Pijor živi u bistrim potocima, rekama i jezerskim priobaljima sa dovoljno kiseonika. Najlakše se lovi tokom toplijeg dela godine, kada se jata aktivno hrane u plićacima i uz rubove struje. Uzima sitne crve, komadiće gliste i larve vodenih insekata, ponuđene na veoma sitnoj udici. Za ciljani ribolov naročito je praktičan lagan pribor sa plovkom.
Ukratko
- Tipična težina
- 0–0,01 kg
Kako prepoznati
- Telo je izduženo, gotovo valjkasto napred, a bočno spljošteno prema repu.
- Leđa su maslinastosmeđa, a duž bokova pružaju se tamne mrlje koje se često spajaju u nepravilnu prugu.
- Usta su mala i završna, bez brkova.
- Ljuske su veoma sitne, pa telo na prvi pogled može delovati gotovo golo.
- Mužjaci u vreme mresta dobijaju upadljivije boje, često sa crvenkastim trbuhom i osnovama donjih peraja.
Kako loviti
Ribolov na plovak omogućava da se sitan mamac vodi prirodno, uz rub struje ili iznad šljunkovitog dna. Koristi osetljiv plovak, tanak najlon i veoma sitnu udicu, jer pijor često samo kratko povuče mamac. Ribolov prirodnim mamcima uspeva i kada se mamac pažljivo spusti pred jato u mirnijem džepu iza kamena. Mušičarenje vrlo sitnim imitacijama vodenih insekata može biti zanimljivo tamo gde se pijori podižu prema površini. Prilazi mirno i izbegavaj senku preko jata.
Na šta loviti
Sitni crvi i mali komadići gliste najjednostavniji su izbor: dovoljno su mekani i pokretljivi da ih pijor lako uzme. Dobre su i sitne larve vodenih insekata, koje pripadaju njegovoj prirodnoj hrani. Mamac treba da bude mali, bez dugog slobodnog kraja koji bi riba samo čupkala. Za mušičarenje biraj vrlo sitne imitacije larvi ili insekata sa površine, prema tome gde se jato hrani.
Gde loviti
Traži ga u čistim, prozračnim delovima potoka i reka, uz šljunkovite sprudove, kamenito dno i mirnije rubove bržeg toka. U jezerima mu odgovaraju svežija priobalja i oblasti pod uticajem pritoka. U Hrvatskoj živi u Glogovnici, dok se u Srbiji sreće u Drini i Đetinji. Najlakše ga je uočiti kada se jato zadržava iznad svetlog dna, blizu zaklona u koji može brzo da se povuče.
O ribi
Život u jatu
Život u jatu pijoru pruža sigurnost. Dok deo riba uzima hranu, čitavo jato brzo reaguje na nagli pokret ili senku i sklanja se prema kamenju, obali ili drugom zaklonu. Zbog toga mesto koje je delovalo prazno može ubrzo ponovo oživeti kada se voda umiri.
Ishrana
Ishrana mu je raznovrsna i menja se prema dostupnoj hrani. Uz sitne vodene beskičmenjake uzima insekte koji padnu na vodu, sitne račiće i deo biljnog materijala. Hranu traži pri dnu, u vodenom stubu i na površini, pa položaj jata često otkriva gde trenutno ima najviše zalogaja.
Mresti se
Mresti se u toplijem delu godine, na plitkim mestima sa šljunkom i kamenčićima. Mužjaci tada postaju izrazitije obojeni, a ribe se okupljaju na pogodnoj podlozi. Ikra ostaje među kamenčićima, gde strujanje obezbeđuje dotok kiseonika.
Sa zahlađenjem
Sa zahlađenjem pijori postaju manje pokretni i povlače se u mirnije, zaklonjene delove vode. Tokom toplog vremena važni su im svežina i dobra prozračenost, pa se njihov raspored može menjati sa protokom i stanjem vode. Za ribolovca su zanimljivi pre svega kao prilika za posmatranje ponašanja jata i vežbanje precizne prezentacije veoma sitnog mamca.
Vode u kojima se nalazi
- Glogovnica (Hrvatska)
- Skadarsko jezero (Crna Gora)
- Alagovac (Bosna i Hercegovina)
- Beli Rzav (Srbija)
- Bilećko jezero (Crna Gora)
- Bilećko jezero (Bosna i Hercegovina)
- Biogradsko jezero (Crna Gora)
- Bovansko jezero (Srbija)
- Česma (Hrvatska)
- Cetina (Hrvatska)
- Crni Rzav (Srbija)
- Drina (Srbija)