Cipal

Cipal se najčešće traži u zaklonjenom priobalju Jadrana, lukama i ušćima, naročito u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Najbolje prilike obično pruža topliji deo godine, kada se jata aktivno hrane, često ujutru i predveče. Najtipičniji izbor je ribolov na plovak sa hlebnim pahuljama ili mekim testom. Važniji od obilnog mamca jesu tiho prilaženje i prirodna ponuda.

Ukratko

Tipična težina: 0,3–2 kg
Rekord: 12 kg
Popularnost: 7/10
Težina ulova: 7/10
Snaga borbe: 7/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 6/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, snažno i prekriveno krupnim ljuskama.
Leđa su sivomaslinasta, a srebrnasti bokovi često imaju uzdužne tamnije pruge.
Glava je široka i odozgo spljoštena, sa malim ustima i bez brkova.
Oko je delimično prekriveno izraženim providnim masnim kapkom, naročito kod odraslih primeraka.
Leđna peraja su jasno razdvojena, a rep je račvast.

Kako loviti

Ribolov na plovak je najpraktičniji kada se jato vidi ili se zna gde se hrani. Ponudi mali, mekan zalogaj tako da se kreće bez primetnog otpora i prilagodi njegov položaj sloju u kojem ribe uzimaju hranu. Cipal često samo dodiruje mamac, pa sačekaj odlučnije pomeranje plovka umesto da reaguješ na svako podrhtavanje. Dubinski ribolov ima smisla tamo gde se hrani uz dno: mamac treba da bude nenametljiv, a pribor dovoljno osetljiv da pokaže blag ugriz. Tokom izvlačenja održavaj ravnomeran pritisak jer cipal ume naglo da ubrza i promeni pravac.

Na šta loviti

Hlebne pahulje su dobar početak jer daju mekan, lagan zalogaj koji cipal može lako da usisa. Meko testo je korisno kada hleb brzo spada sa udice, ali ne treba da bude tvrdo i zbijeno. Sitni komadi morskih crva mogu biti dobar izbor kada se ribe hrane pri dnu. Mamac neka bude srazmeran malim ustima: prevelik zalogaj često samo čupkaju, bez sigurnog uzimanja.

Gde loviti

Traži zaklonjene zalive, unutrašnje delove luka, ušća i obale sa mekim dnom na kojem se zadržava organska hrana. Bakarski zaljev, priobalje ostrva Pag i Biogradska rivijera u Hrvatskoj dobri su primeri oblasti u kojima je cipal čest. Bojana u Crnoj Gori predstavlja drugačiji tip staništa, sa vezom između rečne i morske sredine. Na samoj vodi posmatraj kretanje jata i mesta na kojima ribe zastaju da se hrane, umesto da biraš položaj samo po izgledu obale.

U kuhinji

Cipal ima čvrsto, ukusno meso koje može biti prijatno masno, naročito kod dobro uhranjenih primeraka. Dobar je pečen na žaru ili u rerni, a priprema nije naročito zahtevna kada se očiste krupne ljuske i utroba. Miris i ukus dosta zavise od sredine u kojoj se hranio, pa meso ponekad ima izraženiju notu mulja. Cenjena je i njegova ikra, koja se sušenjem prerađuje u poseban specijalitet.

O ribi

Cipal Mugil cephalus podnosi velike promene slanosti. Zato njegovo pojavljivanje daleko od otvorenog mora nije neobično, pod uslovom da postoji odgovarajuća veza između staništa. Ipak, boravak u slatkoj vodi ne znači da je njegov životni ciklus nezavisan od mora.

Hranu često uzima usisavanjem površinskog sloja taloga, iz kojeg izdvaja organski materijal, sitne alge i male beskičmenjake. Može da pase i po obraslim podlogama. Zbog takvog načina ishrane jato koje se uporno zadržava na nekom mestu ne mora odmah da prihvati ponuđeni mamac.

Razmnožavanje je vezano za more, a ikra se razvija slobodno u vodi. Mladi kasnije koriste priobalna područja i ušća kao hranilišta. Tokom hladnijeg dela godine cipal se u mnogim oblastima povlači iz najplićih položaja, dok se sa zagrevanjem ponovo češće zapaža uz obalu.

Skokovi iz vode upečatljiv su deo njegovog ponašanja, ali nisu pouzdan znak da se upravo hrani. Ni veliko jato na površini ne obećava lak ulov: cipal dobro primećuje uznemiravanje, a nagli pokreti i senka preko vode mogu ga udaljiti od mamca.