Već pola sata zabacuješ prema sredini jezera, menjaš varalice, a nema ni udarca. Uz noge ti je potopljena grana, malo dalje prestaje trava, ali oba mesta preskačeš jer deluju previše plitko. Riba se ne raspoređuje ravnomerno po vodi. Deo obale pred tobom može trenutno biti prazan, dok se nekoliko metara dalje nalazi jato koje još nisi ni pretražio.
Biraj mesta koja se razlikuju
Riba traži hranu, zaklon i uslove u kojima ne troši previše energije. Zato prvo gledaj prekide u jednoličnoj obali. Posebno vredi proveriti spoj zaklona i promene dubine, recimo kraj trave uz pad dna. Tu riba ima gde da se skloni, a do hrane može kratkim izlaskom iz zaklona.
Potopljeno granje i korenje proveri po spoljnim ivicama, gde možeš da provučeš mamac bez ulaska među grane.
Uz travu traži završetak pojasa, prolaz ili otvor kroz koji riba može da izađe.
Oko krupnog kamena proveri bokove i mirniju vodu iza njega, naročito u reci.
Na prelazu šljunka u mulj ili kamena u pesak pretraži samu granicu, ako možeš da je vidiš ili osetiš priborom.
Izaberi i ribu koju tražiš. Grgeča vredi tražiti uz kamen, prepreke i jata sitne ribe, a smuđa uz prelaze dubine i tvrđe dno. Na moru brancin može koristiti ivicu kamenite obale i struju kroz suženje. Ista ravna, plitka uvala neće podjednako odgovarati svakoj vrsti.
Proveri dubinu pre daljine
Sa obale vidiš površinu, ali raspored ribe često prati oblik dna. Traži plići pojas koji prelazi u dublju vodu, potopljenu kosinu ili udubljenje. Strma obala može nagovestiti veću dubinu, ali to proveri zabačajem. Nasip ponekad pod vodom završava širokom policom koju spolja ne primećuješ.
Za početak je pregledna silikonska varalica na olovnoj glavi. Na mirnoj, plićoj vodi možeš probati glavu od 3 do 5 grama, a masu povećavaj prema dubini i struji. Zabaci, zatvori preklopnik mašinice i broji vreme do dodira dna. Pri poređenju zadrži istu varalicu i masu glave: duže propadanje na sličnoj daljini može ukazati na veću dubinu.
Brojanje služi za poređenje, ne za pretvaranje sekundi u metre. Vetar, struja i luk strune menjaju brzinu tonjenja. Kod ribolova plovkom proveri dubinu meračem na nekoliko tačaka pre prihranjivanja. Leti ni najdublji deo jezera nije automatski najbolji, jer pri dnu može biti malo kiseonika.
Pretražuj obalu po redu
Za početak je bolje da sistematski pretražiš nekoliko mesta nego da sat vremena menjaš varalice na istoj tački. Priđi tiho, stani malo dalje od ivice i najpre pogledaj vodu. Sitna riba ili vrtlog mogu se pojaviti tik uz obalu.
Prvo zabaci kratko, ukoso uz obalu, približno 2 do 3 metra od njenog ruba. Pretraži bliži zaklon pre nego što preko njega prevučeš strunu dalekim zabačajem.
Produžavaj zabačaje i menjaj pravac poput lepeze, od jedne strane mesta do druge. Pokrij ivicu trave, otvorenu vodu i prelaz dubine.
Isti pravac proveri na različitim dubinama. Jednom počni vođenje ubrzo posle pada varalice, drugi put joj dopusti da potone bliže dnu.
Promeni brzinu vođenja ili dužinu pauze, pa ponovi nekoliko zabačaja uz najzanimljiviju prepreku.
Ako posle približno 10 do 15 minuta nema dodira ni vidljive aktivnosti, pređi do sledećeg drugačijeg dela obale. To je praktičan ritam pretrage, ne dokaz da ribe nema.
Kod plovka ili dubinskog ribolova pomeraj mamac između nekoliko unapred proverenih tačaka. Nemoj odmah obilno prihranjivati široku oblast. Manja početna količina na izabranom mestu ostavlja ti mogućnost da proveriš susednu ivicu ili drugu dubinu bez rasipanja hrane duž cele obale.
Prati hranu i promene
Jato sitne ribe je dobar trag. Posmatraj kako se kreće: mirno zadržavanje pri površini razlikuje se od naglog rasipanja, iskakanja i sabijanja uz obalu. Ako vidiš takav nemir, proveri ivice jata i vodu ispod njega. Prisustvo hrane ipak ne znači da se grabljivica baš tada hrani.
U reci gledaj granicu brže i sporije vode. Penu i sitne nanose prati pogledom do mesta gde prolaze uz zavetrinu iza prepreke. Na jezeru blag vetar prema obali može sabiti površinsku hranu. Na moru proveri suženja i ivice uvala gde se vidi kretanje vode, posebno ako se tu zadržava sitna riba.
Jutarnje slabo svetlo može otvoriti priliku uz pliću obalu, dok tokom vedrog dana vredi proveriti senku i susednu dubinu. Posle promene vodostaja ponovo pregledaj poznato mesto: grana koja je juče bila na suvom sada može biti pod vodom. Ako se voda zamutila, proveri i granicu mutnijeg i bistrijeg dela.
Do sledeće tačke idi samo sigurnom obalom. Ne silazi na mokro kamenje i ne gazi nepoznatu vodu da bi dobacio do prepreke; na moru ostani van domašaja talasa.
Beleži pokušaje i proveri greške
U beleške upiši i izlazak bez ulova. Posle nekoliko ponovljenih poseta lakše ćeš prepoznati da li riba koristi određenu ivicu samo pri višem vodostaju ili dolazi uz obalu pred mrak. Jedan uspešan zabačaj još ne pokazuje obrazac.
Zabeleži vreme dolaska, oblačnost i pravac vetra u odnosu na obalu.
Opiši vodostaj, bistrinu, zaklon i približnu dubinu ili vreme tonjenja.
Upiši mamac, način vođenja i mesto svakog dodira.
Sačuvaj i podatak gde nije bilo nikakvog znaka aktivnosti.
Najčešća greška je da istovremeno promeniš mesto, dubinu i varalicu. Posle udarca tada teško znaš šta je pomoglo. Menjaj jednu stvar odjednom: prvo sloj vode, zatim brzinu, pa veličinu ili oblik varalice. Ako stalno zapinješ, sledeći zabačaj pomeri uz spoljašnju ivicu prepreke ili započni vođenje malo ranije.
Mesto na kojem si video ribu, ali nisi dobio udarac, označi za ponovni dolazak u drugo doba dana. Zapiši i tačan pravac zabačaja prema prepoznatljivom detalju na suprotnoj obali, kako bi sledeći put proverio istu putanju.