Varalica od 2 grama jedva odleti sa štapa namenjenog mnogo težim mamcima, a manjeg grgeča dovučeš gotovo bez savijanja vrha. Laki pribor tu menja osećaj: lakše zabacuješ sitnu varalicu i jasnije pratiš svaki trzaj. Ipak, komplet treba da ti ostavi dovoljno snage da ribu usmeriš i prihvatiš čim se ukaže prilika.
Koliko lagan štap ti treba
Za početak, pri varaličarenju na manjim rekama, kanalima i mirnijim delovima jezera, praktičan je štap dužine oko 1,8 do 2,1 metar, sa težinom bacanja približno 2 do 10 grama. To je upotrebljiv raspon za manje varalice kojima tražiš grgeča ili klena. Ako uglavnom bacaš mamce od jednog ili dva grama, traži štap čiji deklarisani raspon obuhvata i te težine.
Težina bacanja govori kojim opterećenjem možeš da zabacuješ; ne govori koliko tešku ribu smeš da izvučeš. Akcija opisuje gde se štap savija. Vrh koji lako radi pomaže pri zabacivanju, dok čvršći donji deo daje oslonac za usmeravanje ribe. Štap koji se pod opterećenjem postepeno uključuje dublje može lepo da ublaži nagle trzaje.
Pri izboru računaj i na vodu. Na čistini možeš da pustiš ribu da kratko izvuče strunu. Uz potopljene grane, gustu travu ili jaku struju ta mogućnost brzo nestaje. Ako ciljano tražiš šarana ili soma, biraj snažniji komplet. Sitna varalica sama po sebi nije dovoljan razlog za najnežniji štap.
Upari strunu i sitan pribor
Za prve izlaske najlon prečnika približno 0,16 do 0,20 milimetara često je jednostavniji izbor od tanke upredene strune. Njegova rastegljivost ublažava trzaje, a nemaš ni dodatni spoj osnovne strune i predveza. Donji deo tog raspona ostavi za otvorenu vodu i manje ribe; među kamenjem i preprekama potrebna je veća rezerva.
Upredena struna jasnije prenosi dodir i omogućava dobar kontakt sa laganim mamcem, ali slabo ublažava naglo opterećenje. Traži pažljivije podešenu kočnicu i odgovarajući predvez. Kod nje ne poredi samo deklarisani prečnik: oznake različitih proizvođača često nisu neposredno uporedive.
Pre kupovine i vezivanja proveri sledeće:
Računaj ukupnu masu varalice, uključujući olovnu glavu i udicu.
Biraj kopču koja ne opterećuje nos sitne varalice; za najmanje mamce često je praktično direktno vezivanje.
Uskladi debljinu udice sa priborom, jer veoma debelu udicu teže zabadaš blagom kontrom.
Čvor pokvasi pre zatezanja i proveri ravnomernim povlačenjem, držeći udicu dalje od prstiju.
Pregledaj završni deo najlona ili predveza posle dodira sa kamenom i granjem.
Kočnica zaslužuje bolju mašinicu
Na lakoj mašinici važnije je glatko otpuštanje strune nego velika deklarisana snaga kočnice. Najgori trenutak je početak bega: ako špulna najpre zapinje, pa naglo popusti, tanak predvez prima udar. Probaj rad kočnice i pri slabijem podešavanju. Struna treba da izlazi ravnomerno, bez zastajkivanja i naglih promena otpora.
Podešavanje možeš da proveriš malom vagom, zakačenom za omču bez udice. Povlači ravnomerno, sa strunom kroz provodnike i blago savijenim štapom. Kao početnu vrednost uzmi oko četvrtine pouzdano proverene nosivosti najslabije veze: za približno 2 kilograma to je opterećenje od oko 500 grama. Sama oznaka na pakovanju ne potvrđuje nosivost vezanog čvora.
Za povremeno pecanje okvirno 80 do 140 evra za štap i mašinicu može biti dovoljno za upotrebljiv komplet. Kod ukupnog budžeta od približno 180 do 250 evra traži konkretnu korist: mirniji početak rada kočnice, urednije slaganje tanke strune i manju masu u ruci. Prednost daj boljoj kočnici pre ukrasnih detalja i velikog broja ležajeva.
Vodi ribu bez odugovlačenja
Posle kontre drži strunu zategnutom i pusti da savijen štap ublažava trzaje. Kada riba snažno krene, kočnica treba da preda strunu. Čim beg oslabi, nastavi da privlačiš. Ako špulna stalno proklizava, prestani da okrećeš ručicu: tako ne dobijaš strunu, a kod stacionarne mašinice dodatno uvijaš najlon.
Bočni pritisak pomaže da promeniš pravac kretanja ribe. Spusti štap u stranu i ravnomerno je usmeravaj prema slobodnoj vodi, umesto da ga stalno držiš visoko iznad glave. Ako obala dopušta bezbedno kretanje, promeni položaj. Ribu koja je krenula niz jaku struju lakše je pratiti nego vući pravo protiv vode.
Pri privlačenju spuštaj vrh uz istovremeno namotavanje, bez stvaranja labave strune. Kad riba priđe obali, izbegni podizanje drške iza glave i oštro savijanje samog vrha. Na kratkoj struni ostalo je malo prostora da štap ublaži sledeći trzaj.
Ne produžavaj borbu radi jačeg doživljaja, naročito u toploj vodi. Naknadno pridržavanje ribe u vodi ne poništava posledice iscrpljivanja; kod potočne pastrmke povišena temperatura zahteva poseban oprez.
Prihvat pripremi pre zabačaja
Meredov drži rasklopljen i nadohvat ruke. Otvor treba da primi očekivanu ribu bez uguravanja, a mekana gumirana mreža manje zapinje za udice. Dužinu drške prilagodi visini obale. Kratak meredov ne rešava mnogo ako do vode moraš da se naginješ preko nestabilne ivice.
Ribu navedi glavom preko oboda potopljenog meredova, pa podigni mrežu kada je cela unutra. Nemoj je juriti mrežom. Ako ponovo krene, vrati se radu štapom i kočnicom. Podizanje ribe na tankom najlonu zaobilazi ublažavanje koje daju štap i kočnica, pa čvor ili udica lako popuste.
Ako ribu vraćaš, otkači je uz što kraći boravak van vode, mokrim rukama i sa oslonjenim telom. Kada joj treba pridržavanje, drži je uspravno u vodi, okrenutu ka blagoj struji ako je ima. Pusti je kada sama stabilno održava položaj i zapliva.
Posle pecanja otpusti kočnicu za odlaganje pribora. Pre sledećeg vezivanja provuci završnih pola metra najlona između prstiju: hrapav deo, spljošteno mesto ili sitan zarez odseci, pa napravi nov čvor.