Brestovačko jezero je slatkovodna akumulacija u Srbiji, u oblasti Radana, unutar istoimenog parka prirode. Prema starijim podacima, rekreativni ribolov je dozvoljen sa obale uz dozvolu i propisana ograničenja. Među glavnim ribama su smuđ, štuka, šaran i deverika.
- Veličina
-
Površina 51,1 ha
O vodi
Brestovačko jezero, poznato i kao Bojničko, Bubličko ili Magaško, pripada ribarskom području „Radan“. Nalazi se u Parku prirode „Radan“, u zonama zaštite II i III stepena. Područjem upravlja JP „Srbijašume“, a ranije je upravljalo i preduzeće „Južna Morava 2“. Planovima upravljanja predviđeno je redovno poribljavanje.
Obalu oblikuju nekoliko poluostrva, jedan rt i dva prostrana zaliva. Za pecaroša to znači razuđenu obalu na kojoj se mogu birati različiti pravci zabačaja. Jezero je dugo oko 2,8 km, široko najviše oko 500 m i leži na nadmorskoj visini od 312 m. Prosečna dubina je oko 12 m, a najveća oko 28 m, pa pri izboru mesta i otežanja treba računati na karakter duboke akumulacije.
Prema starijim podacima, površina jezera kreće se od oko 51,1 do 80 ha, pri čemu se gornja granica vezuje za pun kapacitet. U jezeru žive 23 vrste riba.
Ribe u vodi
Smuđ i štuka spadaju među najznačajniju lovinu. Smuđa obično treba tražiti uz dno i prelaze dubine, naročito kada je svetlo slabije; varalicu vredi voditi sporije, uz kratke zastoje. Štuka često vreba uz zaklon i ivice rastinja, a ravnomerno vođenje sa povremenom promenom brzine može da izazove udarac.
Som je takođe jedna od glavnih riba jezera. Najčešće se drži dubljih delova i zaklona, a aktivniji je pri slabijem svetlu. Za njega je važniji pouzdan pribor nego gruba montaža: kočnica mora da radi ravnomerno, a završni deo sistema da podnese habanje.
Šaran i deverika važni su za pecaroše koji vole da sačekaju ribu na hranjenom mestu. Šaran obično obilazi prelaze dna i mesta sa prirodnom hranom, dok se deverika često kreće u jatu i uzima mamac pri dnu. U januaru 2012. jezero je poribljeno sa 1.000 kg dvogodišnje mlađi deverike, prema planu za 2011. godinu.
Uz bodorku i belicu, odnosno ukliju, u jezeru živi i babuška, poznata kao srebrni karaš. Sitniji mamac i osetljiv plovak obično pomažu kada su ove ribe oprezne. Klen i amur dopunjuju riblji fond, a prisutni su i beli tolstolobik i sivi tolstolobik.
Od manjih grabljivica tu je grgeč, odnosno bandar. Žive i cverglan, poznat kao američki patuljasti som, i sunčica. Dvoprugasta uklija, krkuša, vijun i brkica takođe pripadaju ribljem svetu jezera.
Kako se peca
Varaličarenje je usmereno prvenstveno na smuđa i štuku. Koriste se silikonske varalice, među njima šedovi i tvisteri, kao i vobleri. Kod vođenja uz dno težinu treba prilagoditi tako da se kontakt oseća, ali da varalica ne ore stalno po podlozi.
Dubinski ribolov i fider najviše se primenjuju za šarana, deveriku i babušku. Za pecanje pri dnu koriste se crvići i gliste, dok su hleb i kukuruz druga uobičajena mogućnost. U upotrebi su i boile i peleti. Mamac treba uskladiti sa veličinom udice, a prihranu dodavati odmereno, umesto da se mesto odmah zatrpa hranom.
Među mamcima koji se koriste na jezeru je i keder. Za grabljivice pribor treba prilagoditi načinu uzimanja mamca i mogućem kačenju uz obalske prepreke, uz poštovanje dozvoljenog vremena ribolova.
Pristup vodi
Iz pravca Bojnika do jezera i priobalja vodi asfaltni put, na udaljenosti od oko 12 km. Automobilom se dolazi i asfaltom preko Prokuplja i Žitnog Potoka, do sela Bublica i Gornji Brestovac.
Duž obale, uz zalive i poluostrva, pružaju se makadamski i zemljani puteljci i staze za pešački prilaz. U priobalju, blizu plaže i motela, postoji uređen parking.
Pravila i dozvole
Prema starijim podacima, za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se dobija kod ovlašćenog korisnika ribarskog područja, preko ribolovačkih klubova i ovlašćenih prodajnih mesta, među kojima je i radnja „Gold Fish“. Republička godišnja dozvola koštala je 7.000 RSD, dnevna 1.000 RSD, a višednevna 2.000 RSD.
