Srebrno jezero je nekadašnji dunavski rukavac u Srbiji, u oblasti Velikog Gradišta. Peca se sa obale uz dozvolu; za 2026. važi dnevni režim, bez rekreativnog ribolova iz čamca. Među glavnim ribama su šaran, som, smuđ i štuka.
- Veličina
-
Površina 314,1 ha
O vodi
Srebrno jezero nastalo je 1971. godine, kada je nekadašnji dunavski rukavac pregrađen branama i nasipima na oba kraja. Ova slatkovodna ribolovna voda pripada ribarskom području „Mlava“, kojim upravlja JP „Srbijašume“. Jezero se povremeno poribljava radi održavanja i obnavljanja raznovrsnog ribljeg fonda.
Površina jezera je od 314,1 do oko 400 ha, a nadmorska visina 70 m. Prosečna širina je oko 300 m, uz promene od 100 do 300 m. Prema starijim podacima, dugo je od 13,5 do 14 km, prosečna dubina je od 7,5 do 9 m, a najveća od 8 do 13 m. Pri pecanju na dubinku zato vredi prvo ispitati dubinu i pronaći promene na dnu, umesto zabacivati naslepo.
Obala ima uređene delove i prirodne prilaze, a pecaroši koriste mirnije obale i zalive prema Zatonju, Biskuplju i Kisiljevu. Tokom jula i avgusta bolje je izbeći centralnu pešačku zonu i kupališne plaže zbog gužve i kupališne sezone. Na jezeru postoji marina Silver Lake Resort, dok se kod prvog Ostrvskog kanala nalazi prirodno riblje plodište sa posebnim sezonskim režimom zaštite.
Ulovljen je i trofejni primerak šarana težak 44 kg. Takav kapitalac traži pouzdan pribor, dobro podešenu kočnicu i strpljivo zamaranje.
Ribe u vodi
Šaran je jedna od riba zbog kojih se ovde sprema ozbiljniji pribor. Obično se traži uz prelaze dubine i mesta na kojima nalazi hranu, a često bolje grize rano ujutru i predveče. Som se takođe drži pri dnu i uz zaklone; za njega se bira snažniji pribor, a u dnevnom režimu ribolova vredi iskoristiti rano jutro i oblačno vreme.
Smuđ obično traži tvrđe dno, prelaze i zaklone, pa varalicu treba voditi kontrolisano, uz povremeni dodir dna. Štuka češće vreba uz rastinje i druge zaklone, gde joj odgovara sporije vođena varalica sa zastajkivanjem. Bucov se traži po aktivnosti pri površini, dok grgeč, kojeg pecaroši zovu i bandar, često reaguje na sitnije varalice.
Za mirnije pecanje tu su babuška i deverika, kojima mamac najčešće treba ponuditi blizu dna. Plotica, crvenperka i beovica pogodne su za finiji pribor i manje zalogaje, a u jezeru živi i platika. Kod bele ribe ujednačeno prihranjivanje obično bolje održava jato na mestu nego povremeno ubacivanje velike količine hrane.
U jezeru žive i amur, kao i beli i sivi tolstolobik. Amur se obično traži tamo gde ima biljne hrane, dok se tolstolobik hrani filtriranjem sitnih čestica iz vode, pa mu se mamac nudi drugačije nego ribama koje hranu uzimaju sa dna.
Kako se peca
Osnovni način pecanja je sa obale. Za 2026. rekreativni ribolov iz čamca je zabranjen, pa se i izbor mesta i domet zabacivanja prilagođavaju obali. Ribolov hranilicom i metod hranilicom veoma je popularan: fiderom se ciljaju bela riba, naročito deverika i babuška, ali i šaran. Precizno zabacivanje na isto mesto pomaže da se riba zadrži oko hrane.
Za dubinski šaranski ribolov koriste se stari i kuvani kukuruz, šećerac i boile. Prethodno višednevno prihranjivanje mesta kukuruzom ili partiklama deo je ovdašnjeg pristupa. Količinu hrane prilagodi aktivnosti ribe: kada slabo grize, previše prihrane može da zasiti ribu pre nego što pronađe mamac.
Varaličarenje je usmereno na smuđa, štuku, bucova i grgeča. Za grabljivice se koriste silikonski šedovi na džig glavama, vobleri i metalne glavinjare, a za smuđa, štuku i soma i živa ili mrtva ribica. Smuđa obično vredi tražiti sporijim vođenjem pri dnu, dok se za bucova prati površinska aktivnost i zabacuje prema mestu napada.
Som se lovi dubinski, priborom prilagođenim krupnom predatoru. Pri pecanju na dubinku važno je da mamac ostane tamo gde je postavljen i da završni deo pribora izdrži kontakt sa dnom i zamaranje ribe.
Uz obalu se peca i plovkom. Za babušku, deveriku i ploticu koriste se crvići, gliste, šećerac i hleb, uz praškastu primamu sa slatkim aromama. Za tolstolobika se koriste namenske fito-plankton tablete, koje u vodi stvaraju oblak sitnih čestica.
Pristup vodi
Do mesta za pecanje prilazi se preko uređenih delova obale i prirodnih pristupa vodi. Pecaroši koriste mirnije delove obale i zalive prema Zatonju, Biskuplju i Kisiljevu.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov potrebna je dozvola, koja se prema vodiču za 2026. dobija kod ovlašćenih distributera i lokalnih ribolovačkih udruženja, uključujući SRK „Ribolovačka priča“ u Velikom Gradištu, ili direktno preko JP „Srbijašume“. Jedinstvena godišnja dozvola za 2026. košta 9.000 dinara. Povlašćena cena za žene, starije od 65 godina i lica sa telesnim oštećenjem 60–80% iznosi 4.500 dinara, a za mlađe od 18 godina, lica sa invaliditetom preko 80% i vojne i civilne invalide rata 800 dinara. Dnevna dozvola je 1.300 dinara, a višednevna, do 7 dana, 2.600 dinara. Ove dozvole važe na ribarskim područjima u Srbiji, osim zaštićenih područja sa posebnim režimom.
Prema starijim pravilima, deca mlađa od 14 godina mogu da pecaju bez dozvole isključivo uz pratnju punoletne osobe sa važećom dozvolom. Kod prvog Ostrvskog kanala, na delu jezera 500 metara levo i desno, od 1. februara do 30. juna zabranjeni su svi oblici ribolova i radnje koje ometaju mrest i rast mlađi. Na jezeru je zabranjena upotreba čamaca na motorni pogon. Za 2026. zabranjena je upotreba čamca u rekreativnom ribolovu i važi režim dnevnog ribolova.
Dnevno se može zadržati do 5 kg plemenite i bele ribe, uz jednog trofejnog ili kapitalnog primerka.