Nosara

Nosara živi u rekama i povezanim akumulacijama, a hranu uglavnom traži pri dnu. U Srbiji i Bosni i Hercegovini traži je uz umerenu struju i prelaze između šljunkovitog i peskovitog dna. Često dobro uzima tokom toplijeg dela godine, naročito kada je vodostaj stabilan. Najpouzdaniji izbor su crvi ponuđeni plovkom ili fiderom, dok hlebne pahulje mogu biti dobra zamena.

Ukratko

Tipična težina: 0,2–0,7 kg
Rekord: 1,4 kg
Popularnost: 5/10
Težina ulova: 5/10
Snaga borbe: 5/10
Ukus: 6/10
Lakoća pripreme: 3/10

Kako prepoznati

Telo je izduženo, bočno spljošteno i prekriveno srebrnastim ljuskama, uz tamnija leđa.
Zaobljena, mesnata njuška izrazito nadvisuje mala usta okrenuta nadole.
Usta nemaju brkove ni oštru, rožnatu ivicu donje usne kakvu ima skobalj.
Podrepno peraje je izduženo, a rep duboko usečen.

Kako loviti

Ribolov na plovak posebno odgovara mestima sa ravnomernom strujom: podesi pribor tako da mamac prolazi tik iznad dna ili ga povremeno dodiruje. Blago zadržavanje plovka može usporiti mamac i učiniti ga dostupnijim ribi. Fider je koristan kada se jato zadržava dalje od obale ili u dubljem koritu. Mamac treba da leži mirno, a prihranu donosi umereno i precizno na isto mesto. Nosara često uzima oprezno, pa prednost imaju osetljiv pribor i pravovremena, nenagla kontra.

Na šta loviti

Crvi su najpraktičniji izbor jer odgovaraju njenoj ishrani sitnim životinjama sa dna. Ponudi ih tako da vrh udice ostane slobodan i da mamac deluje prirodno. Hlebne pahulje mogu dobro raditi u mirnijoj struji, ali ih pričvrsti dovoljno nežno da ostanu meke. Prezla je korisnija kao osnova prihrane nego kao mamac na udici; cilj je da zadrži jato u oblasti ribolova, a ne da ga zasiti.

Gde loviti

Traži čiste rečne deonice sa peskovitim, šljunkovitim ili mešovitim dnom, rubove glavne struje i mirnije delove uz korito. Nosara koristi i akumulacije, naročito oblasti pod uticajem rečnog toka. Primeri su Dunav i Drina u Srbiji, kao i Sava i Bosna u Bosni i Hercegovini. Na Đerdapskom jezeru u Srbiji pažnju usmeri na delove sa primetnim strujanjem, umesto na jednolične, ustajale uvale.

U kuhinji

Meso nosare je belo i prijatnog, blagog ukusa, ali ima dosta sitnih kostiju. Najčešće se priprema prženjem ili pečenjem, uz pažljivo čišćenje i zasecanje kože i mesa koje može olakšati obradu sitnih kostiju. Ukusna je kada je sveža, ali zbog kostiju zahteva više strpljenja pri jelu i nije naročito jednostavna za filetiranje.

O ribi

Nosara hranu pronalazi pretražujući podlogu isturenom njuškom i donjim ustima. U njenoj ishrani važni su larve vodenih insekata, sitni mekušci i drugi beskičmenjaci. Iako se zbog oblika glave ponekad poistovećuje sa skobaljem, nije specijalizovana za struganje obraštaja sa kamenja.

U vreme razmnožavanja kreće prema pogodnim rečnim deonicama sa strujom i šljunkovitom podlogom. Ikru polaže na podlogu, bez građenja gnezda i čuvanja potomstva. Mužjaci tada mogu dobiti tamnije svadbeno ruho i sitne hrapave kvržice po glavi i telu.

Jato nije stalno vezano za isto mesto. Promene protoka i dostupnosti hrane pomeraju ga duž korita, pa izostanak ugriza ne mora značiti da je mamac loš. Sa zahlađenjem nosara se češće okuplja u dubljim, mirnijim delovima i hrani manje intenzivno, dok je u povoljnim uslovima tokom toplijeg dela godine pokretljivija.