Vrbničko jezero je slatkovodni deo akumulacije Fierza na Belom Drimu, kod Vrbnice, na jugozapadu Kosova. Peca se pretežno sa obale, a prema pravilima iz 2024. potrebna je dnevna ili godišnja dozvola. Među ribama su šaran, smuđ i klen.
- Veličina
-
Površina 437,7 ha
O vodi
Vrbničko jezero, poznato i kao Liqeni i Vërmicës, nalazi se na jugozapadu Kosova, neposredno uz Vrbnicu i auto-put „Ibrahim Rugova“, između Prizrena i granice sa Albanijom. Nastalo je kao deo akumulacije hidroelektrane Fierza na Belom Drimu, a drumski prilaz je veoma lak.
Dotok Belog Drima i rad hidroelektrane menjaju površinu i nivo vode. Tokom sušnih letnjih meseci nivo znatno opada, pa delovi jezera presuše; pecarošu to znači da se položaj obale i raspoloživa mesta za pecanje menjaju s vodostajem.
Prema starijim podacima, površina jezera kreće se od 266 do 437,7 ha, dok zaštićena zona Vrbničkog jezera obuhvata 443 ha. Nadmorska visina jezera je navodno 274 m, a oblast oko jezera nalazi se na približno 200 m.
Područje je obuhvaćeno Parkom prirode „Mali i Pashtrikut dhe Liqeni i Vërmicës“. Od formiranja akumulacije 1978. godine nadalje obavljano je poribljavanje mlađu smuđa, tolstolobika i šarana. U jezeru živi 10 vrsta riba, a navodno je ulovljen i šaran težak 21,5 kg.
Ribe u vodi
Šaran je jedna od riba na koje se ovde može usmeriti pecanje, a jezero je ranije poribljavano njegovom mlađu. Obično ga treba tražiti uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu na dnu; rano jutro i predveče često su bolji od najtoplijeg dela dana. Za njega je važnije mirno postavljen mamac i pažljivo odabrano mesto nego stalno prebacivanje pribora.
Smuđ je takođe unošen poribljavanjem mlađu. Ova grabljivica se obično drži uz dno i promene dubine, a pri slabijem svetlu izlazi u potragu za hranom. Varalicu vodi sporije, uz povremeni dodir dna, i prati svaki neobičan zastoj: griz ne mora da bude snažan.
Klen rado uzima hranu uz zaklon i na prelazima između mirnije i pokretnije vode, a oprezan prilaz često vredi više od dalekog zabačaja. Uz njega u jezeru žive skobalj, poznat i kao nosara, i mrena. Belica je deo sitnije ribe, dok grgeč, odnosno bandar, obično traži zaklon i sitnu ribu u blizini obale.
U jezeru je prisutan i beli tolstolobik, a istorija poribljavanja obuhvata i unošenje tolstolobika. Kao riba koja se hrani filtriranjem sitnih čestica iz vode, nije jednako predvidiva meta kao ribe koje redovno uzimaju mamac s dna.
Kako se peca
Ovde se pretežno peca sa obale, na plovak ili na dnu, a prisutno je i varaličarenje grabljivica. Takmičenje održano 2023. godine bilo je ograničeno na ribolov sa obale.
Šaran se lovi na dnu. Za takvo pecanje koristi se pribor koji pouzdano drži mamac na izabranom mestu, uz podešenu kočnicu i strpljivo čekanje griza. U ribolovu prirodnim mamcima ovde se koriste kukuruz i gliste; kukuruz je uobičajen izbor za šarana, dok gliste mogu biti korisne kada se traži raznovrsniji ulov.
Na plovak je važno podesiti dubinu tako da mamac prolazi kroz sloj u kojem riba uzima hranu, bez nepotrebno velikog opterećenja. Za varaličarenje smuđa i grgeča obično vrede promene tempa i dubine vođenja, pre nego stalna zamena varalice. Smuđa je često lakše prevariti u sumrak, dok grgeč ume da grize i tokom dana.
Pristup vodi
Automobilom se prilazi kod Vrbnice, uz auto-put „Ibrahim Rugova“, na deonici od Prizrena prema granici sa Albanijom. Jezero je neposredno uz naselje, oko 12 do 14 km od centra Prizrena.
Za parkiranje se koriste platoi pored obale i uz lokalne restorane.
Pravila i dozvole
Prema pravilima iz 2024. godine, za sportsko-rekreativni ribolov potrebna je važeća dnevna ili godišnja dozvola, koja se dobija preko Federacije sportsko-rekreativnih ribolovaca Kosova (FPSRK) i lokalnih udruženja. Ministarstvo je ovlastilo FPSRK za izdavanje i distribuciju dozvola i organizaciju čuvarske službe. Prema starijim podacima, dnevna dozvola u regionu koštala je nekoliko evra, a opšta pravila obuhvataju zabranu ribolova tokom mresta, obično od marta do maja, posebno za šarana u aprilu i maju. Zabranjen je krivolov mrežama, dinamitom i strujnim agregatima, a kontrolu na jezeru obavljaju ribočuvari.
Na kupu održanom 2023. godine kotizacija je iznosila 15 evra. Za to takmičenje bili su propisani ribolov isključivo sa obale i upotreba mreže čuvarke, dok su kavezne hranilice bile zabranjene.
Prema pravilima iz 2024. godine, po završetku ribolova potrebno je upisati vrstu i količinu ulova u evidencioni karton ili registar i dostaviti ga udruženju. Područje jezera pripada Parku prirode „Mali i Pashtrikut dhe Liqeni i Vërmicës“, proglašenom odlukom Vlade br. 07/104, uz ekvivalent IUCN kategoriji IV.