Beli Rzav je kanjonska reka u Srbiji, u oblasti Tare i Zaovina. Peca se sa obale na dozvoljenim delovima, uz dozvolu; prema starijim podacima, na rečnim tokovima pod upravom NP Tara ribolov načelno nije dozvoljen. U reci i povezanim vodama žive potočna pastrmka, potočna mrena, klen i skobalj.
- Veličina
-
Dužina u regionu 22,7 km
O vodi
Beli Rzav, poznat i kao Bijeli Rzav, nastaje spajanjem Karaklijskog i Baturskog Rzava podno Crnog vrha, na oko 1.186 m nadmorske visine. Dug je od 22,7 do 23 km, a sliv mu zahvata 205 km². To je slatkovodna reka dubokih kanjonskih useka i klisura, povezana sa proširenjima i akumulacijama. Akumulacija Zaovine leži na oko 881 m nadmorske visine.
Deo toka od hidroakumulacije Spajići do Barakovca, zajedno sa izvorišnim krakovima, nalazi se u granicama i zaštitnoj zoni Nacionalnog parka Tara. Tim ribolovnim vodama upravlja JP „Nacionalni park Tara“, dok vodotok izvan zaštićenog područja pripada ribarskom području „Zapadna Morava“. Reka prolazi i kroz Predeo izuzetnih odlika „Zaovine“, a kanjonski i klisurski delovi pod strogim su režimom zaštite prirode.
U dubokim klisurama do vode se stiže pešice, kanjoning rutama, dok su lakši prilazi u zoni Zaovina, prema Mokroj Gori i kod sastavaka sa Crnim Rzavom. Za pecaroša je presudna razlika između rečnog toka i povezanih akumulacija: prema starijim podacima, rečni tokovi pod upravom NP Tara imaju načelnu zabranu ribolova, a na akumulacijama važe posebni režimi.
Ribe u vodi
U Belom Rzavu, njegovim proširenjima i povezanim akumulacijama živi do 14 vrsta riba. Potočna pastrmka pripada tom ribljem svetu, ali je njen lov u vodama NP Tara zabranjen. Potočna mrena obično se drži pri dnu, uz kamen i u struji, dok se pijor i peš često sklanjaju u zaklon kamenitog korita.
Klen i skobalj zanimljivi su pecarošu na delovima gde je ribolov dozvoljen. Klen se obično traži uz zaklon, prelaze toka i rubove mirnije vode; oprezan prilaz i tiho zabacivanje često znače više od promene pribora. Skobalj se najčešće drži u jatu uz dno i hrani u struji, pa pri pecanju na plovak mamac treba voditi mirno, blizu podloge.
U istom sistemu prisutne su bodorka i plotica, kao i beovica, odnosno uklija. Tu žive i grgeč i štuka, a među krupnijim vrstama su som i šaran. Kalifornijska pastrmka prisutna je u akumulacionom sistemu.
Kako se peca
Na rečnom toku i pastrmskim delovima peca se sa obale, tamo gde je ribolov dozvoljen. Na salmonidnim delovima primenjuje se varaličarenje ultralakom i lakom opremom, uz male varalice: vobleri omogućavaju kontrolisano vođenje kroz tok, dok leptiri i kašike traže ravnomeran rad u struji. Lak pribor olakšava precizan zabačaj i vođenje mamca uz rub zaklona.
Mušičarenje se takođe primenjuje na salmonidnim delovima, uz veštačke mušice. Nimfe se vode ispod površine, suve muve služe kada se riba hrani odozgo, a mokre muve mogu se pustiti da rade u struji. Pri vođenju je važno da struna ne povlači mamac neprirodno brzo. Prema starijim podacima, u salmonidnim zonama i revirima koriste se isključivo veštački mamci.
U mirnijim zonama koristi se ribolov na plovak za krupnije ciprinide. Dobro odmeren plovak i kontrolisano puštanje sistema pomažu da mamac prolazi kroz zonu hranjenja bez naglog zanošenja.
Pristup vodi
U dubokim kanjonskim usecima i klisurama prilaz vodi moguć je samo pešice, kroz kanjoning rute. U zoni Zaovina lakše se prilazi oko brane i na lokalitetima Luke i Ravna stena.
Lakši pristupi postoje i duž proširenja prema Mokroj Gori, kao i u blizini sastavaka sa Crnim Rzavom kod Vardišta.
Pravila i dozvole
Dozvola
Prema starijim podacima, dozvola je obavezna, a za deo pod upravom NP Tara potrebna je posebna dozvola koju izdaje isključivo JP „Nacionalni park Tara“; redovna republička dozvola tu ne važi. Godišnja se kupuje u upravnoj zgradi u Bajinoj Bašti, Milenka Topalovića 3, a dnevne i sedmodnevne kod dežurnog ribočuvara ili u turističkim objektima upravljača. Za ribarsko područje NP Tara u 2026. godini godišnja dozvola košta 6.000 dinara, sedmodnevna 2.600 dinara, a dnevna 1.300 dinara. U 2025. godini godišnja je iznosila 5.500 dinara, dok su sedmodnevna i dnevna koštale 2.600 i 1.300 dinara.
Posebni režimi
Noćni ribolov
U Srbiji je rekreativni ribolov zabranjen od 21:00 do 03:00 tokom letnjeg računanja vremena, odnosno od 18:00 do 05:00 tokom zimskog računanja vremena. Na pripadajućim akumulacijama sistema Beli Rzav i Spajići dnevni ulov autohtonih vrsta u 2026. godini ograničen je na najviše 3 kg.
Lovostaj
Opšta pravila u Srbiji za potočnu pastrmku predviđaju lovostaj od 1. oktobra do 1. marta i minimalnu lovnu meru od 25 cm, uz trajnu zabranu njenog lova u vodama NP Tara. Za klena i skobalja lovostaj traje od 15. aprila do 31. maja, a minimalna lovna mera je 20 cm. Za soma lovostaj traje od 1. maja do 15. juna, uz minimalnu meru od 60 cm, a za šarana od 1. aprila do 31. maja, uz meru od 30 cm. Za mladicu opšti lovostaj traje od 1. marta do 31. avgusta, uz minimalnu meru od 100 cm; u vodama NP Tara njen lov je zabranjen.