Lim je slatkovodna reka u Srbiji, sa glavnim ribolovnim pristupima u oblasti Prijepolja i Priboja. Peca se pretežno sa obale; prema starijim pravilima potrebna je dozvola i važe mere zaštite riba. Među karakterističnim ribama su skobalj, klen, mrena i mladica.
- Veličina
-
Dužina u regionu 81,8 km
O vodi
Lim u Srbiji protiče duž kotlina i naselja u oblasti Prijepolja i Priboja, gde se nalaze i glavni pristupi za pecaroše. Tok u Srbiji dug je oko 81,8 km. Kod Prijepolja reka je široka oko 60 m, uz prosečnu dubinu do 2 m, pa pri izboru pribora treba računati i na širinu vode, a ne samo na dubinu.
Lim ističe iz Plavskog jezera na nadmorskoj visini od 999 m, a u Drinu se uliva na oko 299 m. Prema starijim podacima, ceo vodotok dug je oko 219–220 km, sliv zauzima 5.785–6.016 km², a Lim je nominovan i uključen u međunarodnu Emerald mrežu staništa.
Lim pripada ribarskom području Zapadna Morava. Tekuća voda sa belom ribom i salmonidima smenjuje se sa usporenim delovima, dok akumulacija Potpeć donosi drugačiji karakter ribolova. Većina pecanja odvija se sa obale.
Ribe u vodi
Skobalj, poznat i kao podust, uz klen i mrenu daje dosta razloga da se ponese pribor za tekuću vodu. Skobalj se obično drži u jatu nad tvrdom podlogom i hrani pri dnu, pa mamac treba voditi mirno i bez neprirodnog zadržavanja. Klen često uzima uz zaklon i granicu struje, naročito kada se obali priđe tiho. Mrena traži hranu po dnu i dobro koristi jaču struju; za nju vredi sačekati slabije dnevno svetlo. U Limu žive i plotica i krkuša.
Mladica, lipljan i potočna pastrmka traže drugačiji pristup. Mladica se obično traži uz duboke prolaze i zaklone, uz uporno pretraživanje vode varalicom. Lipljan često odaje položaj kada skuplja insekte sa površine, dok potočna pastrmka rado koristi zaklon iza kamenja i ivice bržeg toka. Lim se periodično poribljava mlađu mladice i pastrmke.
Som, smuđ, štuka, šaran i babuška vezani su za usporene delove toka i akumulaciju Potpeć. Som obično postaje aktivniji pri slabijem svetlu, a smuđ se često traži uz dno i promene dubine. Štuka vreba iz zaklona, dok šaran i babuška hranu uglavnom traže pri dnu. Na Limu i Potpećkom jezeru love se kapitalni somovi i krupne mladice.
Kako se peca
Na Limu se pretežno peca sa obale, a obalski pristup postoji i na potezu Banjski Čamac. Iz čamca se lovi na mirnijim delovima toka i u akumulaciji. Sa obale prvo osmotri pravac struje i granicu brže i sporije vode: tu se mamac lakše vodi prirodno nego nasumičnim zabacivanjem preko celog toka.
Mušičarenje se primenjuje na rekreativnim terenima i plićacima, za lipljana, klena i pastrmku. Koriste se veštačke mušice, nimfe i suve muve. Kada riba kupi hranu sa površine, suva muva ima smisla; kada nema izlazaka, nimfu treba provesti kroz sloj u kojem se riba hrani. Tanji predvez i mirna prezentacija često znače više od stalnog menjanja mušice.
Varaličarenje je način da se traže mladica, pastrmka, smuđ i som, uz veštačke varalice i voblere. Varaličari treba da prilagode težinu mamca struji i dubini, tako da mogu da kontrolišu prolaz uz zaklon. Za krupnu ribu pribor mora imati dovoljno rezerve, a kočnica treba da popušta pod snažnim begom.
Za skobalja, mrenu i klena koriste se ribolov na plovak i dubinski ribolov, uz bolonjez i petljaš kao uobičajen izbor za belu ribu. Od mamaca se koriste hleb, alge, larve i crvići. Na plovak je važno uskladiti vođenje sa strujom, dok na dubinku otežanje treba da drži mamac na odabranom mestu bez nepotrebnog kotrljanja po dnu.
Pristup vodi
Glavni prilazi Limu kod Prijepolja i Priboja nalaze se duž kotlina i naselja, uz magistralne i lokalne drumske pravce. Kod Velike Župe ribolovne lokacije su platoi i plaža Petrovac.
Prema starijim podacima, pecaroši izdvajaju okolinu ušća Mileševke, a na potezu Banjski Čamac, nizvodno od hidrocentrale prema Priboju, postoji pristup sa obale.
Akumulaciji Potpećko jezero prilazi se preko Ribarskog naselja, gde je uređen prilaz sa pešačkim stazama i mogućnošću plovidbe.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima o opštim pravilima u Srbiji, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola: godišnja se kupuje u mestu prebivališta ili boravišta preko ovlašćenih korisnika ribarskog područja i lokalnih sportsko-ribolovačkih udruženja, dnevna košta 1.000 dinara, a višednevna 2.000 dinara.
Lovostaj za potočnu pastrmku traje od 01.10. do 01.03, a za mladicu od 01.03. do 31.08. Za skobalja, mrenu i klena traje od 15.04. do 31.05. Šaran je u lovostaju od 01.04. do 31.05, štuka od 01.02. do 31.03, smuđ od 01.03. do 30.04, a som od 01.05. do 15.06. Kečiga je u trajnom lovostaju.
Minimalna lovna mera za skobalja i klena iznosi 20 cm, a za mrenu 25 cm. Za šarana je propisana mera od 30 cm, za štuku i smuđa 40 cm, a za soma 60 cm.