Mlava je reka u Srbiji, od Homolja do ušća u Dunav kod Kostolca, sa hladnim i brzim gornjim tokom i mirnijim deonicama nizvodno. Peca se uglavnom sa obale i gaženjem, uz dozvolu i ograničenja, dok zaštićeno izvorište ima poseban režim. Glavne lovine su potočna pastrmka, klen, skobalj i mrena.
- Veličina
-
Dužina u regionu 126,9 km
O vodi
Mlava je slatkovodna reka duga 126,9 km. Nastaje od Žagubičkog vrela i uliva se u Dunav kod Kostolca, menjajući usput karakter od hladnije i brze vode kroz Homolje do sporijih deonica srednjeg i donjeg toka. Deo toka prolazi kroz Gornjačko-ribarsku klisuru i oblast predviđenu za zaštitu u okviru prirodnih dobara Homolja i Kučaj-Beljanice.
Žagubičko vrelo leži na približno 320 m nadmorske visine, a ušće kod Kostolca na oko 68 m. Izvorišni krak Tisnica formira se na približno 605 m. Prema starijim podacima, prosečna dubina rečnog korita je oko 1 m; plićaci i brzaci zato snažno određuju način pecanja.
Izvorište je hidrološki Spomenik prirode „Vrelo Mlave“, I kategorije zaštite, površine 6 ha, sa godinama zaštite 1979. i 1995. Korisnik ribarskog područja „Mlava“ je javno preduzeće „Srbijašume“, na osnovu rešenja nadležnog ministarstva.
Kroz klisuru i prema Žagubici strme obale i gusta vegetacija mestimično otežavaju prilaz. Srednji i donji tok pristupačniji su preko lokalnih i atarskih puteva, nasipa i kod mostova, pa izbor mesta za pecanje manje zavisi od probijanja kroz priobalje.
Ribe u vodi
Potočna pastrmka je autohtona riba brzog i hladnijeg gornjeg toka. Obično se drži iza kamenja, uz ivicu matice i u zaklonima gde joj struja donosi hranu; pecarošu se isplati da pažljivo obradi svaki takav džep vode. Klen živi duž gornjeg, srednjeg i donjeg toka, a često se traži uz senku priobalja, pod granama i na prelazima brzaka u mirniju vodu. Obe vrste umeju dobro da grizu kada su insekti aktivni, uz tih prilaz i nenametljivo vođenje mamca.
U srednjem i donjem toku skobalj i mrena daju dobar razlog da se pažnja usmeri ka dnu. Skobalj, odnosno podust, obično pase po tvrdoj podlozi i traži uredno vođen mamac u struji. Mrena se često zadržava u jačem toku i iza prepreka, a pri kačenju koristi struju, pa pribor treba uskladiti sa takvim otporom.
Štuka, som i smuđ žive u srednjem i donjem toku. Štuka se obično traži uz zaklon i ivice mirnije vode, som u dubljim rupama i uz prepreke, a smuđ uz promene dubine i tvrđe dno. Za njih često vrede periodi slabijeg svetla, ali termin pecanja mora ostati u dozvoljenom delu dana. Tu je i šaran, za kojeg se obično biraju mirniji delovi i mamac položen na dno.
Bandar, poznat i kao grgeč, takođe nastanjuje srednji i donji tok i često dobro reaguje na sitnije varalice. U istim delovima žive šljivar, odnosno nosara, i beovica, odnosno ukljava, dok bodorka i deverika dopunjuju belu ribu koja se lovi u mirnijoj vodi.
Navodno su lovljeni klen do 2,5 kg, štuka do 3,5 kg i bandar do 800 g. Za ribarsko područje tokom 2020. godine nisu bila predviđena poribljavanja.
Kako se peca
Na Mlavi se gotovo isključivo peca sa obale ili gaženjem plićih delova, naročito u gornjem toku. Ribolov iz čamca se ne primenjuje zbog plitkosti i brzaka u većem delu reke; ušće u Dunav izdvaja se dubinom pogodnom za plovidbu. Pri gaženju prilazi uzvodno i polako, da ne podigneš mulj i ne uznemiriš ribu ispred sebe.
