hrane utiču na njegovo kretanje.