Lokarda

Lokarda živi u jatima u priobalnom i otvorenom moru, a uz jadranska ostrva i rivijere prilazi obali za hranom. Najbolji izgledi su u toplijem delu godine, često u zoru i pred sumrak, dok jato aktivno lovi. Dobro reaguje na sitne varalice i uske trake ribljeg mesa ponuđene u sloju u kojem se hrani.

Ukratko

Tipična težina: 0,2–0,7 kg
Popularnost: 6/10
Težina ulova: 4/10
Snaga borbe: 6/10
Ukus: 7/10
Lakoća pripreme: 7/10

Kako prepoznati

Telo je vretenasto, zaobljeno u preseku i suženo prema korenu repa.
Leđa su zelenkastoplava, prošarana tamnim, nepravilnim prugama.
Bokovi i trbuh su srebrnasti, sa sivkastim pegama koje je razlikuju od skuše.
Oči su upadljivo velike, a usta završna i bez brkova.
Iza leđnog i podrepnog peraja nalaze se sitna perajca, a rep je snažno račvast.

Kako loviti

Varaličarenje je dobar izbor kada se jato približi obali ili se primeti komešanje na površini. Sitnu varalicu vodi živahno, uz kratka ubrzanja i povremene promene pravca; ako nema udarca, pusti je da potone pa pretraži niži sloj. Panulom se može pretražiti širi pojas uz ostrva i rtove, tako da mamac ili varalica plivaju ravnomerno i bez neprirodnog okretanja. Ribolov na plovak odgovara situacijama kada se lokarde zadržavaju u blizini: prirodan mamac treba da lebdi u sloju u kojem prolazi jato, a ne da leži na dnu.

Na šta loviti

Uske trake mesa iglice ili šaruna dobar su prirodan mamac: srebrnasta koža daje odsjaj, a meso miris koji podstiče napad. Traku postavi tako da slobodno treperi, ali da se ne uvija oko udice. Od varalica odgovaraju sitni silikonci bez sopstvene akcije, kojima se život daje kratkim trzajima i ubrzanjima. Korisne su i male metalne varalice, naročito kada treba dobaciti do udaljenog jata ili brzo pretražiti različite slojeve mora.

Gde loviti

Traži prelaze između zaklonjenog i otvorenog mora, spoljne strane rtova i ostrvske prolaze kojima se kreću jata sitne ribe. Lokarda ne mora biti uz samo dno, pa je važnije pronaći hranu i aktivno jato nego određenu podlogu. U Hrvatskoj je česta oko ostrva Drvenik Mali i duž Biogradske rivijere, a sreće se i oko Hvara i Pašmana. U Crnoj Gori prisutna je u Hercegnovskom zalivu i oko Katiča. Kruženje i obrušavanje morskih ptica mogu otkriti mesto na kojem se riba hrani.

U kuhinji

Lokarda ima sočno, masnije meso i izražen morski ukus. Posebno je dobra na žaru ili pečena, a prijaju joj jednostavni dodaci poput maslinovog ulja, limuna i začinskog bilja. Priprema nije zahtevna, ali sitne kosti traže pažnju. Najukusnija je sveža; posle ulova treba je brzo rashladiti jer joj kvalitet mesa lako opada ako ostane na toplom.

O ribi

Kretanje

Lokarda pripada porodici Scombridae i građena je za gotovo neprekidno kretanje. Zbijeno jato usklađeno menja pravac, a srebrnasti bokovi pri okretanju stvaraju kratke bljeskove. Za razliku od riba vezanih za zaklon na dnu, njen životni prostor pre svega je vodeni stub.

Ishrana

Ishrana se menja sa uzrastom i dostupnošću plena. Mlađe lokarde uzimaju sitne planktonske životinje, dok odrasle jedu i račiće, male glavonošce i sitnu ribu. Zato se jata mogu zadržavati na mestima gde strujanje okuplja hranu, ali se isto tako brzo udaljiti kada se plen pomeri.

Razmnožava se

Razmnožava se u toplijem delu godine, ispuštajući ikru u otvorenu vodu. Ikra i tek izležene larve deo razvoja provode nošene morskim strujama. Uspeh podmlatka zavisi od uslova u moru i dostupnosti odgovarajuće sitne hrane.

Sezonskim promenama

Sa sezonskim promenama lokarda menja položaj i udaljenost od obale. U toplijem delu godine lakše se uočava u priobalju, dok se sa hlađenjem mora često povlači dalje od obale i u dublje slojeve. Izostanak površinske aktivnosti zato ne znači da je nema u oblasti, već da se jato možda hrani ili kreće van vidokruga.