Akumulacija Svetićevo je slatkovodno jezero u Srbiji, u oblasti Bačke, u dolini Čika kod Bačke Topole. Peca se sa obale i iz čamca, uz dozvolu i vremenska ograničenja; po režimu iz 2026. leti je dozvoljeno do ponoći, a zimi do 21:00. Voda je poznata po krupnoj štuki, a tu su i šaran, babuška i smuđ.
- Veličina
-
Površina 245,4 ha
O vodi
Svetićevo leži u dolini reke Čik kod Bačke Topole, južno od puta Bačka Topola – Senta, uz naselja Svetićevo i Pobeda. Razvučena akumulacija ima razuđenu obalu, zalive i ostrva. Prilazi su zabačeni, a blatnjave obale delom obrastaju trava i trska, pa izbor mesta za pecanje zavisi i od toga koliko se lako može prići vodi.
Jezero je izgrađeno 1986. godine. Zauzima od oko 240 do 245,4 ha i dugo je oko 7,9 km, uz zapreminu od 3.973.500 m³ i zemljanu branu dugu 575 m. Prema starijim podacima, duboko je od 2 do 4 m i nalazi se na 93 m nadmorske visine. Za čamce je plovno u dužini od 7 km.
Vodom upravlja privredno društvo „Ribolovački savez Vojvodine“ d.o.o. Novi Sad, a lokalno je prisutno i udruženje USR „Svetićevo“. Pecaroši koriste obalu i čamce, a prema starijim podacima i samostalno napravljene drvene platforme.
Ribe u vodi
Krupna štuka je ono po čemu se Svetićevo najviše pamti među pecarošima. Navodno su 2012. godine ovde ulovljene štuke od 9 kg i 4 kg. Štuka obično vreba uz zaklon i ivicu rastinja, pa varalicu vredi voditi uz takva mesta, uz pauze i promene brzine. Često najbolje radi u hladnijem delu godine, a predvez otporan na zube čuva pribor kad se zakači krupnija riba.
U jezeru žive šaran i babuška. Šaran se obično traži pri dnu, naročito uz prelaze između čistine i zaklona, a miran prilaz i umerena prihrana korisniji su od stalnog prebacivanja. Babuška rado uzima sitnije zalogaje pri dnu; kad grize oprezno, lakši plovak i manja udica lakše pokažu uzimanje.
Tu su i smuđ, som i grgeč, odnosno bandar, kao i bodorka i deverika. U vodi živi i tolstolobik, kojeg su pecaroši izlovljavali ranijih godina.
Kako se peca
Na Svetićevu se peca sa obale i iz čamca, a koriste se i samostalno izgrađene drvene platforme i improvizovani molovi. Među najčešćim načinima su varaličarenje, dubinski ribolov i pecanje na plovak. Čamac omogućava izbor položaja za zabačaj oko razuđene obale, dok sa obale pribor treba prilagoditi rastinju i prostoru za izvlačenje ribe.
Varaličarenje je prvenstveno vezano za štuku: koriste se veštačke varalice, među njima metalne varalice i cikade. Uz rub rastinja varalicu vodi tako da povremeno zastane, a brzinu prilagodi aktivnosti ribe. Štuka se lovi i na kedera, uz babušku ili grgeča kao mamac; grgeč se ovde pokazao kao efikasan prirodni mamac.
Za belu ribu, šarana i babušku koriste se prirodni mamci. Kukuruz i testo mogu se ponuditi pri dnu, dok su crvići, gliste i hleb pogodni i za pecanje na plovak. Na dubinku je korisno održavati zategnut najlon da se uzimanje jasno vidi, a na plovak podesiti dubinu tako da mamac bude blizu dna.
Pristup vodi
Jezero se nalazi južno od puta Bačka Topola – Senta, pored naselja Svetićevo i Pobeda. Prilazi su zabačeni, obala razuđena, a uz vodu se smenjuju blatnjavi delovi, trava i trska.
Prema starijim podacima, pecaroši duž obale koriste samostalno izgrađene drvene platforme, improvizovane molove i čeke od dasaka.
Pravila i dozvole
Za Svetićevo je programom upravljanja korisnika za 2026. ribolov tokom letnjeg računanja vremena dozvoljen do 24:00, a tokom zimskog do 21:00; u preostalom delu noći je zabranjen. Opšte pravilo u Srbiji za 2026. zabranjuje ribolov od 21:00 do 03:00, osim kada korisnik odredi drugačije.
