Mladica

Mladica živi u hladnim i dobro provetrenim rekama sa dubokim virovima, poput Drine i Lima u Srbiji i Vrbasa u Bosni i Hercegovini. Najbolje prilike često pružaju hladniji deo godine, slabije svetlo i umereno zamućenje vode posle porasta. Najčešće se lovi varaličarenjem, voblerima, glavinj arama i silikonskim varalicama vođenim blizu dna. Krupni strimeri takođe mogu izazvati napad.

Ukratko

Tipična težina: 3–12 kg
Rekord: 52 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 10/10
Snaga borbe: 9/10
Ukus: 8/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, gotovo valjkasto, sa snažnim i suženim repnim delom.
Glava je velika i izdužena, sa širokim ustima i snažnim zubima, bez brkova.
Leđa su sivkastozelena do smeđa, a bokovi srebrnasti ili bakarni, posuti tamnim pegama.
Između leđnog i repnog peraja nalazi se malo masno peraje.
Za razliku od potočne pastrmke, nema upadljive crvene pege sa svetlim obrubom.

Kako loviti

Varaličarenje je glavni izbor: pretražuj ulaz i izlaz iz vira, rub glavne struje i zaklone iza krupnog kamenja. Zabacuj tako da varalica prođe kroz očekivano mesto zadržavanja, dovoljno duboko, ali bez stalnog zapinjanja. Menjaj ugao prolaska pre nego što promeniš mesto; mladica ponekad prati varalicu, a ne napadne je odmah. Mušičarenje krupnim strimerima ima smisla tamo gde ih možeš spustiti do ribe i kontrolisano voditi kroz struju. Snažan pribor i pouzdana kočnica važni su zbog naglog prvog naleta i borbe u toku.

Na šta loviti

Vobleri izduženog oblika dobro oponašaju riblji plen i omogućavaju pretraživanje rubova struje. Glavinjare i silikonski peševi korisni su u dubljim virovima, gde se mogu voditi blizu dna uz povremeno podizanje. Kašike daju izražen odsjaj i rad, što može pomoći u slabijoj vidljivosti. Za mušičarenje biraj krupne strimere koji zadržavaju pokretljivost i pri sporijem vođenju. Važnije od same boje jeste da mamac prođe na odgovarajućem mestu i izgleda kao plen koji mladica može lako da sustigne.

Gde loviti

Traži prostrane virove sa čvrstim dnom, prelaze iz brzaka u mirniji tok i zaklone iza stena ili potopljenog drveta. Posebno su zanimljiva mesta gde se duboka voda dodiruje sa strujom koja donosi plen. Mladica živi u Drini i Limu u Srbiji, Vrbasu u Bosni i Hercegovini i Uni u Hrvatskoj. U Crnoj Gori ima je i u Plavskom jezeru, a u Srbiji u Potpećkom jezeru. U jezerskom okruženju pažnju zaslužuju ušća pritoka i prelazi prema dubljoj vodi.

U kuhinji

Meso mladice je čvrsto, svetlo do blago ružičasto, prijatnog i nenametljivog ukusa. Dobro podnosi pečenje u rerni ili na roštilju, a krupniji komadi lako se presuše ako se predugo peku. Priprema nije naročito zahtevna kada je riba očišćena i isečena na odreske; jednostavni začini obično su dovoljni.

O ribi

Mladica pripada porodici pastrmskih riba, ali je njen prirodni dom vezan za dunavski sliv. Za razliku od riba koje ostaju u uskim izvorišnim tokovima, odrasloj mladici odgovaraju prostranije reke sa smenom snažnog toka i dubokih zaklona. Velikom telu potreban je prostor, ali i dovoljno hrane tokom cele godine.

Mlade jedinke hrane se vodenim beskičmenjacima i sitnim ribljim plenom, dok kod odraslih riba izrazito preovlađuje lov na ribu. Mladica nije neprekidno u poteri: često koristi zaklon i napada kada joj se ukaže povoljna prilika. Zbog toga prisustvo plena i dobar zaklon ne znače da će se riba hraniti pri svakom prolasku mamca.

Mresti se u proleće, nad šljunkovitim dnom kroz koje protiče voda bogata kiseonikom. Pred mrest može da napusti uobičajeno mesto boravka i krene prema pogodnim delovima reke ili pritokama. Ženka pokretima tela i repa pravi udubljenje u podlozi, polaže ikru i prekriva je šljunkom.

Leti, naročito pri niskom vodostaju i zagrevanju reke, mladica se više oslanja na hladnije i dobro provetrene delove toka. U hladnijem delu godine može ostati aktivna i kada je druga riba usporena, ali se periodi hranjenja smenjuju sa dugim mirovanjem. Promene protoka, bistrine i rasporeda plena zato često znače više od samog doba dana.