Tolstolobik živi u jezerima, akumulacijama i sporijim rečnim deonicama bogatim planktonom. Najbolje prilike za ulov obično donosi topao deo godine, kada se jata aktivno hrane u vodenom stubu. Najtipičniji mamac su tablete tehnoplanktona, koje raspadanjem stvaraju oblak sitnih čestica. Lovi se na plovak ili dubinskim ribolovom, uz pažljivo podešavanje položaja mamca.
Ukratko
- Tipična težina
- 3–12 kg
- Rekord
- 50 kg
Kako prepoznati
- Telo je visoko, bočno spljošteno i prekriveno veoma sitnim, srebrnastim krljuštima.
- Oči su postavljene izrazito nisko, ispod sredine glave.
- Usta su okrenuta nagore i nemaju brkove.
- Oštar trbušni greben proteže se od predela ispod grla do analnog otvora.
- Za razliku od sivog tolstolobika, bokovi su uglavnom jednolično srebrnasti, bez tamnih nepravilnih šara.
Kako loviti
Ribolov na plovak omogućava da tehnoplankton postaviš u sloj u kojem se jato hrani. Sačekaj da se oko tablete razvije oblak i izbegavaj nepotrebno pomeranje pribora. Dubinski ribolov takođe može biti uspešan kada je sistem podešen tako da oblak hrane i udice budu odignuti od dna. Udice treba da budu u zoni čestica koje riba usisava, a ne postavljene radi kačenja za telo. Posle kačenja održavaj ravnomeran pritisak i ne pokušavaj da snažne begove zaustaviš naglim zatezanjem.
Na šta loviti
Tablete tehnoplanktona najtipičniji su izbor jer se postepeno rastvaraju i oslobađaju sitne čestice nalik hrani koju tolstolobik filtrira. Važno je da tableta pravi postojan oblak, a ne da se samo odvoji u krupnim komadima. Korisne su i fino mlevene biljne mešavine namenjene stvaranju oblaka u vodi. Ovde nije presudan zalogaj na udici, već položaj udice u oblaku hrane kroz koji riba filtrira vodu.
Gde loviti
Traži mirnije, planktonom bogate delove jezera i akumulacija, široke sporotekuće deonice i kanale. Posmatraj površinu i kretanje jata, ali ne pretpostavljaj da se riba stalno hrani na istom mestu ili neposredno uz dno.
U Srbiji je tolstolobik čest u Oblačinskom i Đerdapskom jezeru, kao i u Jegrički. U Hrvatskoj je čest u Kopačkom jezeru.
Na velikim vodama korisnije je pronaći aktivno jato nego dugo zadržavati mamac na mestu bez znakova prisustva ribe.
U kuhinji
Meso tolstolobika je svetlo, blagog ukusa i kod krupnijih primeraka može biti prilično masno. Dobro podnosi pečenje i prženje, a pogodno je i za riblju čorbu. Glavna teškoća su brojne sitne kosti u mesu, pa filetiranje traži pažnju. Ukus dosta zavisi od vode u kojoj je riba živela i od pravilnog čuvanja ulova.
O ribi
Poreklo i ishrana
Tolstolobik potiče iz istočne Azije, a u mnoge oblasti van prirodnog areala prenet je zbog uzgoja i sposobnosti da koristi planktonsku hranu. Njegova uloga u vodi ne može se svesti na jednostavnu tvrdnju da je prečišćava: filtriranjem menja sastav planktona i odnose u vodenoj zajednici.
Osnovu ishrane čini fitoplankton, uz sitne organske čestice i deo životinjskog planktona. Posebno građene škržne strukture omogućavaju mu da iz vode izdvaja veoma sitnu hranu. Zato prisustvo krupne ribe ne znači da će ona prihvatiti krupan zalogaj; način hranjenja važniji je od veličine usta.
Razmnožavanje
Prirodno razmnožavanje vezano je za tekuću vodu i odgovarajuće promene vodostaja. Ikra se razvija dok je struja nosi i održava u vodenom stubu. Zbog takvih zahteva tolstolobik se u mnogim zatvorenim vodama ne razmnožava uspešno, iako odrasle ribe u njima mogu dobro da rastu.
Kretanje jata
Tokom toplog dela godine jata su pokretljivija i češće se hrane u višim slojevima vode, dok se sa zahlađenjem aktivnost smanjuje. Uznemiren tolstolobik može naglo da iskoči iz vode, naročito pri prolasku plovila. Takav skok nije pouzdan znak hranjenja, pa ga treba razlikovati od mirnog i ponovljenog kretanja jata.
Vode u kojima se nalazi
- Đerdapsko jezero (Srbija)
- Jegrička (Srbija)
- Kopačko jezero (Hrvatska)
- Oblačinsko jezero (Srbija)
- Banova Jaruga (Hrvatska)
- Divljansko jezero (Srbija)
- Jarun (Hrvatska)
- Korana (Hrvatska)
- Savsko jezero (Srbija)
- Vrbničko jezero (Kosovo)
- Akumulacija Svetićevo (Srbija)
- Alagovac (Bosna i Hercegovina)