Borsko jezero je duboka, veštačka akumulacija razuđene obale u oblasti Bora, u Srbiji. Prema starijim podacima, peca se uz dozvolu i isključivo sa obale. Među glavnim lovinama su šaran, som, smuđ i amur.
- Veličina
-
Površina 67,6 ha
O vodi
Borsko jezero nastalo je 1959. godine pregrađivanjem Brestovačke reke i akumuliranjem tokova Valja Džoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke. Ova slatkovodna akumulacija leži na nadmorskoj visini od 438 metara, a razuđena obala ostavlja više mesta za prilaz i izbor ribolovne pozicije.
Prosečna dubina je oko 30 metara. Prema starijim podacima, površina se, zavisno od vodostaja, kreće od oko 30 do 79 hektara, dok najveća dubina iznosi od 48 do 50 metara. Na tako dubokoj vodi pecarošu koristi da najpre ispita dubinu ispred obale, umesto da mesto bira samo po tome koliko daleko može da zabaci.
Ribarskim područjem upravlja JP „Srbijašume“, preko kojeg se jezero redovno i planski poribljava mlađi autohtonih vrsta. Na vodi radi lokalna ribočuvarska služba, a ribolovci se okupljaju i oko KSR „Rudar“ Bor.
Ribe u vodi
Šaran je važna lovina Borskog jezera i glavna vrsta koja se unosi pri planskom poribljavanju. Uz njega se love krupni som, amur i smuđ, a među ulovima ovih vrsta ima i kapitalaca. Šarana obično vredi tražiti uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, naročito ujutru i predveče; miran pristup i precizno hranjenje često znače više od dalekog zabačaja. Amur se u toplijoj vodi rado zadržava blizu vodenog rastinja.
Som se obično drži dubljih zaklona, a u sumrak i noću izlazi u potragu za hranom. Za njega pribor treba uskladiti sa krupnom ribom i mogućim preprekama. Smuđ često najbolje grize pri slabijem svetlu, uz tvrdo dno i promene dubine; varalicu je korisno voditi blizu dna, uz povremene zastanke. Bandar, odnosno grgeč, takođe je prisutan i često napada manju varalicu vođenu uz zaklon.
Od mirnije ribe tu su deverika i babuška, a jezero nastanjuje i linjak, koji se obično traži uz rastinje i mekše dno. Bodorka, poznata i kao žutooka, i belica zanimljive su za lakši pribor i sitnije mamce. U jezeru živi i tolstolobik.
Kako se peca
Na plovak se lovi bela riba, naročito deverika, a na jezeru se redovno održavaju i takmičenja udicom na plovak. Dobro podešena dubina i uredno hranjeno mesto pomažu da se jato zadrži u zoni udice. Za ciprinidne vrste koriste se kukuruz, crvići, gliste i hleb, kao i boile; veličinu mamca i udice treba prilagoditi ciljanoj ribi.
Na dubinku se ciljaju krupniji primerci šarana, amura i soma. Pre zabacivanja korisno je ispitati dno i pronaći prelaz dubine, a zatim mamac polagati na isto mesto. Stabilno postavljen pribor i podešena kočnica posebno su važni kada se čeka kapitalac.
Varaličarenje je usmereno na smuđa, bandara i soma. Za smuđa obično radi sporije vođenje varalice uz dno, dok se za bandara koriste manje varalice i pretražuju zakloni. Grabljivice se ovde love i prirodnim mamcima.
Pristup vodi
Do vode se prilazi na više mesta duž razuđene obale. Ribolovne pozicije dostupne su oko kampa i odmarališta Savača, uz pešačke staze i u zalivima blizu puta Bor – Žagubica.
Parking je dostupan kod turističkih punktova, kampa i hotelskih kompleksa, kao i na proširenjima prilaznih saobraćajnica. Postoje uređena pristaništa i prilazi vodi za pedaline, kajake i rekreativne čamce.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija preko sportsko-ribolovačkih klubova i udruženja ili na terenu kod ovlašćenih ribočuvara i kontrolora. Važi jedinstvena godišnja dozvola, a dostupne su i dnevne i višednevne. Cena republičke godišnje dozvole bila je 7.000 dinara, uz članarinu udruženju od 500 dinara; za dnevnu dozvolu cena je bila 1.000 ili 1.500 dinara, a za višednevnu 2.000 dinara.
Od opštih pravila u Srbiji primenjuje se lovostaj: smuđ se ne lovi do 30. aprila, dok je za određene ciprinidne vrste, poput deverike i klena, lovostaj od sredine aprila do kraja maja.
