Belica

Belica živi u mirnim, obraslim delovima jezera, bara i sporih reka, gde se zadržava u jatima blizu površine. Najlakše se lovi tokom toplijeg dela godine, kada se aktivno hrani uz obalu. Najpraktičniji je ribolov na plovak, uz veoma sitan komadić hleba ili sitnog crva.

Ukratko

Tipična težina: 0–0,01 kg
Popularnost: 2/10
Težina ulova: 3/10
Snaga borbe: 1/10
Ukus: 3/10
Lakoća pripreme: 2/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, vitko i blago spljošteno sa bokova.
Leđa su sivkastozelena, a srebrnasti bokovi imaju upadljivu uzdužnu prugu.
Usta su okrenuta nagore i nemaju brkove.
Bočna linija je kratka i nepotpuna, što je važan znak za razlikovanje od uklije.
Peraja su uglavnom prozirna, a rep je račvast.

Kako loviti

Ribolov na plovak najbolje odgovara njenoj veličini i načinu hranjenja. Koristi lagan pribor, osetljiv plovak i sitnu udicu, a mamac ponudi u gornjem sloju vode, uz ivicu bilja ili na mestu gde se vidi jato. Mamac spuštaj tiho i bez naglih pokreta. Uzimanje može biti kratko i jedva primetno, pa reaguj blagim podizanjem štapa, bez snažnog trzaja. Ako nema dodira, promeni položaj mamca pre nego što napustiš mesto.

Na šta loviti

Mali, mekan komadić hleba praktičan je izbor jer belica uzima sitne čestice hrane pri površini. Sitni crvi odgovaraju njenoj prirodnoj ishrani i lako se nude na maloj udici. Može poslužiti i sasvim mali komadić crvene gliste, ali krupan zalogaj otežava kačenje. Važnije je da mamac bude sitan i prirodno ponuđen nego da ga bude mnogo.

Gde loviti

Traži zaklonjene uvale, mirne priobalne pojaseve i prostore uz vodeno bilje, bez jakog talasanja i snažne struje. Na Srebrnom jezeru, Oblačinskom jezeru i jezeru Paljuvi u Srbiji pažnju usmeri na takva staništa, umesto na otvorenu vodu. Prisustvo sitnih jata koja se pomeraju neposredno ispod površine dobar je povod da pažljivo proveriš mesto, ali za potvrdu vrste pregledaj ulov.

O ribi

Belica se hrani sitnim vodenim beskičmenjacima, planktonskim organizmima i insektima koji dospeju na površinu. Položaj usta olakšava joj uzimanje hrane iznad tela. Jato može brzo da se okupi oko dostupne hrane, ali se isto tako naglo razilazi pri uznemiravanju.

Razmnožavanje je vezano za topliji deo godine i vodeno rastinje. Ženka lepljivu ikru polaže na biljnu podlogu, često u trakama oko stabljika. Mužjak ostaje uz mesto polaganja, čuva ikru i pokretima peraja doprinosi strujanju vode oko nje.

Sa prolećnim zagrevanjem postaje uočljivija u priobalju, dok tokom leta koristi zaklon među biljem i mesta sa dostupnom hranom. Hlađenjem vode njena aktivnost opada i jata se povlače u zaklonjenije delove. Iako nije važna zbog veličine ulova, belica ima značajnu ulogu u prenošenju energije od sitnih vodenih organizama ka grabljivicama.