Klen

Klen je naročito čest u tekućim vodama, uz zaklone, obalsko rastinje i prelaze između brže i mirnije struje. U toplijem delu godine često najbolje uzima rano ujutru i predveče, dok za hladnijeg vremena vredi probati tokom blažeg dela dana. Lovi se na skakavce, gliste i hlebnu ružu, ali i na male voblere, leptire i suve mušice.

Ukratko

Tipična težina: 0,2–1,5 kg
Rekord: 8 kg
Popularnost: 8/10
Težina ulova: 6/10
Snaga borbe: 6/10
Ukus: 4/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo i snažno, sa širokom, blago spljoštenom glavom.
Usta su velika, završna i bez brkova.
Krupne ljuske imaju tamnije rubove koji stvaraju mrežastu šaru.
Leđa su tamnozelena do smeđa, bokovi srebrnasti, a trbušna i podrepno peraje često narandžastocrveni.
Spoljašnja ivica podrepnog peraja je zaobljena, za razliku od udubljene ivice kod jaza.

Kako loviti

Kod ribolova na plovak mamac pusti da prirodno prolazi ivicom struje i uz zaklone, bez neprirodnog zatezanja. Varaličarenjem pretražuj obalu ispod grana, zavetrine iza prepreka i granice matice; mali vobler ili leptir vodi tako da iskoristiš tok vode, uz povremene promene brzine. Mušičarenje je naročito zanimljivo kada klen skuplja hranu sa površine: suvu mušicu spusti uzvodno od ribe i pusti je da slobodno pluta. Prilazi tiho, ne nadnosi se nad vodu i prvi zabačaj usmeri na najizglednije mesto.

Na šta loviti

Skakavci i imitacije mrava dobar su izbor uz travnate obale i nadvijeno rastinje, gde insekti prirodno padaju u vodu. Gliste i larve tulara odgovaraju lovu bliže dnu, dok hlebna ruža može biti vrlo privlačna u mirnijem toku. Mali vobleri i leptiri podstiču napad aktivnog klena, naročito kada lovi pokretnu hranu. Trešnja i višnja takođe mogu dati rezultat, posebno ispod voćaka sa kojih plodovi padaju u vodu. Mamac biraj prema onome čime se riba trenutno hrani, a ne samo prema njegovoj uobičajenoj uspešnosti.

Gde loviti

Traži rečne deonice sa smenom brzaka i mirnijih delova, čvrstim dnom i zaklonima uz obalu. Potopljene grane, podlokane obale i senka rastinja često su bolja polazišta od potpuno otvorene vode. U Srbiji su Ljig, Resava, Svrljiški Timok i Pek primeri voda u kojima je klen čest. U jezerima i akumulacijama pažnju usmeri na priobalje, ušća pritoka i mesta na kojima vetar prikuplja hranu.

U kuhinji

Klen ima belo, blago meso, ali dosta sitnih kostiju, pa priprema i jelo traže više pažnje. Ukus zavisi i od sredine u kojoj je živeo. Najčešće se prži ili peče, a mleveno meso, nakon pažljivog uklanjanja kostiju, može se koristiti za riblje pljeskavice. Nije među najjednostavnijim ribama za posluživanje u komadu.

O ribi

svaštojed

Klen je prilagodljiv svaštojed, ali to ne znači da hranu uzima nasumično. Jede vodene beskičmenjake, insekte koji padnu na površinu, biljni materijal i plodove, dok krupniji primerci uzimaju i sitnu ribu. Tokom istog dana može promeniti sloj vode u kojem se hrani, prateći ono što mu struja donosi.

Mlađi klenovi

Mlađi klenovi često se okupljaju u jata, dok se krupniji primerci češće drže pojedinačno ili u manjim grupama. Ribe na prometnim i bistrim vodama lako povezuju senku, korake i nagle pokrete sa opasnošću. Zato vidljiv klen nije nužno i riba koju je lako navesti da uzme ponuđenu hranu.

Mrest

Mrest se odvija u proleće i početkom leta, u zavisnosti od uslova u vodi. Klen tada traži pliće tekuće delove sa šljunkovitom ili kamenitom podlogom, na koju se lepi ikra. Mrest može biti praćen okupljanjem riba i vidljivim komešanjem na plićacima.

Sa zahlađenjem

Sa zahlađenjem klen se povlači u mirnije i dublje delove, gde troši manje energije. Ne prestaje potpuno da se hrani, ali su periodi aktivnosti kraći, a izbor mesta postaje važniji. Leti se češće podiže prema površini, mada krupni primerci i tada mogu ostati uz zaklon ili bliže dnu.