Orada

Orada živi uz morsku obalu, najradije na prelazima peska, kamenja i podvodnih livada, a ulazi i u bočate vode. Za ribolov su naročito zahvalni topliji deo godine, svitanje i sumrak, mada se hrani i tokom dana. Najčešće se lovi pri dnu, na velikog morskog crva, bibija, dagnju ili raka.

Ukratko

Tipična težina: 0,3–2 kg
Rekord: 17,2 kg
Popularnost: 9/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 9/10
Lakoća pripreme: 8/10

Kako prepoznati

Telo je visoko, ovalno i bočno spljošteno, prekriveno krupnim ljuskama.
Između očiju pruža se karakteristična zlatna traka.
Na gornjem delu škržnog poklopca nalazi se upadljiva tamna mrlja.
Leđa su sivkasta, bokovi srebrnasti, a trbuh svetao.
Usta su bez brkova, sa snažnim prednjim zubima i zaobljenim zubima za drobljenje hrane.

Kako loviti

Odmet je tipičan izbor sa obale: mamac položi na čistinu uz kamenje ili ivicu podvodne livade, a pribor namesti tako da riba pri uzimanju oseti što manji otpor. Kančenica iz plovila omogućava precizno nuđenje mamca uz dno, naročito na prelazima različitih podloga. Orada ume da ispituje i drobi mamac pre nego što ga ponese, pa ne reaguj na svaki sitan dodir; prati odlučnije, postojano zatezanje. Tokom izvlačenja održavaj ravnomeran pritisak i ne dozvoli joj da se uvuče među kamenje.

Na šta loviti

Veliki morski crv i bibi spadaju u najpouzdanije mamce: privlačni su mirisom i mogu se dobro učvrstiti na udici. Dagnja je prirodan izbor tamo gde orada pretražuje naslage školjki, ali njeno meko meso treba pažljivo pričvrstiti. Manji rakovi odgovaraju njenom načinu ishrane i bolje podnose sitne napade na mamac. Kozica i traka lignje takođe su korisne, posebno kada je potreban zalogaj koji ostaje na udici. Vrh udice ostavi slobodnim da tvrde čeljusti ne spreče kačenje.

Gde loviti

Traži prelaze peskovitog i kamenitog dna, rubove podvodnih livada i mesta bogata školjkama. Zaklonjeni zalivi i kanali često joj pružaju dobru hranu, a podnosi i bočatu vodu pri ušćima. U Hrvatskoj je česta u Bakarskom zalivu i Pašmanskom kanalu, kao i uz obale ostrva Pag. Prisutna je i u Novigradskom moru. Važniji od samog izgleda obale jeste sastav dna: mala čistina uz zaklon često je bolji izbor od jednolične površine bez hrane.

U kuhinji

Orada ima belo, čvrsto i sočno meso, blagog, prijatnog ukusa. Posebno se ceni pečena cela na žaru ili u rerni, uz jednostavne dodatke koji ne prekrivaju ukus ribe. Priprema nije zahtevna, ali treba očistiti ljuske i utrobu i paziti da se meso ne presuši. Središnja kost se kod pečene ribe uglavnom lako odvaja, dok pri jelu ipak treba obratiti pažnju na sitnije kosti.

O ribi

Orada, poznata i kao komarča, podlanica i lovrata, pripada porodici Sparidae. Rasprostranjena je u Sredozemnom moru i istočnom Atlantiku. Dobro podnosi promene slanosti, zbog čega priobalne lagune i bočati delovi ušća nisu samo prolazna mesta već mogu biti važna hranilišta.

Njene snažne čeljusti nisu namenjene samo hvatanju plena: zaobljeni zubi drobe tvrde ljušture školjki i oklop rakova. Hranu pronalazi pretražujući dno, a može da razgrće površinski sloj podloge. Mlađe orade češće se okupljaju u grupama, dok se krupnije često kreću same ili u manjim grupama.

Orada tokom života može da promeni pol: najpre polno sazreva kao mužjak, a deo jedinki kasnije postaje ženka. Mrest se odvija uglavnom tokom jeseni i zime, pri čemu jaja slobodno plutaju u vodi. Zaklonjene priobalne oblasti imaju važnu ulogu u odrastanju mladih riba.

Sa prolećnim zagrevanjem orada se intenzivnije hrani u priobalju. Tokom leta koristi plitka hranilišta, ali na uznemirenim mestima može postati veoma oprezna. Kada se voda ohladi, često se povlači ka dubljim i temperaturno stabilnijim delovima mora, pa ista pozicija ne daje podjednako dobre rezultate tokom cele godine.