Svrljiški Timok je slatkovodna reka u Srbiji, u oblasti Svrljiga i Knjaževca, sa brzacima, virovima i obalama Svrljiške klisure. Peca se uz dozvolu i lokalna ograničenja; prema starijim podacima, ribolov je zabranjen na prirodnom plodištu „Most kod Stila“. Glavna lovina je klen, a tu su i krkuša, potočna mrena i skobalj.
- Veličina
-
Dužina u regionu 61,4 km
O vodi
Svrljiški Timok pripada ribarskom području „Timok“. Kroz Svrljig i Knjaževac obalu prate uređene obaloutvrde i kejovi, dok se u Svrljiškoj klisuri smenjuju prirodne obale i teško pristupačni delovi kanjona. Reka prolazi kroz kraški predeo sa ponorom Pandiralo, a dubina klisure iznosi od 110 do 360 m.
Prema starijim podacima, tok je dug od 61,4 do 65,5 km, a sliv obuhvata od 726 do 730,7 km². Reku odlikuju plitki brzaci i dublji virovi, uz izrazito nizak letnji vodostaj i pojavu biološkog minimuma. Za pecaroša to znači da se karakter vode dosta menja između plitkog toka i dubljih mesta.
Polazište izvorišnog kraka nalazi se približno na 1.078 m nadmorske visine, a kraške rečice od kojih nastaje reka spajaju se na 450 m. U zoni Svrljiga tok je približno na 350 m, dok je spoj sa Trgoviškim Timokom u Knjaževcu na 209 m nadmorske visine.
Prosečan proticaj kod Knjaževca iznosi 6,7 m³/s, približan prosečni specifični oticaj 6,2 l/s/km², a gustina rečne mreže 669 m/km². U aktivnostima i kontroli na vodi učestvuju Zajednica sportskih ribolovaca „Timočka krajina“ iz Zaječara i Organizacija sportskih ribolovaca „Timok“ iz Svrljiga. Lokalitet „Most kod Stila“ zaštićen je kao prirodno plodište riba.
Ribe u vodi
Klen je dominantna vrsta i glavna lovina na ovoj reci. Obično ga treba tražiti uz zaklon, na prelazu brzaka u vir i uz ivicu glavne struje. Oprezan je, pa tih prilaz i nenametljiva prezentacija često znače više od čestog menjanja mamca; leti dobro reaguje rano ujutru i predveče.
Krkuša, ovde poznata i kao govedarka, drži se dna, pa mamac treba voditi nisko i pratiti sitne udarce. Potočna mrena takođe traži hranu pri dnu, naročito na šljunkovitim i kamenitim delovima tekućice. Skobalj je prisutan u klisuri tokom zimskih meseci; inače se često zadržava u jatima, a pri lovu je važno da mamac prolazi prirodno, bez naglog zatezanja.
U reci žive dvoprugasta uklija, poznata i kao pločajka, kao i pliska. Sitniju ribu predstavljaju i peš i pijor, a beovica se naziva i ukljeva. Grgeč i pastrmka javljaju se sporadično.
Planskim poribljavanjem 2009. godine uzvodno od vrećaste brane unete su deverika i bodorka. Kod brane je 2012. godine uneto 200 kg šaranske mlađi, odnosno oko 5.000 jedinki šarana.
Kako se peca
Peca se sa prirodne obale i uređenih gradskih kejova. Mušičarenje je posebno uspešno za klena u brzacima i virovima, uz veštačke mušice. Mušicu pusti da prođe uz rub struje i niz prelaz u mirniju vodu, a prilaz mestu neka bude tih, bez senke preko ribe.
Ribolov na plovak koristi se za belu ribu i klena. Plovak treba prilagoditi jačini toka, a dubinu podesiti tako da mamac prolazi kroz sloj u kojem riba uzima hranu. Na reci se praktikuje i varaličarenje; za klena su obično zgodne manje varalice koje mogu precizno da se provuku uz zaklon.
Krkuša se lovi na dnu, tehnikom „polu-ček“. Kod takvog pecanja važno je održavati kontakt s mamcem i pažljivo pratiti sitno podrhtavanje vrha, umesto čekanja snažnog povlačenja.
Ribolov prirodnim mamcima obuhvata:
- larve tularaša, koje se sakupljaju ispod rečnog kamenja,
- Koriste se i vodeni crvi i mrmoljci,
- kao i gliste.
Prirodni mamac treba postaviti tako da ostane pokretan i da ga struja nosi što prirodnije.
Pristup vodi
U Svrljigu i Knjaževcu vodi se prilazi uz uređene obaloutvrde i gradske kejove. U Svrljigu postoji obeležen parking kod pružnog prelaza i mosta, dok je organizovani javni parking u Knjaževcu oko 350 m od keja Timoka. Parking postoji i kod izletišta Rgoška Banja, na obali Svrljiškog Timoka.
Prema starijim podacima, pojedinačne pristupne tačke u Svrljiškoj klisuri nalaze se uz reku i železničku prugu kod Miljkovca i Palilule, kao i kod Niševca i Podvisa. Delovi kanjona i gornjeg toka izrazito su nepristupačni.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se kupuje preko ovlašćenih korisnika ribarskih područja i lokalnih udruženja sportskih ribolovaca. Jedinstvena godišnja dozvola za 2026. godinu košta 9.000 dinara. Za žene, lica starija od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem od 60 do 80 odsto cena je 4.500 dinara, dok za mlađe od 18 godina, vojne i civilne invalide rata i lica sa oštećenjem od 80 odsto i više iznosi 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300, a višednevna 2.600 dinara. Cena jedinstvene godišnje dozvole za 2027. godinu iznosi 9.000 dinara.
Opšta pravila u Srbiji zabranjuju noćni rekreativni ribolov salmonidnih vrsta, a ostalih vrsta leti od 21:00 do 03:00 i zimi od 18:00 do 05:00. Zabranjeni su lov rukom, harpunom, ostima i podvodnom puškom, upotreba električne struje, eksploziva, otrova, hemikalija i vatrenog oružja, kao i grabuljanje.
Prema opštim pravilima za 2026. godinu, lovostaj za šarana traje od 01.04. do 31.05, za štuku od 01.02. do 31.03, a za smuđa od 01.03. do 30.04. Za soma traje od 01.05. do 15.06, za mrenu od 15.04. do 31.05, a za potočnu pastrmku od 01.10. do 01.03.
Na lokalitetu Podvis dnevni ulov potočne mrene ograničen je na najviše dva primerka po ribolovcu. Opšte najmanje lovne mere za 2026. godinu iznose 30 cm za šarana, po 40 cm za štuku i smuđa, 60 cm za soma i 25 cm za mrenu.