Mušičarenje je dominantno u gornjem toku, gde se ciljaju potočna pastrmka i klen. Koriste se veštačke mušice, otežane nimfe i imitacije račića roda Gammarus, koji prirodno masovno naseljavaju ovaj deo reke. Praktikuju se češko i evropsko nimfarenje, kao i lov na suvu mušicu. Nimfu vodi blizu dna bez neprirodnog zatezanja, a suvu mušicu pusti da slobodno plovi brzinom površinske struje.
Varaličarenje je vrlo često duž celog toka, sa klenom, bandarom, potočnom pastrmkom i štukom kao ciljanom ribom. Koriste se:
- mali vobleri od 3 cm,
- vobleri Calypso i Ujka,
- leptiraste varalice Mepps br. 3,
- manje silikonske varalice.
Na prelazu struje u zatišje vredi usporiti vođenje i pustiti varalicu da kratko zadrži rad u zoni u kojoj riba vreba.
Ribolov na plovak naročito je popularan u srednjem i donjem toku. Skobalj, mrena i klen love se vožnjom plovka na bržim prelivima, dok se bela riba traži na mirnijim delovima. Od mamaca koriste se hlebna ruža i korica hleba, a zatim crvići i crvene gliste; u upotrebi su i šećerac i kuvani kukuruz. Za skobalja se koriste trave i alge. Dubinu podesi tako da mamac prolazi blizu dna, bez stalnog zapinjanja.
Dubinski ribolov i fider primenjuju se na dubljim i sporijim deonicama srednjeg i donjeg toka, kao i na delu Tople Mlave. Tu se ciljaju bela riba, šaran i som. Kod pecanja fiderom hranilicu prilagodi struji tako da ostaje na mestu, a zabacuj na isto mesto da se hrana ne rasipa po širokom potezu.
Pristup vodi
Prilaz gornjem toku iz pravca Žagubice i kroz Gornjačko-ribarsku klisuru mestimično otežavaju strme obale i gusta priobalna vegetacija.
Srednjem i donjem toku prilazi se iz pravca Petrovca na Mlavi, Malog Crnića, Požarevca i Kostolca. Teren je pristupačniji preko lokalnih i atarskih puteva, nasipa i u blizini mostova.
Pravila i dozvole
Za rekreativni ribolov na Mlavi potrebna je dozvola, koja se 2026. godine nabavlja kod korisnika područja „Srbijašume“, ovlašćenih distributera i lokalnih ribolovačkih udruženja, uključujući ona u Požarevcu i Velikom Gradištu. Po cenovniku za 2026. godinu, jedinstvena godišnja dozvola koja važi i za ribarsko područje „Mlava“ košta 9.000 dinara. Za starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjem od 60% do 80% cena je 4.500 dinara, a za mlađe od 18 godina i lica sa invaliditetom preko 80% iznosi 800 dinara. Dnevna dozvola košta 1.300 dinara, a višednevna, do sedam dana, 2.600 dinara.
Opšti lovostaji za 2026. godinu obuhvataju štuku od 1. februara do 31. marta i smuđa od 1. marta do 30. aprila. Za šarana zabrana traje od 1. aprila do 31. maja, a za soma od 1. maja do 15. juna; klen, mrena i skobalj su u lovostaju od 15. aprila do 31. maja. Kečiga, linjak, zlatni karaš i čikov su pod trajnim lovostajem po pravilima za 2026. godinu. Opštim pravilom iz 2020. godine zabranjeno je unošenje alohtonih vrsta riba u ribolovne vode.
Dnevni ulov ograničen je na najviše 5 kg plemenite ribe ili propisan komadni broj pojedinih grabljivica i salmonida. Minimalne dužine za zadržavanje potočne pastrmke i mrene su 25 cm, a klena i skobalja 20 cm. Som se zadržava od 60 cm, smuđ i štuka od 40 cm, šaran i bucov od 30 cm, a bandar od 10 cm.